Danas sam zavrsila citanje ‘Cepidlake u kuhinji’ Dzulijana Barnsa. Knjiga je vesto napisana (sto uopste ne iznenadjuje) mada mi je tesko da se identifikujem jer najcesce kuvam u stilu zum-zum-zum. Istina, povremeni poduhvati sa doslednim pridrzavanjem recepata pokazali su vrednost znanja profesionalaca. Ipak, mislim da je lako sloziti se da bi zagledanje u knjige i sveske u svakodnevnom zivotu bio poveliki smor.
Drugo, knjiga se bazira na piscevim referencama na druge kuvare, slaganjem ili neslaganjem sa njima, sto otezava potpuno razumevanje, kako je lepo primetio Filip Kiko koji je knjigu u isto vreme citao nedaleko od Stokholma. However, na nekoliko mesta u potpuno pozitivnom lontekstu pominje se Klasicni italijanski kuvar Marcelle Hazan, odlicno napisana knjiga prevedena i kod nas, s cijim je kvalitetima upoznat i Soson Mali.
Osim gomile dobrih recepata, gdja Hazan i sve lepo objasni, sta je sta, zasto se nesto radi bas na odredjeni nacin, sta bi sa cime bilo dobro kombinovati, sta se cime moze zameniti i slicno. Takodje, prevodilac se potrudio da objasni kako situacija sa pojedinim namirnicama stoji kod nas (mada se situacija menja, na bolje) i sta bi bili lokalni ekvivalenti za pojedine predloge.
Uvod se bavi objasnjenjem regionalnog karaktera onoga sto se drugde naziva ‘italijanska kuhinja’, kao i njenim osnovnim vajbom:
“Italijanski obrok je prica iz prirode, koja preuzima njen ritam, bujnost i duh i pretvara ih u poglavlja za cula. Posto priroda nije predstava-jednocinka, ni italijanski obrok ne moze da bude zasnovan na samo jednom jelu. Naprotiv, italijanski obrok je zivahni sled dogadjaja u kome se smenjuje hrskavo i meko, zacinjeno i blago, jednoobrazno i raznovrsno.”
Ko nije gladan posle ovoga?
Pileci fileti sa rendandim kackavaljem i slatkom pavlakom bili su moja najnovija premijera. Bravo i za popularnu cenu konzerviranih pelata u poznatim supermarketima. Iz danasnje posete Divcibarama, sa pijace na kojoj je radila samo jedna tezga, dosla sam sa kesom susenih lokalnih vrganja. Koje do sada nisam nikad spremala, ali to mislim nije big deal.
/Dzulijan Barns/
I ja sam ogladneo. Odoh na brazilski rostilj, zaboravio sam kako se zove, posto sam u blizini.
Pročitao sam prikaz Cepidlake na knjigainfo.com i odmah se iznervirao. Doduše i ja sam bio cepidlaka dok nisam ukapirao šta su to dva prsta ulja, šta je svetla zaprška i da se sve bez puno frke može sunuti u kanalizaciju ako ipak beznadežno propadne. Hvala za Marčelu, potražiću je, volim kuvare koji sve lepo ispričaju.
Bravo! Odlican post, sutra idem u neki italijanski restoran. Btw, ja sad citam The Lemon Table od Barnsa, ali nista nije kao Istorija u deset i po poglavlja.
Ok, ovo prethodno sam bila ja.
@Siboney: Barns misli da je biti cepidlaka u kuhinji stvar karaktera, a ne umeca. Mislim da je to delom i tacno. Ali nervira me kad pravi sledecu paralelu: ljudi koji recepte koriste samo kao inspiraciju bili bi kao pravnici koji zakonske norme samo ovlas pogledaju. Mislim, bilo bi kad bi kuvanje i pravo bili isto, sto nisu. Ovakvim analogijama cesto se manipulise, a mnogi se i prime
Ja obozhavam da koristim recept kao inspiraciju! Zar tako ne nastaju novi recepti? Ili bar varijante istog?
Da, kod nas 'avanturista':)
A vrganji? Jesi li ih spremala?
Avanturista nego shta!!!))
Nisam jos spremala. Ako neko ima neki predlog, volela bih da ga cujem
I meni je smetalo to poređenje kuvarske umetnosti i pravne nauke. Glede vrganja: Dinstaš junetinu, dodaš vrganje, doda se slobodno i koncentrat juhe od gljiva da bude bolji sos. Jede se sa kačamakom (purom, palentom). Nisam nikad to kuvao - ne stigoh da maznem recept na vreme, a posle mi bilo je žao da upropastim vrganje ako eksperiment ne uspe.
probacu ja, mada ne verujem da ce biti sa palentom
Sta je "vrganje"?
Vrganj, vrganji, vrsta pecuraka
Da li mogu da se upotrebe "sampinjoni"umesto ovih "vrganja",posto ne znam koja je to vrsta pecuraka ili bar kako izgleda?
Pa da, jedino su vrganji i slicne sumske pecurke mnogo ukusniji od sampinjona
zapravo, vrhunska gljiva nasih krajeva. i, pozdrav za marinu!
volim pečurke, sve vrste
mmmmmm, vrganji. ko je marina?
Marina zivi u Grckoj, ima blog na .hr portalu, tu skoro je izazvala jedan medjunacionalni blogerski incident. Je l' za peticu, je l' za peticu?
Čini mi se da ovaj recept tražiš, courtesy of Gurmanoteka.
VRGANJI NA TALIJANSKI NAČIN
SASTOJCI:
1,5 kg vrganja
6 češnja bijelog luka
4 dl maslinovog ulja
2 žlice sitno sjeckanog peršina
sol, papar
PRIPREMA:
Vrganje ogulimo, operemo, ocijedimo i narežemo na tanke ploške. Na zagrijanom ulju (2 dl), pržimo 3 češnja bijelog luka dok ne požuti, pa ga izbacimo iz tave. Na tom ulju pržimo vrganje 2 minuta na jakoj vatri, uz stalno miješanje; istresemo vrganje na sito da se ocijede, a ulje bacimo.
Ponovimo postupak. Vrganje posolimo, popaprimo i malo pospemo peršinom. Pečemo ih u tave iz koje smo prosuli ulje , na jakoj vatri, još 2 minuta. Služimo posuto sitno sjeckanim peršinom .
Vrijeme pripreme 5 minuta.
Predviđeno za 6 osoba.
Hvala ti, Eric.
Marina je iz naseg kraja
Marina, odakle si? (Osim što si sad u Koutoumoú, Lakonia, Greece, barem po Google analyticsu ;) )
volim Barnsa. bas ono. i puno se ovih dana pise o njemu ;). ne bih ja bas tako doslovno shvatala Barnsa. meni se knjiga dopala. pripadam onoj grupi od pola/pola. nesto strogo po receptima, nesto improvizujem. ako pecurke nisi iskoristila napravi corbu od njih, fenomenalna je.
Bamby, u pravu si da ga ne treba shvatati doslovno. Osim toga, on se sam sebi smeje, sto je super pristup. Pravila sam pastu sa vrganjima, ali nisam iskoristila sve. Mozda nisam cepidlaka, ali jesam stedisa, ova kolicina ce trajati dok ne isprobam sve moguce kombinacije.
Mene google analytics stavio na listu cekanja! Provali to...
Feisty:Ne petica,vec desetka,desetka!!!!A incident je bio bas dobra lekcija.Od danas posecujem samo optimisticke,kreativne i dobronamerne link-ove.Larin,tvoj,Ljubin,Kikoman itd.
Lara;Gljive jos nisam nasla,ali radim na tome.Ovaj Ericov recept nesto puno ulja za bacanje!?
Ljuba;Ne znam sta taj tvoj portal pokazuje,ali nije Lakonija nego Attiki.Iz LA-a...sam.
Marina, adrese na blog.hr se pisu bez www, ako ukucas ova slova, ne prikazuje se tvoja tacna adresa. Dakle, Marina je na: http://leopica.blog.hr/
Dakle, ni Google nije savrsen?!
pa ne znam, eto ;) mozda ipak malo gresi.
Marina, ne znam sta da kazem - onaj tvoj prvi komentar je stvarno bio prst u oko, da ne kazem hejterski.
Feisty, nije bas tako, i pusti vise tu pricu
nisam bila svjesna da sam gladna dok nisam procitala ovaj post :)
Hm, Ljubo lepo sto ti znas kako je bilo i sto me opominjes koju pricu da pustim. Koju da zapocnem, ako bi samo mogao da mi kazes?
E, mir u ucionici!
whatever, dude, what-eva!