April 2005 Archives

Volim kad praznici dugo traju, kao sad. Bar za mene. I kad ima neki centralni deo, kao Uskrs, u sredini. Onda mozes polagano da krenes da se opustas, pa imas tu poentu praznika, da se tako izrazim, pa onda jos dva dana za recap i warm up. Malo pre sam objasnjavala Sofaji koncept praznika, ona je mislila da je to neka prostorna kategorija.
Jedan od planova za praznik je procitati 3kg vikend New York Timesa koje mi je kum poslao. Odmah sam juce krenula. Citala sam o porodici koja je vlasnik Max Mare u malom mestu pored Milana. Oni se tako trude da uvedu dela savremene umetnosti u zivot tog gradica, ali sa merom, da ne izazovu nesklad sa tradicijom, prirodom i ljudima. Autor texta kaze da su kao Medici familija. Isto tako, posto je zdravo setati bar pola sata na dan, gazda je namestio da parking, kantina i kafe firme budu taman toliko udaljeni od prostorija. Zabranjeno je jesti za kompjuterom, a spremili su i kisobrane kod izlaza, da niko ne bi imao izgovor.
Kao sto rekoh, vodim dvostruki blogo zivot. Takav koncept obicno vodi izostanku pravih rezultata na obe strane, ali pruza car avanture i mogucnost eksperimentisanja. Takodje, oni ljudi tamo su mnogo fini i stalno mi laskaju.

Priblizavaju se praznici. Razmisljam o nekoliko stvari, a prvenstveno: Debela knjiga i priroda.

Najavljuju u jutarnjem programu B92 izlozbu blam fotografija, za slusaoce i zaposlene.
Ja imam prilicnu zbirku takvih, na koje se i sama smejem, a zlobnici iz okruzenja posebno.
Voditelji su ispravno postavili hipotezu da ce vecina fotografija biti iz tinejdz doba.
Imala sam na umu jednu u narodnoj nosnji, ali danas im se javio neko i najavio svoju u tom stilu, sa sve natpisom 'Pozdrav iz Soko Banje' na kecelji. Kod mene nije bilo pozdrava, ali sam imala veliku metlu pored sebe, plus svoju najgoru frizuru ever.
U stvari, ispostavilo se da sam takvu frizuru imala i nekoliko godina ranije, u sedmom razredu OS. Tada je napravljena fotografija koja baca u histeriju one koji su je videli. Bila je jedna svadba, a na fotografiji su mladenci, roditelji, mladji mi brat I JA. Secam se da sam tad kontala da izgledam fenomenalno, a imala sam i odredjene potvrde toga.
A sta se ispostavilo posle par godina?
Da nosim roze pantalone, neki plavi dzemperak, plavu jaknu cudnog oblika, kosu sa nekim siskama i repovima, one patike sa zvezdicom, TRAKU OKO GLAVE, velike roze plasticne perle oko vrata, i naj ceca/mira skoric izraz lica.
Svi ostali izgledaju normalno, i kao da ne primecuju sta mi se desava.

Da, pitala sam majku zasto me je pustila da tako idem i ona mi je rekla nesto liberalno, da sam ja njoj uvek lepa, ili da je ionako ne bih poslusala, ili vec nesto slicno.

/osamdesete/

Prosli put sam pisala o ljubavnim tipologijama 27. januara, mozete da potrazite, bazirano na delu Dzejn Ostin.
Juce sam nasla podelu ljubavnih prica na bazi filmova, uradila neka naucnica iz Kalifornije, a nije Kendi.
Po njoj postoji:

Klasicna prva ljubav („Titanik"),
Ljubav sa pigmalionom („Diplomac"),
Opsesivna ljubav („Fatalna privlacnost"),
Ljubav koja prkosi ustaljenim drustvenim pravilima („Zgodna zena"),
Ljubav zrtvovanje („Kazablanka"),
Ljubav - spasenje („Lepotica i zver")
i ljubav - hrabrost do koje dolazi zahvaljujuci plemenitim, velikom delu radi tudje sreće („Besani u Sijetlu").

Iako deluje fun, interesuje me:
- Koji film bi bila neka normalna ljubav?
- Sta je sa pricama tipa Dzejn Ostin? Trenutno imam na umu Razum i osecajnost, taj sam film poslednji gledala?

Ceo svet danas je usmeren na Vatikan, a slike Trga Svetog Petra vec danima su u svim medijima.
Secam se kraja jula 2000. kad sam na obodima Vatikana polagala ispit, isla sa Ronaldom u bolivijsku ambasadu u Vatikanu i u posetu bazilici Svetog Petra. Temperature su konstantno bile oko 40 stepeni i jedine ugrozavale uzivanje u fantazijama Rima. Za obilazak Bazilike obukla sam plavu majicu iznad pupka, u skladu sa plavim naocarama za sunce. Kad su nadlezni hteli da mi ponude haljinu kojom bih zamaskirala go stomak, spremno sam, kao svaki ziheras (sto rece moj ucitelj voznje), izvukla pristojnu bluzu iz torbe.
Crkva i Mikelandjelo, kao i pogled sa balkona na trg, ostavljaju bez daha.

/Rim, Vatikan/

Mozda ce vas svako, apsolutno svako zaboraviti, ali Europa sigurno nece. Tj. nece oni kojima nesto treba da platite.
Zove me mama jutros i kaze da sam dobila pismo od Europa Banke iz Budimpeste. Ja kazem da nema veze, to je nesto formalno. Kaze ona 'mozda si u nekom minusu'. Ja objasnim da to nije moguce posto nemam nikakve veze sa njima vec vise godina, cisto sam tamo svojevremeno imala racun. Ipak, kaze maman, "pise minus, 2,75$". Onda shvatim. Na tom racunu je svojevremno ostalo 50$ koje nisam nikad podigla. A banka, jel', svakog meseca, ili godine, uzme neku paricu za sebe. Dok nesto ima da se uzme, ne javljaju se, sve je ok, cool&gang. Sad kad predjoh na negativni saldo, evo ti i njih...

To su inace uspomene na sest meseci tokom kojih sam bila u Via Europa u Trevisu, pa na Centralno Evropskom Univerzitetu u Budimpesti, pa u Europa Banci, pa dobila grant za istrazivanje Slika Evrope u srpskoj stampi.
lepe uspomene. A sad jos da smislim kako da se namirim sa bankom.

/Trevizo, Budimpesta, Centralnoevropski univerzitet/

Bas sam se iznenadila kad sam danas videla reci Srbija i Beograd na glavnoj stranici New York Magazina - ovde
Kazu:
"Though it’s taken the last half-decade to shake off the darkness of war and its sanctions, Belgrade is once again poised to lure visitors with its vibrant contrasts. The city’s imposing natural beauty—verdant hills rising above the Sava and Danube rivers—rests uneasily alongside decaying socialist architecture and government buildings precision-bombed by NATO forces. By day you can sip coffee while watching elderly ladies going to light candles in Eastern Orthodox chapels thick with incense smoke, or witness samizdat and Surrealism colliding in art galleries. But after dark, the city rattles and jives to an all-hours bar scene that takes hold in nightclub boats along the river and on Strahinjica Bana street, where patrons spill out onto the sidewalks. Spring is the perfect time for a long weekend in a city where sunlight dazzles historic parks and monasteries and dawn hurries visitors home after long nights of downtempo, dub, and house chased back with cheap Montenegrin beer."
Ocigledno nisu bili ovde u najsivljim februarskim danima...