May 2006 Archives

 

Prosle nedelje se Mandara zapitala kako se pise knjiga, pa je saznala da ce u Narodnoj biblioteci biti Vladimir Tasic u okviru ciklusa 'Sta cini dobru knjigu'. Tako smo i otisle. U najkracem,  saznale smo da ona (knjiga) treba da bude saglasna kulturnom i vremenskom kontekstu i da te necime iznenadi, i navede na razmisljanje i empatiju.

I nisu bas neka otkrica, ali tako je bilo, stvarno. Nije bila ostavljena ni mogucnost da se postavljaju pitanja. Bilo je nekih simpaticnih primera iz nekih neprevedenih i navodno neprevodivih knjiga i to je to.

Za to vreme u Americi se razvija novi zanr: Antologije eseja na neke svakodnevne (obicno zenske, ponekad muske) teme.

Naslovi su vrlo reciti:

-Roar Softly and Carry a Great Lipstick: 28 Women Writers on Life, Sex and Survival
-Because I Said So: 33 Mothers Write About Children, Sex, Men, Aging, Faith, Race and Themselves
-The Bitch in the House: 26 Women Tell the Truth About Sex, Solitude, Work, Motherhood and Marriage
-The Bastard on the Couch: 27 Men Try Really Hard to Explain Their Feelings About Love, Loss, Fatherhood and Freedom
-The May Queen: Women on Life, Love, Work and Pulling It All Together in Your 30's

Da stvar bude gora, kazu da se uglavnom radi o really bad writing sa mozda po jedno-dve zvezde da privuku paznju. Heh.

A sta bi rekli tek ovi kriticari?

Sliku je na Kubi zimus uslikala Kata. 

Sinoc smo imali prvu konferencijsku party.

It takes: Ljude u matici (Mandara, Shandor, domacin AbrakaDabar i jos lepih ljudi bez blogova) i rasejanju (Kitty, Bobi i Kiko), kompjuter, ADSL vezu, zvucnike. Nije bilo kamere. Osim raznih drugih pametnih uvida, razmotrili smo sve aspekte nastupa A i mlade fudbalske reprezentacije, mane iznosenja u medije ljubavnih veza, analizu knjiga Bila Brajsona, mogucnosti dopremanja Mac pudera u maticu, kao i letnji raspored najavljenih partija.

Posle toga intelektualnog dela, bio je slobodni program.

Osim druge muzike, muzicku matricu su cinili nesto manje poznati bendovi bivsih i sadasnih blogera: Dabrovi (mega hit 'Srbija do Tokija') i VaNaMa (ultra-mega-giga hit 'Skoci'). 

I ne samo kuliranje, nego i pevanje i plesanje.

Svi znaju kako se u Beogradu dobro provodi.

Danas je takodje veeeliki jubilej.  

Temperatua je pala za desetak stepeni, sto mi je perfectly ok.  

Belgrade attractions 

BBC dopisnik iz Beograda pise na njihovom sajtu ovih dana: "The heat arrived in Belgrade yesterday with soaring temperatures and beating sun. People were enjoying the weather, sitting in roadside coffee bars until late in the evening. If the words "Montenegro's independence" were on anybody's lips they were in a minority. Iced teas and cold beers were the priority. Most people in Belgrade exude an air of laissez-faire about the independence vote in Montenegro."

Posto sam celu nedelju preblejala po ulicama i kaficima, potvrdjujem da je to istina. 

Ali, drugi oblici istorijskih desavanja i fenomena bili su prisutniji.

 

Na Slaviji snimaju film 'Fantom' (nemam pojma o cemu se radi). Pretpostavljam da nije bas neki budzet, posto na trotoaru postavljaju stolove i ekipa tu jede. Anyway, za potreba snimanja tu su uparkirani jedan zeleni autobus kakvi su bili 80ih, jedan Milicija auto od vrste kao na slici, i jedan kiosk gde su naredjali stampu iz tog perioda. Totalno je neverovatno kako ta tri izolovana predmeta uspevaju da ubedljivo prenesu duh te cele decenije.

Koja se vratila i juce, osvrtom na 25. maj, Dan mladosti. Na zgradi Dvorane kulturnog centra sinoc su postavljeni skrinovi i zvucnici i pustani dokumentarni filmovi vezani za stafetu, Tita i mlade, ljudi se neki okupili i gledaju, drugi iz baste usput prate. A u jednoj modnoj prodavnici u centru juce su na onim kartonima na kojima se postavljaju cene stavili i Titove slike.

Total crazy. 

update:

Zaboravih. Sinoc u kafeu u blizini SPS-a vidim Ivicu Dacica. Vesela ekipica, majce pastelnih boja, omrsalo se, veliki tompus ko sto radise i svi njegovi uzori.  Duboko disi, I say to myself.

update No 2:

Dakle, nakon sto je utvrdjeno da je ‘Fantom’ u stvari nova verzija ‘Davitelj protiv davitelja’, evo i objasnjenja o ovim Titovim slikama u prodavnicama odece ( istim takvim bilobordima u BGD):
“Intrigantan plakat s likom Josipa Broza Tita I porukom “kvalitetno obucen” deo je reklamne poruke Ateksa, nekada jedne od  najpoznatijih trgovackih kuca na ovim prostorima. ‘Poruka nema veze s politikom, a vreme pojavljivanja na bilbordima u Beogradu slucajno se poklopilo s rodjendanom tog gospodina’, izjavio je Stojan de Luka, zemenik predsednika Upravnog odbora Ateksa, firme koju je pre tri godine kupila firma Fibest S.R.L iz Italije. Prema recima de Luke, ideja za plakat rodila se posle jedne emisije na slovenackoj TV Pop u kojoj je vise od 80 odsto anketiranih izjavilo da je bolje zivelo u Titovoj SFRJ. De Luka veruje da bi rezultati ankete u Srbiji bili slicni.” (Vikend Danas)

 

Razno: 

Za nekoliko nedelja idem u Sarajevo da slusam predavanja o Internetu i jedem cevape na Bascarsiji, kafce sa rahat lokumom i kiselom se naravano podrazumeva, i to me neobicno raduje.

Na poslu slusam neku net stanicu Alternative Women. Tako vec danima, super je.

Nista lepse nego kad slucajno ukljucis TV i tu te sacekaju dve epizode Sex i grada, a ne zuris da radis nesto drugo. Naravno da znam sve napamet u ovoj seriji, ali sta je problem da se gradivo jos malo ponovi i obrati paznja na jos nevaznije detalje? Nista.

A posle toga Evrovizija, stavise i prigodna sedeljka.

Stephanie je popularna, pa je citatljke pitaju za vrlo konkretne savete. Evo i pitanja i odgovora. Lots of female fun.

Kupiš novine, dobiješ suknju, to je princip sa Graziom, koja od danas izlazi na srpskom. (A kako je prošlo svojevremeno pokretanje srpskog Cosmopolitana, pisala sam davno.)

Kao dugogodišnja čitateljka Gioe (i pre nego što sam naučila italijanski), nadobijala sam svakakvih poklona: kasete, šminka, kaiš, bluza, sat, neseser, rokovnik, šešir i sl. Sve  je prilično brzo završilo u đubretu. Izuzev kasete sa italijanskim canzonama, to jest.

Glavna urednica Grazie je Irena Mišović, čime je rešen nespokoj kuda je nestala sa B92 i iz Glorije ('Kao kod kuće' je u međuvremenu takođe nestala sa TVa). "Otkako znam za sebe, sinonim za italijanski lifestyle kod nas je bila Grazia. Ovo je jedini časopis, koji je bio prisutan iz generacije u generaciju i, poput verne prijateljice iz Italije,  ona je dugo bila jedini izvor modnih, kozmetičkih i enterijerskih tendencija od vremena Titovog socijalizma do ekonomskih sankcija.' Itd. To piše Irena u svom editorialu.

Imaju i dve strane posvećene nekoj proslavi u džet setu BGDa. Potpisi ispod fotografija su kao u staroj dobroj Gloriji, puno onih koji nisu krili zadovoljstvo, uživali su u dobrom provodu i opuštenom stilu.

Još ima Monika Beluči na naslovnoj strani i u intervjuu, i neki opšti tekstovi o modi, slavnima, hrani, zdravlju...

Cena je 175  din.

Bez Grazie No 1 svakako se može živeti, mada imaju vrlo simpatičnu nagradno-humanitarnu igru (prilog ide Dečijem selu), a jeftinijih suknji u gradu nema. 

 

Ove srebrne baletanke koje nosi tu jedna mala iz grada, kao i druge nanule, cipele, cizme, patike, papuce, sve sam sad stavila na jedno mesto.

Mozete da doprinesete bogatstvu galerije, ukoliko budem provalila kako da se ponovo ulogujem.

Kolekcija fotografija nije nova, tek ponesto, ali im je novi izlozbeni prostor.

(sexy shoes) 

Jedan petak, jedan reklamni blok:

- Šampon: Do 100 posto manje peruti

- Pasta za zube: Do 90 posto manje naslaga

- Maskara: Do 50 posto gušće trepavice

- Krema za lice: Do 100 posto manje znakova starenja

To je ukupno 340 posto više lepote.

Onda Glamurama, pričaju o farbi za kosu, zove se

- 100 posto kolor.

Sve zajedno, 440 procenata.

Pa tako izraz riba-i-po postaje skoro-četiri-ribe-i-po. Malo li je?

(A kad smo već kod lepote...)

Više detalja iz života ovih zlih balerina sa slike ovde.

A da nisu samo balerine zle devojčice, to valjda znamo svi, no neki se time i profesionalno bave i pišu knjige o ovome. Jer, pre nekog vremena se otkrilo da muška direktna agresivnost nije ništa u poređenju sa prikrivenom ženskom, sa njihovim tinejdž zaverama, klikama, listama, queen bees, wannabes i drugim ulogama.

Srećom te je ovo kasno otkriveno, pa mi nismo propustili odličnu zabavu. Većinom, to jest.

 

 

Nesto sam citala, pa me podsetilo.

Elem. Putovati i gubiti se, to je meni isto. Mada, sad bih tako rado putovala, da bih pristala i na gubljenja, ma koliko odvratna bila.

Mislim da su mi najgora nocna mora tzv. stari gradovi.

Npr. Kotor. Koliko god puta bila, izgubim se. Pusti me da se pet minuta prosetam sama, i ja cu vec u drugom paniciti gde sam; ici cu u krug, samo malo utesena time da sam na jedno 17 metara od bilo koje tacke. Na kraju, naravno, uvek nekako ubodem i izbavim se. Kad sam u drustvu sa nekim ko ima normalnu orijentaciju sve izgleda savrseno logicno i prosto. Kad sam sama, neko sve to uzme i pomesa.

Ista prica u Veneciji. Doci od Zeleznicke stanice do Trga Svetog Marka, piece of cake. Vratiti se, znaci prepesaciti cetiri puta vise nego sto je potrebno, gubeci se, vracajuci na pravi put, opet gubeci. Kad sam jednom otisla i dalje od Trga, u neturisticke pohabane ulicice, bila sam sigurna da cu u nekoj od njih nastaviti svoju karijeru. Jer, puta nazad jednostavno nije bilo.
Sto nekoga ne pitas? Prvo, izbegavam jer mislim, sigurno je to tu negde, sad cu se snaci. Kad se vec dobrano pogubim, nije mi ni do cega, pa ni do pitanja. Kad najzad nekog pitam, ne shvatim uputstva. Ili, mislim da sam shvatila, a ispostavi se da nisam. I tako. Na kraju, posle tri stupnja ocaja i sa upalom misica, presrecna nadjem zeleznicku stanicu i smatram je najlepsim mestom u celom gradu.
 

/Venecija, Kotor, Mediteran, plan grada Venecija, stari grad u Kotoru, sta ima da se vidi u Veneciji/ 

...fudbalska groznica i frikonomija 

Rekose mi ovih dana da u Panini albumu za slicice vezanom za Svetsko prvenstvo ima oko 600 slicica fudbalera.
A jeste li znali da je vecina tih fudbalera rodjena u prva tri meseca godine (od januara do marta)? U omladinskim postavama ta proporcija je jos veca, pa je preko 50 posto igraca rodjeno u prva tri meseca, a ostatak je rasporedjen u devet meseci.
Nacnici su uzeli i pozabavili se time, pitajuci se da li to ima veze sa astrologijom, kolicinom kiseonika, vremenom kad fudbalski orijentisani roditelji prave decu i sl. I, nije nista od toga.
Evo objasnjenja, pise NYT:
"Since youth sports are organized by age bracket, teams inevitably have a cutoff birth date. In the European youth soccer leagues, the cutoff date is Dec. 31. So when a coach is assessing two players in the same age bracket, one who happened to have been born in January and the other in December, the player born in January is likely to be bigger, stronger, more mature. Guess which player the coach is more likely to pick? He may be mistaking maturity for ability, but he is making his selection nonetheless. And once chosen, those January-born players are the ones who, year after year, receive the training, the deliberate practice and the feedback — to say nothing of the accompanying self-esteem — that will turn them into elites."
I mean, glupo ali istinito.

U životu prosečne ženske koja drži do fizičke utreniranosti, postoji prirodan sled: Prvo ideš na aerobik, onda pređeš na pilates ili jogu, a kasnije na duboko disanje ili rekreaciju za žene.

Ok, naravno da postoje i drugi sportovi. Ali ovo je mainstream. Smatram.

Sinteza informacija sa raznih web sajtova kaže da je pilates dobar zbog:

- Zdrave kičme - Stvara se više prostora između pršljenova, pa se izgleda više, mobilniji smo i graciozniji

- Nema pritiska na zglobove, posebno kolena, kao npr. kod aerobika

-Povećava se mentalna i emocionalna stabilnost

-Bolja je cirkulacija, ravnoteža, koordinacija, izdužuju se mišići, smanjuje tenzija..

S druge (negativne) strane, velika je verovatnoća da će se desiti bar nešto od ovoga:

- Vežbaće se u prašnjavim, malim, hladnim, pretoplim ili neprovetrenim prostorijama. Velike su šanse da će biti gužva. Nekad će vam naložiti da vežbate u parovima, pa ćete nepoznatoj cici biti way too much u ličnom prostoru. Ili ona vama. 

Neke vežbe su glupe, jer su izmišljene izmišljanja radi. Tipa: Potkolenicom drži loptu dok se suprotnom rukom držiš za nožni palac, a gledaš ukoso gore ka ruci ispruženoj ispred.

Ako vežbaš tri puta nedeljno, a baviš se još nečime u životu, fakat je da nećeš imati dovoljno vremena.

O odlasku po kiši i snegu da i ne pričam.

I na kraju, ima taj efekat Džej Lo.  Telo počne da se malo drugačije oblikuje, masa se preraspoređuje drugačije. Sad, koliko ćete ličiti na Džej Lo, valjda zavisi od toga kolika je masa kojom operišete u pitanju.

I za kraj, kondicija za šetanje će i dalje biti nikava, pa bi bilo idealno vežbati još nešto (npr. trčanje). Ali to u idealnom svetu.  U normalnom, i ovo je više nego dobro.

 

Tako bi mogao glasiti naslov kad bih ja isla na proputovanje koje zelim. However, nista od toga, za sada.

Pisala sam vec o Dr. Zivagu, imenu i pesmi. Moja kuma je bas bila inspirisana umetnoscu kad me trebalo nekako nazvati, posledica je da su bake-deke nosile papirice sa imenom da se ne zbune kad ih neko pita kako se to cudo zove, a ujak me zvao Sara, sto je to lakse, ko bi ga znao. Vremenom su se navikli.

Sad vidim da su i u Rusiji najzad napravili TV film 'Doktor Zivago'.

O likovima: 

"At the news conference, Arabov admitted that Pasternak's novel was "impossible to adapt." "The result is more [based] on motifs of Pasternak, with certain changes in the relationships," he said. "Lara, in particular, becomes a European figure. She becomes attractive as an outsider who appeals to Russian men." (...) 

Zivaga tumaci Oleg Menshikov, koji je glumio i u fenomenalnom 'Sibirskom berberinu', gde je motiv strankinje versus cice iz komsiluka jedan od vaznih niti, ocigledno su resili da idu na taj aspekt koji je inace tako karakteristicno ruski, mada ovaj novi film izgleda nije bas nesto  dobro ocenjen.

 O muzici:

"Music from Eduard Artemyev -- who has a no less illustrious pedigree, with work on major films by Andrei Tarkovsky and later Nikita Mikhalkov -- is centered around a violin score that avoids the somewhat kitschy, though certainly memorable, "Lara's Theme" by Maurice Jarre from the David Lean version. "Part Tchaikovsky, part balalaika ... and creating a general image of Russia for the world" was Artemyev's tactful-enough description of it."

 Nadam se da ce biti prilike da se ovo vidi. Na nasem 'javnom servisu', npr.

/Doktor Živago, ruska knjizevnost, Lara's Theme, Larina pesma, Nikita Mihalkov, Andrej Tarkovski, Moris Žar/ 

Pisala sam negde u januaru o gvakamolama. Bilo je puno predloga kakve sve mogu varijacije da se naprave na tu temu, koliko su kaloricne, sta ko misli o avokadu, a sta o cipsu, ali ne mogu direktno da linkujem. Ako nekoga bas interesuje, neka potrazi post na LL-alt-EGO, post od 16. januara.

U svakom slucaju, najzad sam ih napravila, izgledale su lepo, ukus jos bolji.

 

 

Takodje je zaplovila yahtica, tacno na Praznik rada, to je dobra simbolika, mislim. Kad u istom danu uspes da pokrenes novu rabotu, odes na zen reku na kafu, onda na tipican prvomajski rostilj, plus naucna knjiga, plus razboljevanje, to je i vise nego sto su radnici iz Cikaga pre jedno 120 godina zahtevali.

gvakamole, avokado, recepti sa avokadom, posna hrana, kulinarski recepti