April 2006 Archives

U moru besmislenih, asmislenih, antismislenih i prosto glupih reklama ovih dana mi se za mozak posebno prikacio izraz da izvestan lek 'PREVENIRA  osteoporozu'. (Nisu nista rekli da li moze da se kupi na AKCIJI, mom trajno omiljenom izrazu - i pojavi - koji se naselio ovde pre nekoliko godina, nakon sto je gostovao u okolnim zemljama i pokazao da je receno zbogom zdravom razumu i zdravom jeziku bar dok tranzicija malo ne odmakne).

Ima inicijativa za ekoloski snajper (ES), patentirao je bivsi bloger (BB) Shandor, ne bih da previse objasnjavam, mozda je zabranjeno zakonom, ali odnosi se na pokusaj sredjivanja situacije izazvane bacanjem smeca iz vozila u pokretu ili mirovanju, kao i drugih stetnih pojava.

Mislim da taj ES, ma koliki stepen metaforicnosti da koristimo, treba da ima bas siroko delovanje.

Ekologija pre svega.

Bastovanka. 

Koliko drndanja u poslednje vreme sa ovim blogom.

Nema komentara iz poslednjih meseci.

Nema ni slika. Pa posto posle svog ovog vremena (od januara 2004) ostadoh sa nula koamda  komada slika, vreme je da krenem iz pocetka. Sa ovom npr.

Lubenica je otisla takodje.

Redirekcija sa stare adrese bi trebalo da radi. Ali bolje da promenite linkove. 

Od sada ce sve biti bolje.  Tako kaze LjubaR.

Pitanje ‘Monarhija, da li ne?’ postavlja se retoricki s vremena na vreme, kao sto se postavljaju i pitanja o smislu proslavljanja godisnjica mature, nove garderobe za proslavu Nove godine, treba li ili ne da zena promeni svoje prezime prilikom udaje i slicno. Skupni
odgovor na sva ova pitanja je da mi je svejedno.
Sto me ne sprecava da s vremena na vreme obilazim mesta od monarhistickog znacaja.
Pre dve godine smo oko Uskrsa isli na izlet na Ravnu goru. Ne u vreme odrzavanaja poznatog trash skupa tamo, nego onako. Odlican pogled u brdske sirine Srbije. Prosle godine sam poslala sliku S. i mene ispred spomenika Drazi na konkurs za Najblam fotografiju, ali nismo pobedile. To valjda znaci da to i nije toliki blam?
Prema nasoj monarhiji sam gajila najvece postovanje kad sam sa mamom gledala vencanje princa Carlsa i Kamile i prucavajuci hiljadu i po kombinacija na temu elegantnog dnevnog zenskog kostima u pastelnim bojama (plus sesir) videla da su prestolonaslednik Aleksandar i princeza Katarina medju najuvazenijim zvanicama. Top 10 ili 20. To se ne moze ignorisati.

Ovog vikenda smo isli na Oplenac i Topolu. Videli sve sto ima da se vidi (crkva, kuca, konak), ukljucujuci i vesto pozicioniran letnjikovac.

 

Jos ostaje Beli dvor u BGD, grupa zena je vec neko vreme na waiting listi za organizovanu posetu, a posle toga monarhisticke tajne za mene vise ne postoje.

To se valjda zove uspeh.

 Oplenac, Topola, kraljevska porodica, Karađorđevići, Ravna Gora

Na izletu u Vojvodinu, sedimo u čardi nad poplavom.

 

Iza nas, covek i zena. Ona spava s glavom oslonjenom o saku. Mi je gledamo, ona prilegne na sto i nastavi da spava. Kratak, okrepljujuci san, izgleda. Jer, malo kasnije kaze tom muskarcu: ‘Bas mi je prijatno s tobom.’ On ne kaze nista. Ima slusni aparat. Po nasoj pretpostavci, na opciji mute.

***

Inace, omiljeno mesto za zombi like situacije mi je Movie Bar.

U poslednje vreme, tri posete sa zrnom sumnje da se radi o skrivenoj kameri. Dodjem sa NaciLu. Konobar pita da li zelimo mesto.

NL: - Da, ali ne ovde.

Meaning ‘ne u ovom delu’.

Konobar: - Ne u ovoj kafani??

Ok, sednemo. Posle pola sata premesti nas, jer je sto navodno bio rezervisan. OK, premestimo se. Proba da nam donese pice. Ne moze da nas nadje, iako prolazi pored. Ugleda nas. Saplete se. Dodje opet i donese masline, nista ne govoreci. Hocemo da krenemo. Kazem ‘nema mi šala’. On se bez reci okrene i ode. Kazem, koji lik. Ispostavi se da je otisao da ga trazi. I nadje. Zavrsimo posetu prilicno iscrpljene.
Drugi put dodjemo u cetvoro. Trazim grickalice. Kaze ok. Posle 20 min jos uvek nista. Pitam wtf. Kaze:

- Nisam mogao da pridjem, guzva je za sankom.

Kasnije. Pitanje:

- Znaci u ponedeljak sviraju jazz? Pise ovde.
Konobar: - Ne znam nista vise nego vi. Nekad se muzicari pojave, nekad ne.
Treci put dodje nas osmoro. Uposli jednog od nas da mu sabere sve racune na svom mobilnom. Kad mi u nasem internom preracunavanju raspolazemo sa par stotina din. viska, on sugerise da mozda osoba sa digitronom mozda nije zbojala bas sve racune.

Kazem, fenomenalno mesto. Sta bi se tek desilo da smo resili da jedemo?

 

S vremena na vreme ostvarimo neke od dugo planiranih turistickih poduhvata. Tome obicno prethode meseci uskladjivanja planova, vremenskih prilika, lenjosti, poluiracionalnih odbojnosti, nerealnih ocekivanja, promena u poslednjem momentu, uplitanja retrogradnog kretanja planeta i slicno. Ali, kao sto rekoh, nekad se sve to nekako poklopi zeljom za nekom akcijom ili necim novim.

Tako smo juce uspeli da posetimo:

- Salas 84 (fenseraj, restoran sa nalepnicom club diplomatique, zadrzali se na kracem foto sessionu i prezentaciji realnog aikida),

- Novi Sad (Strand, Dunav nadolazi, slozene vrece sa peskom, muzika ‘Teci teci Dunave…’, hiljade ljudi koji gledaju u vodu)

- Kafa na trgu u Sremskim Karlovcima. Jedan od lidera beogradske vanparlamentarne stranke na kafi sa..hm..devojkom? Ja sipam kiselu vodu u jako malu casu i pitam se kakva je to moda u Brankovom kraju. Devojka ubrzo donosi vecu casu. ‘Reci mi da sam pila iz case za racune?’. Rece mi tako. Opet nismo kupili vino, mada smo videli da ga turisti nose u balonima. U crno i belo.
- Strazilovo. Vikend provod kakav ne zelimo. Gomile ljudi na malom prostoru prze, peku, seku slaninu…

- Idemo na mesto sa preporukom na rucak. Imamo sta i da vidimo.

 

Opet gomile ljudi okolo koji gledaju vodu.

- Ponovo u Novi Sad. Restoran s preporukom ‘Plava frajla’. Puno je. Odustajemo, posle male prepirke.

- Manastir Kovilj. Price o preduzecu church invest, rodama kojima nije bas dobro, ne znaju jel’ prehlada ili grip, dale su krv u Briselu, cekaju rezultate i druga sveopsta lupetanja. Kotlic ljute riblje corbe u cardi pored poplavljene sume.

- Back to Belgrade, u duhu turizma idemo da vidimo i novu Comtrade zgradu, samo spolja.

Sve to za devet sati.

 

Work smarter, not harder, tako ima neka izreka, ili kako se ovo vec zove.

Tako ja npr. resim da napravim nesto slatko. Recimo Panna Cotta. Sto bi bila secena krema, takav je otprilike prevod. Ima raznih recepata i moze da izgleda razlicito. Te se opredeljujem za opciju iz kutije, dr Oetker’s. Ima i gotov fil u kesici. No, da bi bilo bolje stavim i mesano zaledjeno/odledjeno crveno voce (ribizle, maline, visnje).

Bilo je ukusno. Iako vestacko.

Ali se pitam, da li i u sledecem slucaju govorimo o kremu i filu iz kesice, ili o pravom receptu:

Skoro je Beograd proglasen za grad buducnosti jugoistocne Evrope. Jedan od kljucnih razloga je to sto je u BGD prosle godine otvoren razvojni centar ‘Majkrosofta’. To bi, prema optimistima, trebalo da na Beograd ima uticaj kakav je isti takav centar svojevremeno imao na Dablin. Ili, tako nekakav. Sve ovo pise ovdasnji Ekonomist od 27. marta, preciznije novinar M. Brkic, koji nije just anybody. Tekst ima naslov ‘Sansa veka’. Te kad se sve to tako zavrti, BGD ce biti “grada bankara, account i business development menadzera, brokera, investicionih analiticara, WEB developera, data base administratora, programera, elitnih trgovaca, hotelijera, golf trenera, dizajnera, dobro placenih TV voditelja, strucnjaka za marketing i digitalni advertajzing. Jednom rečju grad visokokreativnih i visokovrednovanih poslova.”

Tj. ta moja dilema je vestacka.

Prava je ova: Imam odredjene probleme da zamislim tu sliku, ali mozda bih i uspela kad bih znala gde da u njoj smestim: Aktuelnog premijera, generalnog sekretara vlade, direktora televizije, likove koji ne ukljucuju zmigavac pri skretanju, prodavacicu (ok, nekoliko njih) iz komsiluka, ove sto bacaju stvari kroz prozor. Inace je u redu.

Predlozi su dobrodosli.

/Beograd grad budućnosti jugoistočne Evrope, Majkrosoft razvojni centar, Microsoft, European cities of the future, recepti/