Irena, Monika, Grazia

Kupiš novine, dobiješ suknju, to je princip sa Graziom, koja od danas izlazi na srpskom. (A kako je prošlo svojevremeno pokretanje srpskog Cosmopolitana, pisala sam davno.)

Kao dugogodišnja čitateljka Gioe (i pre nego što sam naučila italijanski), nadobijala sam svakakvih poklona: kasete, šminka, kaiš, bluza, sat, neseser, rokovnik, šešir i sl. Sve  je prilično brzo završilo u đubretu. Izuzev kasete sa italijanskim canzonama, to jest.

Glavna urednica Grazie je Irena Mišović, čime je rešen nespokoj kuda je nestala sa B92 i iz Glorije ('Kao kod kuće' je u međuvremenu takođe nestala sa TVa). "Otkako znam za sebe, sinonim za italijanski lifestyle kod nas je bila Grazia. Ovo je jedini časopis, koji je bio prisutan iz generacije u generaciju i, poput verne prijateljice iz Italije,  ona je dugo bila jedini izvor modnih, kozmetičkih i enterijerskih tendencija od vremena Titovog socijalizma do ekonomskih sankcija.' Itd. To piše Irena u svom editorialu.

Imaju i dve strane posvećene nekoj proslavi u džet setu BGDa. Potpisi ispod fotografija su kao u staroj dobroj Gloriji, puno onih koji nisu krili zadovoljstvo, uživali su u dobrom provodu i opuštenom stilu.

Još ima Monika Beluči na naslovnoj strani i u intervjuu, i neki opšti tekstovi o modi, slavnima, hrani, zdravlju...

Cena je 175  din.

Bez Grazie No 1 svakako se može živeti, mada imaju vrlo simpatičnu nagradno-humanitarnu igru (prilog ide Dečijem selu), a jeftinijih suknji u gradu nema.