Strana kultura

Ne idem cesto u Nemacki kulturni centar, tj. Gete institut, posto ne znam jezik.

Ne, cekaj, to bi bila optimisticna izjava. Jer bi znacila da idem u kulturne centre koji su predstavnici zemalja cije jezike znam. Sto nije istina. Ni blizu.
Ipak, u Gete I. smo isli relativno cesto u nekom periodu 90-ih, kad su se tamo davali stari nemacki filmovi sa simultanim prevodom. Za dz. naravno. Mislim, nemacka kinematografija nije visoko na mojoj listi prioriteta, mildly speaking, ali to je tada bila ponuda koja se takoreci nije mogla odbiti. Osim toga, slobodnog vremena je bilo n-a p-r-e-t-e-k , pa je trosenje na ovaj nacin bila premija.

I sad odem opet, na promociju knjige sa kojom puno zajednickog ima moj prijatelj.

Osetila sam se pomalo kao u vremenskoj masini. Svi zaposleni vam kazu dobro vece, na nemackom i srpskom. (To je prilika da se osetim malo kao nepismeno). I ljubazni su. Sto sada nije precesto, ali se ipak srece neuporedivo vise nego tad, kad je otkacinjanje najgore vrste bilo obrazac komunikacijskih vestina. Drugo, tu su bakice. Bakice koje imaju neku svoju modu. I male su. I imaju neki stil zivota koji otprilike deli sto osoba u gradu. A koji podrazumeva odlazak na promociju knjige hermeticne teme u predvecerje kad bi se inace moglo stajati kraj prozora i gledati ko ulazi u zgradu i sa kim. Ili gledati neku seriju ili domaci film. Zatim, tu su ljudi kojih ima otprilike tri do pet u gradu, koji se razumeju u tu hermeticnu temu. Pa kad postave pitanje ono je precizno, a autor zna kako da im odgovori. Slede oni koji kombinuju pristup pitanje-radi-pitanja u smislu uzivanja u sopstvenom glasu, praceno elementima savetovanja za uspesnije funkcionisanje ovog, ali i drugih drustva. Na kraju tu je i nevaspitani covek. Njih kao sto znate ima puno. Ali je ovom prilikom samo ovaj mogao da dodje, ostali se izvinjavaju. Covek postavi pitanje koje je takvo da ga prevodilac koji slucajno ima i najvisu akademsku titulu iz oblasti o kojoj je rec ne razume. Na sugestiju da bi bilo dobro formulisati question tako da ga se prvo razume, a potom prevede. mr. Nevaspitani saopsti da njega ne interesuje da ga razume prevodilac nego gosn. profesor.

I tako sve protekne normalno i kako treba.