Ove nedelje pilates vodi nova cica. Sapuce kad prica, miluje vas glasom, izvinjava se, ima mindjusu u pupku. I razbila nas je. Dosla je sa recenicom ‘cula sam da ste vi napredna grupa’ i, uprkos tome sto sam lep deo vremena provela izvaljena na strunjaci u nekim svojim mislima, imam jaku upalu misica.
Jednom smo kad smo bili deca pravili neku nasu Olimpijadu. Discipline su bile: Sprint (od raskrsnice do dvorista), skok u dalj iz mesta i zaleta, hodanje po dasci, stajanje na jednoj nozi na dasci, i ispijanje litre vode. Ne znam na koji foru, ali ja sam pobedila. Kao nagradu sam dobila kesu slatkisa. Sledecih dana sam imala jaku upalu misica.
Ako neko jos uvek nije dovoljno motivisan za duh sporta i razonode, evo jednog odlomka iz knjige koju upravo citam. Zove se ‘Zbogom Kolumbo’, starinski pisana, prija mi:
“Kroz veliki prozor videlo se njihovo zadnje dvoriste sa travnjakom i dva hrasta. Ja kazem hrasta, mada bi ih covek mogao nazvati i drvecem za cuvanjem sportske opreme. Ispod njihovih grana, poput voca opalog sa njih, bila su dva tega, lopta za golf, reketi za tenis, palica za bejzbol, jedan kos, lopta za kosarku, rukavica za igranje bejzbola. Tamo malo dalje, pored zivice koja je bila granica njihovog imanja, bilo je malo kosarkasko igraliste, crveni kvadrat sa velikim belim krugom u sredini, licilo je na vatru usred zelene trave.”
U Beogradu se (galerija Ozon) ovih dana odrzava Festival novih komunikacija. Sinoc sam bila na promociji The Mighty. Preporucujem rad Selja 2003, i druge. U isto vreme je bila ziva aktivnost u Predsednistvu Srbije, poseta visoke makedonske delegacije i defile lepog broja automobila marke Audi pored prozora galerije. Sveopsta interaktivnost.
A sad svi na sport.
Leave a comment