October 2005 Archives

...sto rece Kicky.
Ili, o svemu po malo.

Za jutrosnjih dva stepena snabdela sam se sa Gruner Tee Herb Frisch i cokoladom Menaz za jelo i kuvanje.
Princeza od Asturije, davnasnja junakinja ovog bloga, rodila malu zensku skorpijicu.
Filip Kiko na svom putu u emigraciju javio se ekipi mailom vec sa aerodroma u Stokholmu. Prethodno bila super farewell zabava.
U maloj VA ulici, po bistrom hladnom danu deca stoje ispod lipe, lisce opada, a oni vicu 'srecna Nova godina' i skacu. U parku, svaki put u toku poslednjih 15 godina ima grupa penzionera koja prica o nekom od ratova. Tako je bilo i ove subote oko podne.

U novom broju Cosmoa, srpsko izdanje, mnostvo mudrih saveta. Tipa: Stavite u spavacu sobu sijalicu od 40 wati, to ce vas lepo uspavati. Nece, dragi Cosmo. Za uspavljivanje sluzi mrak. Za lepu atmosferu lampa. Sijalica od 40 wati za depresivno raspolozenje. Ili, slika neke poznate cice. Potpis ispod slike: 'sexi i u pantalonama'. Ma daj, nemoguce, kako je moguce biti sexi u pantalonama!?! Pa sto ne rekoste ranije? I tako redom.

/Srpski Cosmopolitan, Silvana Armenulic, Nirvana, Cokolada za kuvanje/

Nekoliko malih zgoda.

Cujem buku na stepenistu, ono, nista strasno, nego ljudi pricaju dugo i glasno. Spremam se za posao, mislim malo zlobno kako je to bas Srbija-style, izadjes na stepeniste i ispricas se glasno, bas te briga. Spremila sam se i krenula, i sta: Likovi koji pricaju su komsija Englez i drugi komsija takodje stranac, odokativno Italijan, i pricaju na engleskom. I aklimatizacija im ocigledno bas ide jako dobro.
Druga zgoda: Pet popodne, guzva na ulicama, policajac regulise saobracaj. Lik tik pored njega prelazi na crveno. Policajac mu vice: 'Neko hoce bas da ostane bez opanaka'. Decko se okrene sa izrazom lica blah-blank-blump, a policajac dodaje kao neki blago uvredjeni techa: 'naka-neka...'
And finally. U komsiluku moje firme je zgrada mesne zajednice koju istovremeno koriste radikali kao svoje stranacke prostorije. Raspitala sam se kako je to moguce i o cemu se radi, poenta je da grad-drzava (citaj mi) placa dobru lovu politickim partijama za njihove mesecne potrebe, ukljucujuci i neke prostorije. Anyway, nekad drze ta vrata otvorenim, pa osim raznih cudnih faca vidim i enterijer. Koji je urednjen minimalisticki, sto znaci da je sve uglavnom prazno, sa ponekom skolskom klupom, nekim razdrndanim foteljama iz otprilike '52, oljustenim zidovima, golim sijalicama. Nista vise. Od juce vidim natpis: 'Zbog kompjuterske obuke, sluzbeno odsutna...(+ potpis doticne sluzbenice)'. Razmisljam, sad kad se obuci, mozda i ona svrati ovde?
Teto, pozdrav. I pazi se Internet addiction.

Kao sto mozete da primetite i sami.

Zastoj je i nastao ovako: mrsavi nepusac sa lap-topom ima mnostvo e-mail adresa, zaboravio je tacno gde i koje, pa tako i onu gde su mu javili da treba platiti ovaj domen. I onda smo kao nestali na neko vreme, malo smo se i pitali da li ce sve posle biti kao i pre, i kako ce auditorijum to preziveti, ali filozofski stav je pobedio: sve ce biti ok, pre ili kasnije, a ako nas neko izbrise iz svojih favourits, mozda i bolje?
Elem, ko je tu, bas lepo, za neke znamo, za neke ne, u svakom slucaju pravicemo pizze i pite i pice, organizovati nagradne igre, deliti besplatne karte, raspisivati nagradne konkurse i jos mnogo stosta. Zato, stay tuned.

Pre sedamdeset godina ljudi bi se u Beogradu u jesen skupili na ulici i pekli rakiju i tako se zabavljali i druzili i imali pri tome zajednicki projekat.
Danas, pokrenu blog, pisu ga sest meseci-godinu-dve, onda se u zgodnom momentu dogovore da bi mogli i da se vide, izaberu kafanu, ugovore vreme, izbore za sto, naruce vino, potrude se da to sve bude u ponedeljak i krenu. Onda Brand New Girl to sve lepo opise a meni ne ostaje nista da dodam sem da razmisljam sta bi mogla biti oblast delovanja buduce konsultantske firme. Ili kako cemo na novo druzenje.
Kiko, we'll miss u.

UPDATE:
A sta kaze ON...

Drugari, bas ste carevi

Ovo iz naslova kaze New York Times sa sutrasnjim datumom.
I jos: “But it's the electricity of Belgrade's street life that makes the greatest impression. Belgrade is a very exciting city for anyone who expects to feel pure human energy."

Beograd je, takodje, “full of passionate, vigorous people who speak and laugh and eat and drink a great deal.”

U Reporteru (nova edicija, izgleda prilicno moderno, svidja mi se lepo pisanje u nekim tekstovima), sedeljka na krovu sa Markom Vidojkovicem.

Kazu: “Sa svog krova prati kako Institut za mentalno zdravlje u Palmoticevoj raste u visinu. Primecuje kako se na zgradi Instituta s vremena na vreme dozida jos po neki sprat. Prosiruju se kapaciteti ove ustanove, raste potraznja za njenim uslugama. Srbija na bensdinima…”

Ja bih volela da znam, koliko bi vremena trebalo nekome sa najzdravijim zivcima, iz neke mirne zemljice, da ucestvuje kao pesak, vozac, prevozeni u saobracaju u Beogradu, pa da pomisli na usluge bensedina, or smth.

Da, Belgrade rocks, ali sta?

Ja volim godisnja doba. Kao takva. Nemam ni omiljeno, ni omrazeno, samo mrzim februar i taj deo kraja zime.
Jesen mi je isto totalno OK: mladi orasi, pecurke, peceno kestenje, kestenje u parku, jos u onoj zelenoj bodljikavoj loptici, a kad se izvadi lepo & glatko, posle toga korisno za borbu protiv moljaca.
Jesen u BG je kao na slici, a jos lepsa na najfabuloznijoj reci ili u NYC i MOMA-i .
Jesen su i dobri kulinarski poduhvati, ovog vikenda pravila sam hleb sa maslinama i zacinima, dobar za setnju i kucu.

DzySo je dala ultra kompliment rekavsi da nova knjiga Dubravke Ugresic zvuci kao da ju je napisala La Lara ili Feisty Kitten. Ja jos nisam citala Dubravku, ali DzySo zna sta prica.

A podstaknuta zapisima kontroverznog Lebowskog o njegovim savetima citateljkama u hrvatskom Cosmu, resila sam da dam 240 din. na ovu lektiru. Njegovi saveti su prilicno fun, a posebno mi je zanimljivo to sto on zaista i radi ono sto je nekad zelela i vecina mojih drugara - da ironicno/zabavno odgovara tinejdzerkama na pitanja iz njihovog ljubavnog zivota.

U Cosmu sam procitala i intervju sa Lanom Biondic, o kojoj sam vec citala i u Globusu.
Fora sa tom cicom je da je napisala knjigu koja tek treba da izadje iz stampe, a vec su 'svi' opsednuti istom:))
Sta kaze Globus:

"Kad je krajem ljeta jedan zenski casopis tiskao dva poglavlja jos neobjavljene knjige Lane Biondic "Zivot na visokoj peti", znalo se da to nece proci neopazeno jer Lana Biondic bila je prije udaje uspjesna zagrebacka propagandistica, poznata u krugu situiranih mladih ljudi koji cirkuliraju po mjestima u modi, a danas je supruga uspjesnog biznismena Dragutina Biondica. No, da ce postati ultimativni jesenski hit o kojem nitko nista ne zna, to ipak nitko nije ocekivao.
Njena knjiga o spici i udaji, shoppingu i francuskoj manikuri, europskim naj-buticima i o zagrebačkim ritualima, o restoranima za ladies who lunch, o braku koji je također karijera, ali i o tome zasto i udana "zena mora raditi" - uzurbano se završava u zagrebackom Profilu, u kojem izlazi za koji tjedan."

Jos veci publicitet dobila je knjiga "Casual" Ruskinje Oksane Robski pocetkom godine, o kojoj su pisali svi najpoznatiji svetski mediji. Ta knjiga se takodje bavi zivotom na (ultra) visokoj nozi u Rusiji.

Evo hinta o cemu se tu radi:

"If one husband gets mown down by a contract killer, and the next runs off with a blonde, what's a girl to do? For socialite and entrepreneur Oksana Robski, the answer was to write a novel about life and death on Moscow's elite Rublyovskoye Shosse."

Dakle, obe knjige se ticu zivota bogataskog sloja u Hrvatskoj i Rusiji i obe su napisale pripadnice istog tog sloja. Posto, kao sto je poznato, ni Srbija ne oskudeva u bogatasima i prigodnom zivotnom stilu, ko bi bila kandidatkinja odavde koja bi to mogla da opise?

/Dubravka Ugresic, Lana Biondic, Elena Mijatovic/