June 2006 Archives

Jedna od situacija koje su glupe jeste da neke osobe o necemu pricaju, a ti nemas pojma sta je to. Eto, tako je Feisty Kitten jos odavno pisala o Maeve Binchy, ovde i ovde, a posle su ona i DzySo o njoj raspravljale, a ja nista ne znam.

No, najzad uzeh jednu njenu knjigu, 'Večernja škola'. Kao što kaze Kitty, radnja se dešava u Irskoj, u ovoj knjizi i u Italiji, a koliko shvatih kod koleginice blogerke Italija je kod Mev cesta pojava.

Mali problem sa knjigom je sto ju je izdala Narodna knjiga, pa je korektura potpuno zapostavljena, valjda misle sto da daju pare za to kad ne moraju. Ne moraju, u smislu da se nista ne mora u zivotu, jel. A i dizajn je bezveze.

Mev ima i svoj sajt,  tu moze da se procita jedna prica i vidi kako sve to zvuci na engleskom.

A ovaj Temple Bar  u Dablinu je mesto gde je Sinjora svratila na kafu kad je stigla sa Sicilije posle 26 godina i videla kako je grad procvetao u medjuvremenu. Htela je odmah da tu iznajmi sobu, ali joj rekose da je to extra fensi deo grada, a ona na Siciliji nije bila da bi se obogatila nego da bi povladjivala svojim osecanjima...

O Irskoj i Dablinu znam samo da je zemlja u proteklih 20+ godina napravila izuzetan ekonomski bum, prestala da bude izvoznik dijaspore, i da je njen model procvata nesto sto se ovakvima kao sto smo mi preporucuje. Jos sam cula da je Dablin vrlo skup, ali da je provod vrhunski. Jednom prilikom htela sam da se prijavim na neke studije tamo, ali je odnos stipendija:troskovi zivota rekao 'odustani'. Bezveze. 

U blizini jednog klubica gde smo pre neko vece u off off terminu sedeli mi neki odavde, plus jos neki iz Zagreba i Sarajeva, ima ulica La Benevolencija. Ako Sarajevo bude u potrazi za nekim sloganom, moj predlog je da im ovo bude zastitni znak-rec. Stvarno ne znam odakle tacno izvlace dobru volju, srdacnost i neposerednost posle svega sto se desilo. Jeste proslo vise od deset godina od rata, ali proslo je i drugde, i vise, pa je problem. Ili ovde kod nas, sto kaze Kostunica, pardon, Milosevic, rata nije ni bilo, pa opet ludaci luduju, a ostali tuguju. Uf, bas sam se zanela. Elem, u Sarajevu je super, i ljudi su extra.

Sto se ostalog u Sarajevu tice, aktivnosti su bile ovakve:
Aktivnost broj 1: Pijenje vode.
Radili smo u prostorijama bez klime, setalo se, izlazilo, soba u hotelu je bila bez klime. Zato se pila voda u neogranicenim kolicinama. Sta ko radi, ja svracam u prodavnice i kupujem vodu. Uvece su na repertoaru bili Sarajevsko pivo i crno hercegovacko vino kojem zaboravih ime.
Bilo je jos tih cuvenih cevapa na Bas carsiji na koje sam se toliko ostrila. Bili su fenomenalni. Ni cinjenica da je bilo pretoplo i da mi ta vrsta hrane nije mila na 33+ stepena nije pokvarila uzivanje.
U Via del Corso, bas kad je igrala Hrvatska sa Australijom, bilo je svega, u mom slucaju od riblje pastete, do karpaca od govedine, plus lignje, plus jogurtasto jagodasti slatkis.
Takodje U Sarajevu sam puno sam gledala ta brda naokolo i mislila koliko je to u stvari blizu, i kako je to izgledalo kad ludaci luduju i gadjaju, i to ne malo nego tri godine.
Idealno losa vec se pojavila u piratskom izdanju na ulicama za tri konvertibilne marke (oko 1,5 eura), a takodje i na naslovnicama njihovih tabloida. Ovadasnja trashy stampa takodje se prodaje naokolo.
A rahat lokum sa lesnikom unutra i susamom spolja koji smo konzumirali back to Serbia delovao je kao neka teska secerna droga. Sto i jeste. Uz hladnu vodu i kafu je bas kako treba.
Takodje, BK TV se vidi preko bosanskih kablovskih operatera, iznenadjuje me da emituju komplet program, od jutarnjeg pa na dalje.
i jos, u blizini Alipasine dzamije ima mnogo sladak kineski kafe-restoran, Hot Wok, tu smo isli stalno na rucak, ima svega (ja sam se opredeljivala za salate sa piletinom, ona ljutkasta je fenomenalna), decko sprema klopu na zivahnoj vatri odmah pored, super, super.

Evo i NYT o Sarajevu.
 

Do Sarajeva treba, ako se vozite sa Kickijem, oko pet sati iz BGD, tri i po do VA, to dodje skoro pa dnevni izlet. Na Romaniji bude malo zeznuto, sedela sam pozadi i morala da se vezem da ne proletim kroz prozor, ali bar me nije prodao u kafani, sto je odlicno.  

UPDATE:

Još jedan pogled na Sarajevo 

Ok, lipe su stigle. Ne u punom sjaju jos, ali osete se. Valjda im kisa nije isprala sav miris.

I ona je bila tu (a nije se javila...).

Ali je napisala tekst, 11. juna u LA Timesu.
Evo nekih odlomaka:
- Politics and history can't be ignored, but Belgrade is reinventing itself. The new reality: bucolic parks, sophisticated cafes and clubs set against the hum of a vital city.

- AT a cafe in the city's train station, I got a dark look when I remarked on the clerk's perfect English. "You're in Serbia, not on Mars," she said mirthlessly.

- The message it's trying to spread to Europe's flush youth: Belgrade is now as hot as Prague once was, only cheaper and less touristy than the capital of the Czech Republic.

I, vezano za posetu jednom coveku od 79 godina:

- His kindness never flagged, but when I asked him what he thought about the U.S. now, he paused and said, "We liked Americans very much until the bombing."
I had to listen hard to hear that. I had to look closely at both smooth and lined faces in this miraculously thriving city. I had to make the mistake of thinking Belgraders didn't speak English or walk their dogs in Kalemegdan park without stumbling over land mines. But in the end, that's why I came to the city — to see the other face of a coin I used to think was the same on both sides.

Osim toga: 

Slusam disk, po kaficima poznat kao 'zenska kompilacija', snimio Markoni, ima Feist, Jem, Kings of Convenience, Shivaree, The Smiths.

Sto se fudbala tice, ne samo da se razmenjuju gomile e-mail poruka, nego i po celom gradu oba pola, svi uzrasti, non stop diskutuju o tome. Jos sutra da prodje ta napetost, mnogo je lepse kad igraju neki drugi i kad se oni analiziraju.
 

Belgrade Attractions

Uz uplatnice Infostana jednom godisnje stize i upitnik za gradjane sta misle o tome koji su prioriteti za Gradski budzet u narednoj godini, mozes da biras da li je bitnije trositi pare za komunalne usluge ili za saobracaj, i da li je, ako se radi o saobracaju, veci problem npr. gradski prevoz ili parkiranje. Mislim, tesko je odluciti se, posto je sve bitno, ali ipak nije nemoguce stiklirati neke stvari, cisto da znas da si nesto doprineo/la kao gradjanin/ka. Ima i prostor za sugestije gradonacelniku, samo dva reda, na zalost. Ja sam napisala da je nevidjeni skandal to sto je dopusteno zatvaranje nekih cuvenih kafana. Tipa Manjeza. Ali sta vredi.

Zatvaranje Manjeza pogodilo je i East Ethniu.

Desperate Serbwife je interesantna kao i obicno, saznacete u dva najnovija posta kad znate da ste postali Serb i cega se Srbi plase healthwise.

update:

Jos o Manjezu i na B92 blogu.

 

Izadjem s posla. Zamalo zakacim ministra. Roze kisobranom. Posle toga, idem, on ide iza mene. Prica telefonom. O razvojnim strategijama. Kaze u nekom momentu: 'To bi moglo da sam ja lud. Ali nisam.' Ubrzam. Udjem u prodavnicu. Mala prodavnica, svi se guramo medju rafovima. Mislim da li da uzmem suncokret ili onaj mexikanski kukuruz. Kad eto opet njega, ministra. Inace, jednom, u jednom od prethodnih zivota, ja sam sa tim ministrom sedela na jednom sastanku, pricali smo o nekim pisanijama. Ne znam jel' on mene zna, valjda ne, jer ja njega ne znam. Tj. zelela bih da ga ne znam ni na koji nacin. Posto je on probitacniji, takvi postaju ministri, mozda i odlucniji, pre je zavrsio s placanjem i otisao. Uzela sam cips.

Other than that, pisu strane novine o raspadu SCG. Economist je napiso da je atmosfera u BGD 'kisela'.

A NYT zavrsava text ovako: "Some are responding with a Serbian tradition: black humor. In Belgrade, people say that in the 1990's, the nationalist slogan was Serbia do Tokija, or Serbia to Tokyo. These days, they say, it is more accurate to say Serbia kao Nokia, or Serbia like Nokia. Just like the Finnish cellphones, Serbia comes in a newer and smaller model every year."

Ja inace mislim, a to sam pominjala jos u prethodnoj inkarnaciji ove zemlje, da nam treba neko sponzorisano ime, kad je vec situacija ovakva, fluidna.  

Da ih imam (skoro) sve na jednom mestu:

1. Radiodifuzni savet

2. NIN

3. Direktora javnog servisa

4. Glupe i gluplje izraze i kovanice 

5. Predsednika vlade

6. Beogradske vozace i nepismene novinare, to sam vec pominjala, dodajem i nepismene blogere.

7.  Preveliku vrucinu

8. Premalo sna

9. Cecu u emisiji 'Profil i profit' na televiziji kojoj placam pretplatu, prica o temi zenski biznis. Ili na istoj toj TV pre dva dana dodje u jutarnji program sa izrezom vecim nego ikad (vreme provede gledajuci koliko je ispalo i navlaceci se) - tj. htedoh reci ove koji su to omogucili i dozvolili, a ima ih nabrojanih i ispod i iznad.

10. Wannabe mudrost i poetiku predsednika parlamenta [Quote of the Day - Harry S. Truman - "If you can't convince them, confuse them."] i wannabe entuzijazam predsednika 

11. Zagadjivace zivotne sredine, sto fizicke, sto mentalno-dusevno-spiritualne

12. Kad hoces da kupis novu knjigu/casopis za koji si cuo/la, a prodavci nikad nisu, pa te gledaju beeelo 

13. To sto brzo kucam, pa mnogo gresim 

Ima toga jos... 

/Slika je iz Bugarske, taken by Tekton, zimus/ 

Bikini i vespa zajedno, to dođe kao kafa sa šećerom, šlagom i sladoledom, odozgo još i sirup od maline i narendana čokolada. Previše. A opet ne možeš baš da se zakuneš da je loše.
E sad, bikini i vespa su ovde zajedno zato što i jedno i drugo ovog proleća slave šezdeset godina postojanja.

Malo li je?

Štampa širom sveta puna je nekog ushićenja objašnjavajući kako su i jedno i drugo dobri. Mada tu reči stvarno i nisu potrebne.

Ima i knjiga (neka bivša manekenka u Americi koja je postala kao novinarka napisala knjigu o bikiniju - ona ipak zna najbolje, a Italijani su štampali knjige o Vespi, ima i neka studija gde je i Umberto Eko doprineo).

Neke od izjava su: Suština vespe je to da ona ima dušu. Onda, trajna nacionalna (italijanska) ljubav prema Vespi vezana je delom za njen jednostavan ali estetički prijatan dizajn. Ili: Vespa je simbol slatkog života, kada je mladim Italijanima, nakon fašizma, dala slobodu da lako odu van grada ili na more. Takodje, uspeh Vespe leži i u tome što su je žene doživele kao dovoljno komfornu, te se smatra sredstvom emancipacije i zavođenja.

Rimljanke u letnje jutro u poslovnim odelima, sa kacigama i na Vespama koje usput svraćaju u kafe na doručak i kapućino, deluju totalno filmično fantastično, dodajem.

Imidž Vespe ojačan je tokom 50ih i 60ih kada su se pin-up girls slikale na njima. U bikinijima.

To be precise, u bikinijima kakvi su tad postojali. Jer, oni su se s vremenom smanjivali, i smanjivali, i smanjivali.

Što se Vespe tiče, ona je mega popularisana filmom 'Praznik u Rimu'.

[in a taxi in Rome; Princess Ann is drugged]
Joe Bradley: Where do you live?
Princess Ann: [mumbles drunkenly] ... Colosseum...
Joe Bradley: [to taxi driver] She lives in the Colosseum.
Cab Driver: Is wrong address! 

Odri Hepbern je the one and only, ali 'today, in cities around the globe, men and women hop on their Vespas hoping to capture just a fraction of that Italian sophistication.'

Što se bikinija tiče, nekrunisane carice su Brižit Bardo, Ursula Anders, Rakel Velč i Hale Beri. Tako tvrde.