La Lara

Uskoro će maj, a u maju će Evrosong u Beograd.
Grad se priprema, koliko može. Mi se radujemo, koliko možemo. Pre toga ćemo glasati, kako možemo. Pa ćemo videti da li možemo da se izblamiramo i više nego do sada. Ako možemo, videćemo da li možemo bar malo da počistimo ulice i zgrade. Evo texta iz današnjeg Blica:

"Oni koji u Beograd stižu vozom iz Beča, prvo što ugledaju kad uđu u prestonicu je „Karton siti“ ispod „Gazele“. Pančevačkim putem nailazi se prvo na neuređenu obalu i industrijsku zonu. „Na prvu loptu“, Beograd deluje kao metropola, samo ako se gleda iz vazduha. Takav će sačekati i „Evrosong“ u maju, samo će biti očišćen i našminkan, koliko je to moguće.
- Za „Evrosong“ će sve biti spremno, tu nema nikakve dileme. Komunalna preduzeća će pojačati svoje redovne aktivnosti. Grafiti u centru i oko mesta vezanh za „Evrosong“ će vanredno biti očišćeni. Deponije će biti uklonjene, rupe zakrpljene, ivičnjaci popravljeni i sve će biti počišćeno i uglancano. Čak će i oko naselja „Gazela“ biti očišćeno onoliko koliko je to moguće - kaže Snežana Voštinarov iz „Beokom servisa“.
Prostor oko autobuske i železničke stanice, pristaništa i aerodoroma biće opran i očišćen. Trava će biti zasađena tamo gde je ugažena ili uništena, a inspektori će se svim silama potruditi da ubede vlasnike splavova da očiste đubre oko svojih objekata.

SREĐIVANJE ŽELEZNIČKE STANICE

Uradićemo sve što možemo da malo „ušminkamo“ izgled Železničke stanice. Hol je već sređen i u njemu su postavljeni oglasni panoi - kasete sa materijalima o restoranima, saobraćaju... Trenutno radimo na sređivanju sanitarnog čvora tako da će do „Evrosonga“ i toaleti biti dovedeni u red. Sa osvetlenjima koja smo postavili zgrada deluje impresivno, a još ćemo je ulepšati žardinjerama i cvećem. To je obično prolećno spremanje kome ćemo ovaj put, zbog „Evrosonga“ posvetiti malo više pažnje - kaže Mile Lokas iz „Železnica Srbije“."

***
Inače, sedim danas u taksiju, a na semaforu, pored, stoji kamionče Beogradskog zelenila. Unutra vidim obaveštenje: "Zabranjeno pušenje i stavljanje nogu na itison". Tak' da ako vidite kamionče a ljudi izbacili noge kroz prozor, da znate da samo poštuju direktivu nadležnih.

Prvi put smo bili u ovom delu Zvezdare i u Zvezdarskoj sumi.
Ispostavi se nekad da je to sto se nesto propustilo u oktrivanju ipak ok, jer imas priliku da otkrijes nesto novo. Taman kad mislis da vec sve znas i vec si svim opcijama smoren.
Tako uvidesmo da se tu ima gde prosetati i odsedeti, da bi neki slobodnostojeci stambeni objekat u privatnom posedu sa pogledom na Dunav bila bas lovely opcija, te da je opservatorija takodje smestena bas tu.
Nesto ciscenja bi takodje dobro doslo, to je vec standardno.  Isto bi bilo lepo da se odatle nekim uredjenim stazama moze spustiti do Dunava, a da on u isto vreme nije okruzen nekim industrijskim objektima, no to tu vec dolazimo do sta-bi-bilo-kad-bi-bilo ili, gde li je vec taj esc button.
Naknadnim uvidom naučih i da se Zvezdara nekada zvala Veliki Vračar:
"Until the 1930s, the Zvezdara hill was known as Veliki Vračar (Great Vračar). In XIX century the foothills were not urbanized and, being far from the city center, were used by the Belgraders as a resort and picnic area, named Baba Ružin kraj ("Grandma Ruža's neighborhood"). In 1929-32, an observatory, designed by Czech-bron architect Jan Dubový (1892-1969), was built on top of the hill. The observatory was originally called zvezdara ("star-house") in Serbian, so the hill and the developing suburban area of Belgrade around it was named that way soon. In time, Latinism opservatorija replaced zvezdara which in turn completely disappeared from spoken language as such, but remained as name of Belgrade's neighborhood. As a result, many today believe Zvezdara was named that way simply after stars (Serbian zvezda, star)."

Kad sam već kod međuratnog perioda,  juce je na Studiju B, u  okviru emisije 'Uciteljica zivota'  Radina Vučetić Mladenović  pricala, vrlo vrlo zanimljivo o zivotu zena u Beogradu u tom periodu, o tome kako im je izgledao svaki deo dana, gde su i kako kupovale, oblacile se, sile, isle na ulepsavanje, na kozmeticke tretmane pa cak i plasticnu hirurgiju, kako su i sta kuvale, gde su izlazile, kako su izgledali zurevi, a kako balovi...Steta je da nema takvih emisija vise, i da Studio B, kao B92, stavlja svoje emisije na You Tube. Umesto toga, podsecam na ovaj stari post.

Kad globalno zagrevanje odradi svoje pa u februaru sedimo u officu u kratkim rukavima, povremeno ukljucujuci klimu, u pancevackoj rafineriji zasade cvece i okrece zgradu jer dolaze braca Rusi da ih kupe za male pare, a dovode ih ovi sa takmicenja kamenih faca, ostale gradske manifestacije da i ne pominjem, razmisljam kao o i vise nego obicno privlacnim opcijama: putovanje na neko od ovih mesta ili odmetanju u ove planine.

A vi? 

update:

Ovaj blog ce uskoro takodje da pritisne esc button - na drugi server, pa ce jedno vreme biti nevidljiv, a posle ce (valjda) sve biti kao i obicno 

Beograd nekad: Početkom devedesetih Beograd sad: Početkom 2008.

Gledala sam ponovo 'Before Sunrise', posle vise godina. Mnogo mi se svideo kad sam ga gledala prvi put. I sad mi se isto tako svideo. Sto nije bas cest slucaj. Volim da pogledam ili procitam nesto sto mi se ranije dopadalo da se setim tadasnjeg referentnog okvira, sta sam mislila i iz kog konteksta, mada mi se same stvari obicno kasnije vise ne svidjaju. Prvi put smo ga gledali u grupi i secam se nasih asocijacija na njihov dogovor da se on Amerikanac i ona Francuskinja ponovo sretnu za sest meseci u Becu, a da se u medjuvremenu ne cuju i ne dopisuju. U srpskom kontekstu to bi se svelo na varijantu slanja pozivnog pisma i slicnih tehnikalija i stvar bi verovatno propala. Ali ne znam sta se sa njima desilo, posto me CD sa nastavkom tek ceka (jupi!).
U filmu ima i ovaj quote, koji se odnosi na njeno iskustvo boravka u Americi:
"Each time I wear black, or like, lose my temper, or say anything about anything, you know, they always go, "Oh it's so French. It's so cute." Ugh! I hate that!"
Sto me podseti na nedavni razgovor sa jednim Amerikancem na neutralnoj teritoriji koji je pomenuo kako smo mi (Srbi) super  fudbalu i kosarci. kad sam rekla da nismo, da u stvari sakamo big tajm,on mi je rekao 'Oh, it's so Serbian.' Sto ja mislim i nije 'so Serbian', ali je zanimljivo da neko to tako misli, zasto, zaboravih da pitam. Lepota i komplikacije interkulturalnih susreta.

Za razliku od ovih dosadnih, a komplikovanih, susreta.

Na politickom planu smo otprilike skicirali sta imamo da ponudimo i kako razmisljamo, ali i ekonomski EU moze biti iznenadjena egzoticnoscu naseg pristupa.

Uostalem, gde se jos u Evropi moze videti petokraka?

Pri tome se radi o privatizovanoj kompaniji 

"Artikli koncerna Swisslion-Takovo koji se izvoze na tržište EU ...Kvikersi - slani keksi..." (Ekonomist)

This is a press release from the European Commission

Ceci est un communiqué de presse de la Commission Européenne

18/01/2008

DECLARATION OF VICE-PRESIDENT FRANCO FRATTINI ON THE LAUNCH OF A VISA FREE DIALOGUE WITH SERBIA

Vice-President Franco Frattini, Commissioner responsible for Justice, Freedom and Security announced today that the European Commission launches a visa free dialogue with Serbia. The first meeting at technical level will take place in Belgrade on 30th January 2008.

Pitam se, da li će 2008. da bude više u fazonu

-čarolije

 

ili

- logike