Ja vas pozivam da se probudite, vas licno, probudite se veseli i recite sebi: 'evo ga jos jedan dan, imam sansu da uradim nesto' a ne, kad se zavrsi dan, 'hvala Bogu, još jedan se dan završio'. Zivot je čudo jedno, dato nama...
Morate da motivisete sebe, da motivisete svoje sugradjane, da bi ste postigli veliki cilj.
Morate da se umijete hladnom vodom, a ako to ne pomaze, da se istusirate hladnom vodom, ocistite svoju kucu, i bukvalno, i u prenetom znacenju, da uvedete red tu gde zivite i radite, da postavite merila kvaliteta, merila rezultata, merila odgovornosti, i da sa tom politikom koju mi vodimo globalno i koju vi vodite lokalno, da postanemo konacno pobednici.
...U principu je sve do ljudi. Ako je to tako, onda hajde da svi ljudi koji zive u nasoj zemlji razmisle kako oni mogu svoje potencijale koji su blokirani da identifikuju, da udruze sa drugima i da vide sta im je jos potrebno da bi od toga stvorili neki svoj razvojni plan, kako bi oni i njihove porodice imali koristi od toga.
Ako mi kazemo da u nesto verujemo i to se ne desi, to nije zato sto mi nismo verovali, nego zato sto su okolnosti bile takve da se to mozda nije moglo ostvariti. Ali ako je mudrost u Srbiji da pre nego sto krenete u utakmicu kazete 'Ja cu da izgubim', pa ste onda mudri jer ste pogodili rezultat, onda nemojte ni da ucestvujete u utakmici. Ja pred svaku utakmicu kazem: 'Mi cemo da pobedimo'. Ne znaci da cemo svaki put da pobedimo, ali ja kad ne bih verovao da ova zemlja moze da uspe, ja bih dao nekom drugom da radi javni posao u ovoj zemlji. Ne moze da se promeni Srbija, a da mi ostanemo nepromenjeni. Da bi se promenila Srbija, svako od nas mora po malo da se promeni u svom pristupu problemima, u svom mentalitetu, u svojim radnim navikama, jer Srbija to je zbir svih nas: odnos prema zivotu, odnos prema poslu, odnos prema odgovornosti, odnos prema porodici, odnos prema sebi i svojoj ambiciji...Mi moramo nesto u svom mentalitetu da promenimo. Prvo, da budemo pozitivni ljudi. Ne da svaki put kad se probudimo kazemo: 'au, jos jedan dan'. Ili, sta god da dodje nepoznato, mora da je neki neprijatelj nesto smislio. Ili, sta god ne razumemo, to je protiv nas...
/Zoran Djindjic, 'Ako Srbija stane'/
Eh, da....
a koji je to optimista pricao?
mislim, slazem se ja, i umivam se hladnom vodom silom prilika, i trudim se i sve, i radujem se malim stvarima, i napravila sam manifest ponasanja od nove godine...al sam nekako melankholicna ove zime
Pricao Djindjic.
A i melanholija je legitimno pravo. Kao sto sam i ja legitimno preskocila da zabelezim delove gde preporucuje spavanje po 4-5 sati. Sve je to lepo, ali dovoljno sna je zakon.
4-5 h +-
ja nesto ne mogu da spavam ovih dana...sleepless in belgrade...juce sam citala tvog omiljenog djuru susnjica u nedostatku privlacnijih sadrzaja.
Ovaj, imam ja nekih knjiga, romani i sl.
daj!