Dan u kome je stiglo prolece je fenomenalan, bistar, topao. Prvo chekiranje Zare (centar BG, dve hiljade kvadrata). Guzva, naravno, velika, ali zamisljala sam i vecu. Dizajn dobar, cene ..hm.
U troli. Odjednom cuju se sirene i neki metalni glas ‘Paznja, paznja, obavestavamo vas..’ Na trenutak anksioznost calling back 1999. povezuje putnike. Jedna zena se okrece, kaze mi ’sva sam se isekla’. Covek pozadi je vise pissed off: ‘Gori smo od ulicnih kerova, sve bi dali za pare’. Metaforu ne razumem, ali je smisao jasan. A mozda i nije? Nemam pojma. Cela uzbuna je nadasve kreativna promocija nekog kao filma, zove se U$lovna sloboda, sa sve kamionom, sirenama, megafonima. Ne zelim da znam o cemu se radi. Prestrasno.
I jos: Njujork Tajms pise o u broju od 19. marta o pandemiji Chick_lit sirom sveta, ukljucujuci i istocnu Evropu:
“IN the near decade since Bridget Jones first hit the world stage — endearing, hung over and running late for work — an international commuter train of women has been gathering speed close behind. From Mumbai to Milan, Gdansk to Jakarta, regional varieties of chick lit have been sprouting, buoyed by the demographic that’s both their subject and readership: 20- and 30-something women with full-time jobs, discretionary income and a hunger for independence and glamour.”
Kad bi se predstavnice zanra birale kod nas, ko bi to bio? Ja nemam pojma. Ok, ako bi medium bili blogeri, situacija bi bila mnogo laksa, imala bih dobar broj kandidatkinja da predlozim. Ne znam kako vi?
/Zara, chick-lit, Njujork, Milano, Gdanjsk, Džakarta, ženska proza/
Leave a comment