Jednog leta smo bili na moru u Biogradu n/m i M. i ja smo htele da pobegnemo kroz prozor da se provodimo po gradu, ali nismo. Umesto toga smo pisale «Sablone» (to su pravila o ispravnom zivljenju, inspirisana serijom «Grlom u jagode»). Sledeceg leta smo bili na moru u Dubrovniku. Iskrale smo se iz kreveta i otisle na nocno kupanje sa američkom plesnom grupom. Kad smo se vratile, ja sam dobila šamar, jer sam bila starija.
Jednog leta smo S. i ja otisle iz sela R. u selo P. Peske, u posetu. Odveli su nas na Avalu u luna-park, a dobila sam i lak za nokte, potpuno nov, samo moj.
Jednog leta sam igrala badminton na ulici. Istog leta sam imala i boginje. Prema tadasnjoj proceni, nije bilo goreg momenta za bolest. Sad imam rupicu na celu.
Jednog leta sam svakog dana ustajala u dva sata posle podne. Bila sam polozila sve ispite, i bile su sankcije, pa se niko nije ljutio na mene.
Jednog leta sam bila u Holandiji, a odmah posle u Istrazivackoj stanici. Kad sam se vratila, spavala sam 19 sati.
Jednog leta sam bila u Rimu. Neko je na zurku doneo kofu napolitanske mocarele. Pili smo tekilu sa biterom, uz lupanje o sto. Drugo vece ja sam nosila dugu plavu haljinu. Venecuelanka, Bolivijac i ja sedeli smo na Spanskom stepenistu i pili pivo. Sve je bilo savrseno.
Jednog leta bila sam u jednom gradu u CE i pomislila da je svet poceo da se okrece na drugu stranu.
Jednog leta pisala sam magistarsku tezu i cesto koristila opciju Word Count.
Jednog leta je neko skinuo omiljeni poster sa zida i dao mi ga.
Jednog leta resila sam da treniram tenis. Ocekivala sam da kad uznapredujem trcim za lopticama na velikim turnirima. Ubrzo sam odustala od te ideje. I od tenisa, takodje.
Jednog leta komsinica nas je na ulici slikala aparatom sa stativom, crnom tkaninom i dimom koji se na kraju pojavi.
[Inspirisano tekstom: “One Summer…Learning taxidermy and other tales under the sun”, napisao Nicholson Baker, objavljeno u Vasington Postu, 10. jula 2005]
divno! i ja cu mozda na napisem nesto slicno!
Jednog leta si rešila da napišeš ovu minijaturu. Izmamila si osmehe na licima čitalaca.
Thnx Siboney.
Hajde, Ljuba
baš inspirativno...ali moja leta nisu tako bogata mestima i ljudima. Moraću da izmišljam!
Organizme, konstrejt, sigurna sam da ces iskopati kojesta
Kako mi je ovo super!
A je l' stvarno ono za komsinicu sa aparatom i dim?
Oh, da, naravno, komsinica je bila original originala
da da, cuvena baba ljuba iz prizemlja.
Startovala drugaricu i mene na ulici, posle dala po xy komada slika i ispostavila racun.
Jednom mi dala parfem, tj. dala roditeljima da mi daju: u drvenom bochici, iscrtanoj i izrezbarenoj, parfem miris ruze. Ko nije osetio, ne moze zamisliti nesto takvo.
Odlično, odlično!!! Ideja je genijalna!