Max Mara Medicci

Volim kad praznici dugo traju, kao sad. Bar za mene. I kad ima neki centralni deo, kao Uskrs, u sredini. Onda mozes polagano da krenes da se opustas, pa imas tu poentu praznika, da se tako izrazim, pa onda jos dva dana za recap i warm up. Malo pre sam objasnjavala Sofaji koncept praznika, ona je mislila da je to neka prostorna kategorija.
Jedan od planova za praznik je procitati 3kg vikend New York Timesa koje mi je kum poslao. Odmah sam juce krenula. Citala sam o porodici koja je vlasnik Max Mare u malom mestu pored Milana. Oni se tako trude da uvedu dela savremene umetnosti u zivot tog gradica, ali sa merom, da ne izazovu nesklad sa tradicijom, prirodom i ljudima. Autor texta kaze da su kao Medici familija. Isto tako, posto je zdravo setati bar pola sata na dan, gazda je namestio da parking, kantina i kafe firme budu taman toliko udaljeni od prostorija. Zabranjeno je jesti za kompjuterom, a spremili su i kisobrane kod izlaza, da niko ne bi imao izgovor.
Kao sto rekoh, vodim dvostruki blogo zivot. Takav koncept obicno vodi izostanku pravih rezultata na obe strane, ali pruza car avanture i mogucnost eksperimentisanja. Takodje, oni ljudi tamo su mnogo fini i stalno mi laskaju.