“Morate da motivisete sebe, da motivisete svoje sugradjane, da bi ste postigli veliki cilj. Morate da se umijete hladnom vodom, a ako to ne pomaze, da se istusirate hladnom vodom, ocistite svoju kucu, i bukvalno, i u prenetom znacenju, da uvedete red tu gde zivite i radite, da postavite merila kvaliteta, merila rezultata, merila odgovornosti, i da sa tom politikom koju mi vodimo globalno i koju vi vodite lokalno, da postanemo konacno pobednici….” I još od Djindjica ovde.
A o ovom drugom…Pre jedno osam-devet godina nosila sam u novcaniku mali tekst koji je izasao u New York Timesu a prenele ga neke domace novine. Naslov je bio otprilike ‘Lideri koje proklinju’ ili tako nesto, o Milosevic family i nacinima na koji je svako ponaosob uvrnut i kako se sve to odrazava na nas, a i sire. Bila sam u inostranstvu i pokazivala sam drugarima sta nosim u novcaniku, njima je bilo cudno. Posle neku godinu sam to bacila, bilo je gotovo. I tako…
U subotu smo posetili izlozbu Luvr u Beogradu, izlozene su reprodukcije skulptura, u gipsu, namenjene prevashodno slepima, slabovidima i svima drugima.
U nedelju sam se vratila da kupim jednu skulpturicu. Umetnost pomaze.
(Narodni muzej, Njujork Tajms, Đinđić)
Leave a comment