July 2006 Archives

Isla bih:

- u Ukrajinu, da probam borsc. Mada mi se verovatno ne bi svideo

- u Rusiju, da probam haringu, njihove piroske i votku na dubokom minusu, i da cujem Ruse kako pricaju o  tome zasto je njihova kultura sjajna, i da im verujem malo vise nego nekim drugima, a posle da mi bude smesno. Takodje, da cujem balajku i neke srceparajuce balade.

- u Francusku, da probam i vidim sve sto treba, pocela bih od sireva i vina, pa nek' ide zivot. Otisla bih u onaj park sto je Domacica pominjala i sedela.

- na Kubu, zbog belog peska, muzike, ljudi, politicke egzotike, osecaja vremeplova 

- u Madrid, da vidim gde su Felipe i Leticija, u Andaluziju, zbog muzike, u Barselonu, da ostanem

- na Skiatos, zbog podsecanja, na Santorini, zbog boja i imena, na Mikonos i Rodos, da vidim sta ima

- u Ameriku, u goste, i na ulice Njujorka

- na Siciliju, da ne radim nista, samo incuni, masline, sir, vino, sladoled, mjuzik

- u Budimpestu, any time any reason

- u Skandinaviju, zbog lososa svaki dan

- u Rim, totally

- u Alpe, bilo koje, da se osvezim

- u Prag, zbog izuzetnih preporuka

- u Rumuniju, da se smejem 

- u Argentinu, zbog bifteka, muzike i plesa

- u Meksiko, na tekilu, tacos, djindjuve i sarene cilime

- u Hrvatsku, da vidim sta ima

- u Makedoniju i Bosnu zbog ljudi

- u Poljsku, zbog kontinuiteta

- u Brisel, creme de la creme, cokolada, pivo

- u Tursku, zbog atmosfere

Za putovanja bih najradije birala prolece i jesen.  

 More ideas?

Petak vece, ispred Idiota, mesta cije ime nekim strancima izaziva zbunjenost i zgrazavanje. Vruce je i nema muzike i stojimo na trotoaru. Ako je ovo provod, sta onda nije? Kola, obala. Splavovi zbog kojih Beograd postade cuven medju nekim drugim strancima. Mi idemo na onaj skoro neosvetljen, poletnog naziva Povetarac. Ovo vec lici na izlazak, pirka vetar, muzika je skroz u redu, atmosfera umerena ka pozitivnoj.

U nedelju je bilo druzenje sa Crnom Feketom i svim relevantnim licnostima na vencanju, u crkvi Ruzici na Kalemegdanu, i u Zemunu.  Totalno cute. Ukljuceno druzenje sa rashladjenim domaćim vinom, zemunskim kejom, veselom mladom, i muzikom na liniji crne-kose-salaši-niška banja-sever-bačke-mala-bez-mane. [Mlada, jel' ovo OK?]

Jos su bila druzenja sa tekstom koji objasnjava komunikacijske i civilizacijske promene koje su nastupile smisljanjem i uvodjenjem u praksu telegrafa.

Na prehrambenom polju druzile su se visnje, ribizle i jagode u letnjem kolacu, kao i crne masline sa drugim sastojcima u pestu kucne izrade. I sargarepa sa blenderom, pravljenje napitka za lepsu kozu, you know.  

/letnji recepti, noćni život u Beogradu, Belgrade nightlife, splavovi, svadbe/ 

Kad ne znam sta neki pojam znaci, ili mi trebaju neki blizi podaci, or smth. odem, k'o i svi, na Google. Obavezno posetim i google images, cak i slucajevima kad to nema nikakvog osmisla, tipa kad trazim neki apstraktan pojam, neki glagol i slicno. A opet je interesantno. Tako nadjoh i ovaj Late July.

Inace, boli me desna ruka, nadam se da nisam dobila tzv. kompjutersku saku, koja se u ozbiljnim slucajevima sredjuje hirurski. Jer, dnevno provodim jednocifren broj sati pred kompjuterom, pa ce valjda odmor to srediti. Takodje sam alergicna na sunce. Prilican broj zenskih osoba koje znam prijavljuje istu stvar. Nasla sam da se za to uzima kalcijum, pa sam se time snabdela. Pretpostavljam da ce na odmoru ovo biti jos i vise problematicno, ali imam odgovarajuci broj raznih laganih marama, ogrtaca, draperija, dimija i slicno, pa ako vidite nesto takvo, e pa to sam ja.

U nedelju idemo na svadbu u jedan poznati zemunski restoran. Nadam se da nema klimu. Sta je lepse od zajapurenih energicnih razigranih gostiju na 37 stepeni, uz odgovarajucu muziku i hranu. Odlicna prilika za prvi stepen resetovanja.

U late July news spda i ovo:

- Commission recommends the negotiation of Visa Facilitation and Readmission Agreements with Western Balkans countries. Cini se da cemo vec negde krajem 2007. lakse dobijati vize. Super.~~~

- Takodje, knjiga blogerke Stephanie izlazi za nekoliko dana, al Harvardi  ju je vec usmerio na moju adresu. Mislim da ce ovo biti odlicna literatura za leto.

Mnogo me rastuzuje kad pomislim na te ljude u Libanu, imas taj Hezbolah, to je kao da imas radikale, i onda te neko iznenada bombarduje zbog njih, i ne gleda gde gadja, a tebe niko nista nije pitao, i sta ti vredi. Grozno. Evo price jedne devojke kod Ivana Marovica na blogu

Eto, tako izgleda.

UPDATE O LIBANU SA JOS TRI OMILJENA MI BLOGA:

Kitty, Marisi, Slobs

/Entertainment in Belgrade, Belgrade nightlife, noćni život u Beogradu, splavovi/ 

 
Čitaoci mog bloga znaju koliko sam prostorno orijentisana, ali slučajni prolaznici ne znaju. Pa me baš  često pitaju za neku lokaciju. Za divno čudo, na Dorćolu to nije bio nikakav problem. Oni silni Gospodari, Banovići i drugi Kapetani i Velikaši su bili savršeno jasno raspoređeni u mojoj glavi, pa su i uputstva bila pouzdana.

Na Vračaru, ne. (Na sve, tu su još i promene naziva ulica) Ok, ne gubim se, nije baš tako težak slučaj, ali ljude navodim na pogrešnu stranu.

- Izvini, gde je Klinicki centar?.
- Samo pravo dole.
Kad malo razmislim, shvatim da nije. Ali kasno.
- Gde je odavde Mekdonalds na Slaviji?
- Druga desno.

Posle shvatim da je mogla stici jedino do one parfimerije na cosku, da je samo mene slusala. Ali valjda nije. I tako je slicno bilo i sa Veterinarskim fakultetom i sa nekim ulicama. Da li me psuju? Naravno, nekad kazem da ne znam, kao sto i ne znam. Ali ovo su slacajevi kad mislim da znam.

Sad kad sam priznala, valjda je oprosteno. 

Sto se tice vremena, moja orijentacija je odlicna, hvala na pitanju.

*** 

A da li sam vec pominjala koliko mi je jadno to menjanje naziva ulica?

E pa jeste.
 

Mozda, kako sam krenula,  da ovaj svoj sajt u stvari nazovem blog o Italijanima (u medijima) i medijima?

PGP RTS objavio CD posvecen Nikoli Tesli. Mislim, stvarno. Toga se treba setiti. Zahvaljujuci TV Manijaku u radijskom izdanju, evo ilustracije kako to zvuci:

 Elektrika nasih srca  i bez žica i bez kabla tra -la-la-la

Mada, nije ni to nista. Videla sam i disk posvecen Avalskom tornju. Odnosno valjda emisiji, akciji, kako god. Sedam sekundi koliko sam ga drzala u ruci bilie su dovoljne da primetim fish soup group, onda sam to bacila nazad na raf.

Na jutarnjem programu RAI, jutros se vec kuva pasta tricolore u obliku mašnica,  sablaznjava se postupkom Zidana (ovo nisu pominjali),  mase zastavama, muskarci su izgleda jos malo pijani, doveli su strucnjaka da prica kako je koji  selektor bio obucen (njihov je, naturalmente, bio najbolji...).

A kod Yella se takodje kuva pasta, prava letnja, zvana pepermint, fenomenalna. 

Sve je govorilo da ce Italija biti u finalu. Naravno da sam navijala za njih. 'Iako su jerks'. U fudbalu. Vise sto tako kazu, nego sto znam. Anyway, who else?

Prvo sam kupila Gente.  Pisala sam skoro kako je Grazia poklanjala suknju, ovog puta je Gente darivao T-shirt. Ako bude neki maskenbal, obuci cu se u koncept PRESS DRESS.

Na naslovnoj strani Simona Ventura, iz ove i ove price. Unutra razgovor sa njenim bivsim muzem i bivsim fudbalerom, ne temu da su navodno & mozda ponovo zajedno. Pominju jos dva para sa javne scene (Albana i Erosa Ramacotija i njihove zene) koji su se u poslednje vreme rastajali i ponovo sastajali. Inace, u ovom broju skoro svi poznati o kojima se pise su, prigodno, u kupacim kostimima, s tim sto na slikama dece uvek stavljaju senku da se ne vide. To je valjda neka medijska politika. Osim toga, ima puno raznih skandala, od kraljevske porodice do poljupca jedne voditeljke sa jednim travestitom (zenom) u TV studiju.

U duhu Italije bese i reportaza o Siciliji na Studiju B, znate onog dedu iz one agencije sto pravi te emisije, nebitno, Sicilija izgleda fenomenalno.

I na sve to ona dva apsolutna hita od golova na utakmici. Predivno.

Ova slika ovde i jos njih, na Daily Dose of Imagery.