Onako kako ja vidim stvari, u svetu putovanja neke stavke su must, a neke bonus. Imam i svoju listu. Nesto sa nje sam odradila, nesto jos nisam. Brine me kad cu postici isole tropicane i zemlje latinoamericane, na primer. Ni do Pariza ili Njujorka jos nisam stigla.
Na must listi nezaobilizan je Dubrovnik.
Kad stanes na uglacani kamen Straduna, to je kao da si stao/la na jednu od cvornih tacaka ovog sveta.
(Beware, jos krupnih reci u najavi).
Ja sam npr. na spiritu i izgledu Dubrovnika svojevremeno izgradila ideju sta bi trebalo da bude tj veliki kosmopolitski svet, odnosno gde je lestvica koja oznacava ono ispod i ono iznad.
E sad, mnogo je nezgodno kad se sa takvim jednim velikim pojmom u zivotu desi sve sto se inace desilo, pa se osecas kao da vise NIKAD neces doci.
No, ipak sam opet bila.
Dubrovnik, dakle, sija kao i uvek. Po nekima, jos i vise.
Sarenog lepog sveta kao i uvek, uglacani sjajni kamen na Stradunu, ogromne kugle sladoleda, Internet kafe na otvorenom u jednoj od poprecnih ulichica, vetrovito u maloj luci odakle idu brodici za Lokrum, izlozba spektakularnih aparata u rukama ljudi, ljubazni prodavci i kad trazite kafu i sladoled od lesnika, hladna voda i na maloj i na velikoj Onufrijevoj cesmi, voce na prikolici u svim bojama leta, stepenista uska i siroka, osecaj da je svaka moda, svaki svetonazor i svaka moguca vrsta mleka za suncanje bas tu. Absolutely nothing is missing.
Nije bilo vremena za ostrva, Lapad, Babin Kuk i mali Stradun. To sledeci put.
Ostali utisci sa letovanja uskoro na Yahti.
Prodavac voća u Dubrovniku, i sveopšta ulična živost.
/Crnogorsko primorje, hrvatska obala, Jadransko more, Adriatic, Mediteran/
Sve ovo potpisujem, univerzalno mesto, to mi je najblize opisu u jednoj reci. Samo nekoliko sati posle puno godina su neopisiv dozivljaj.
Ja bih htela da idem... bu-hu.
Bravo! :) I ja sam mislio da će nam zauvek biti nedostupan... makar nešto se menja na bolje.
) volim kako pishesh! Dubrovnik je i ah, i uh, i eh
Komplimentatori, hvala