July 2005 Archives

Vrucina je. Nosim vodu svuda sa sobom. Jedem salate i musli. Kafu ne kuvam do daljnjeg, samo hladna nes. Mozak mi radi po principu ostre selekcije informacija i utisaka. Tipa: Citam knjigu 'Dolce Agonia' koja je mnogo vise agonia nego dolce. Ali ne mogu da se uzivim, pa posto u knjizi ima dosta likova smatram da je od mene dovoljno ako okvirno zapamtim ko je ko.
Iznenada smatram da je serija Dadilja odlicna.

She was working in a bridal shop in Flushing, Queens, 'Til her boyfriend kicked her out in one of those crushing scenes What was she to do? Where was she to go? She was out on her fanny.

So over the bridge from Flushing to the Sheffield’s door,
She was there to sell make-up but the father saw more,
She had style. She had flair. She was there. That’s how she became the Nanny.

Who would have guessed that the girl we described
Was just exactly what the doctor prescribed?

Takodje, od prosle godine volim dinju, pa i nju ukljucujem u ovaj suzeni izbor pozeljnih stvari.
Sta jos?

Neki od nas, umesto putovanja, recikliraju...
Elem, cetiri putovanja u Sloveniju

I
Prvo je pocelo uvece, na zeleznickoj stanici u Beogradu. Odnosno, od tog momenta se secam. Doslo je nas cetvoro R: mama, tata, komsija levo (broj godina jednocifren), i ja, 9 ili 10. Na stanici vidim puno 'mladih'. Tj. likova sa velikim rancevima sa sipkama na koje su im pokacene asure, metalni loncici, jakne, novine. Oni su se uglavnom smestali u hodnik voza. Ja sam tad mislila da je to ultimativni, najfabulozniji moguci nacin putovanja i jedva cekala da porastem. (Kad sam porasla, pocele su sankcije itd).

Rez.
Stizemo u Mojstranu. Malo mesto. Dolazimo u odredjeni motel. Tu je trebalo da letujemo. Zato sto je tata kad je bio mlad tu cesto dolazio i zna da je dobro.
Sedimo u velikoj rusticnoj trpezariji i jedemo tople sendive, prvi put u zivotu. Odusevljeni.
Idemo u sobu. Secam se lavaboa u istoj. Mami se ne svidja, blago receno.

Rez.
Evo nas u Kranjskoj Gori. Vece mesto. Poznato skijasima. Nalazimo sobu u hotelu Prisank. Velike su guzve, ljudi imaju rezervisano, pa ne mozemo da ostanemo koliko smo planirali.
Secam se kako su nas odveli u piceriju gde se u otvorenoj peci pece pizza. Nas dvoje nismo hteli da jedemo. Secam se da su nas odveli na 'prisank cup', to je bilo nesto luksuzno. Opet nismo hteli da jedemo.
Igrali smo mini-golf pored hotela. Isli u Italiju i Austriju. Posetili prijatelje. Videli sneg tokom leta. Vozili se zicarom. Upoznali neke planinske biljke, tipa planika i perunika.
II
Drugi put smo putovali kolima, Reno 4 senf boje (kako nam je bilo strucno objasnjeno).
Otisli pravo u Kranjsku Goru.
Ujutro kupovali zemicke i cokoladno mleko i jos neke stvari i jeli u setnji, u sumi ili negde slicno.
Rucali u jednoj kafani koja je kao i vecina slovenackih tipicnih kuca, bela i sa puno drvenih tamno braon greda. Naucila sta znaci mesano meso. I pojam kranjska kobasica je takodje dobio znacenje.
Videli Bohinj, Bled, Ljubljanu, Planicu, slapove...Na Bledu posetili taj neki zamak. Bilo je puno starinskih luksuznih stvari, zamisljala sam da tu zivim.
Ostalo je bilo slicno kao i prethodne godine.
III
Fast forward. Ja sam prva godina gimnazije. Idemo (ajde, bez smeha) Vozom bratstva i jedinstva.
U kupeu sa nama je stariji bracni par. Mislim da smo nas dvoje zlobnika smislili i neke nadimke za njih...
Na putu tamo stali smo u jedinoj ex Yu nuklearki, Krsko. A mozda je to bilo i na povratku? Anyway. Na usputnim stanicama imali smo svecane doceke.
Bili smo u Radovljici, kod prijatelja. Zvali smo ih zbirnom imenicom Slovenci. Mada smo skontali da kad bi oni nas po analogiji zvali Srbi, zvucalo bi glupo.
Nasa velika radost bila je prednost pogranicne trgovine sa Austrijom i Italijom, pa su nam davali da jedemo i pijemo neke stvari koje nikad pre nismo videli (komsija & moi).
Mali bata isticao se dugim voznjama biciklom.
Isli smo u posetu fabrici Elan. Pa onda nekom luksuznom golf resortu. Bili u nekim muzejima, na izletima i ruckovima sa folklornim programom (ipak smo mi delegacija bratstva i jedinstva, enotnosti, na slovenackom). Tako. Bilo je super. Mada sam jedva cekala da se vratim, zbog prebogatog drustvenog zivota u to vreme.
IV
Krenuli smo u Holandiju, autobusom, razmena djaka. Stigli smo u Kranjsku Goru popodne, ostali do ponoci, da se refreshujemo. Bili opet u hotelu Prisank (bar mi je tako ostalo u secanju). Shvatam da mesto izgleda jos fenomenalnije nego sto sam ga zapamtila. Posto sam vec zrela, razmisljam kako lici na Svajcarsku i Austriju, iz prica i filmova.
U prodavnici ima mleka sa lesnikom i drugih stvari kojih u nasoj republici, koja je uvela ekonomsku blokadu Sloveniji, ne bi li ista propala, nema.

/Kranjska Gora, Mojstrana, Ljubljana, Bled, Austrija, Italija/

Jednog leta smo bili na moru u Biogradu n/m i M. i ja smo htele da pobegnemo kroz prozor da se provodimo po gradu, ali nismo. Umesto toga smo pisale «Sablone» (to su pravila o ispravnom zivljenju, inspirisana serijom «Grlom u jagode»). Sledeceg leta smo bili na moru u Dubrovniku. Iskrale smo se iz kreveta i otisle na nocno kupanje sa američkom plesnom grupom. Kad smo se vratile, ja sam dobila šamar, jer sam bila starija.

Jednog leta smo S. i ja otisle iz sela R. u selo P. Peske, u posetu. Odveli su nas na Avalu u luna-park, a dobila sam i lak za nokte, potpuno nov, samo moj.

Jednog leta sam igrala badminton na ulici. Istog leta sam imala i boginje. Prema tadasnjoj proceni, nije bilo goreg momenta za bolest. Sad imam rupicu na celu.

Jednog leta sam svakog dana ustajala u dva sata posle podne. Bila sam polozila sve ispite, i bile su sankcije, pa se niko nije ljutio na mene.

Jednog leta sam bila u Holandiji, a odmah posle u Istrazivackoj stanici. Kad sam se vratila, spavala sam 19 sati.

Jednog leta sam bila u Rimu. Neko je na zurku doneo kofu napolitanske mocarele. Pili smo tekilu sa biterom, uz lupanje o sto. Drugo vece ja sam nosila dugu plavu haljinu. Venecuelanka, Bolivijac i ja sedeli smo na Spanskom stepenistu i pili pivo. Sve je bilo savrseno.

Jednog leta bila sam u jednom gradu u CE i pomislila da je svet poceo da se okrece na drugu stranu.

Jednog leta pisala sam magistarsku tezu i cesto koristila opciju Word Count.

Jednog leta je neko skinuo omiljeni poster sa zida i dao mi ga.

Jednog leta resila sam da treniram tenis. Ocekivala sam da kad uznapredujem trcim za lopticama na velikim turnirima. Ubrzo sam odustala od te ideje. I od tenisa, takodje.

Jednog leta komsinica nas je na ulici slikala aparatom sa stativom, crnom tkaninom i dimom koji se na kraju pojavi.

[Inspirisano tekstom: “One Summer…Learning taxidermy and other tales under the sun”, napisao Nicholson Baker, objavljeno u Vasington Postu, 10. jula 2005]

Moj ego bi sigurno porastao kad bih imala ovaj Tulip E-Go. Odnosno Tulip Ego. Sto je isto kao Lala Ego. A vrlo slicno kao Lara Ego.

"Kompanija Tulip napravila je minijaturni laptop u obliku zenske torbice. Ukrasen je razlicitim cvetnim desenima, između ostalih i lalama (tulipanima). Otuda verovatno i potice naziv uredjaja - Tulip-E Go. U pitanju je zapravo citava serija "zenskih" laptopova ukrasenih cvetnim detaljima. Pored lala, tu su i slike ruza, apstraktni motivi, kao i prizori iz zivotinjskog sveta."

(Krstarica)

Cena ovog ego boosta je 283.000 dolara. Zasto toliko, nemam pojma.
Al' bih sa ovim blogovala...

Inace, na Krstarici mi se svidja kulinarski forum, redovno ga posecujem.
Na B92 me najvise nervira forum Apatridi.

Juce se u nasoj kancelariji pojavio jedan od zenskih licenciranih casopisa. To nije slucajno, i nije zabusavanje na poslu, bar ne u strogom smislu te reci, posto to ima veze sa nasim poslom. Whatever. Elem, na cover page stoji i ovaj naslov: "Zavedita ga sa deset reci. Ili manje." Odmah sam se dala u potragu, da vidim koje su to reci. Nisam nasla nista slicno. Jos jedna koleginica i dvojica kolega, podjednako zaintrigirani, upustili su se u potragu. Ali nista. I, sad me kopka. Pada mi na pamet 'dobar dan' i 'dovidjenja', ali morala bi biti jos neka rec. Imate li ideje?
Sto se tice slike, pojavio se serijal u casopisu People, te je, navodno, ova dilema 'jesu ili nisu' definitivno razresena. Pitam se da li je ovde koriscena metoda deset reci ili manje?

Resila sam, takodje, da se posvetim ozbiljnom citanju ovog bloga: http://novac.blog.hr. Mislim, dosta je bilo zezanja i gubljenja vremena. Pecat. Potpis.

/kako se obogatiti, zenski casopisi/