Jedne jeseni je određeno metaforično izražavanje određenim akcentom i tonalitetom bilo zakon, a sve ostalo ne.
Jedne jeseni bili smo nastanjeni u zgradi sa guvernerom, poznatim bubnjarom i čudnim stubovima na terasi. Jedne jeseni, te iste, najviše mi se sviđala metalik plava.
Jedne jeseni sam nosila u klubove male haljine A oblika.
Jedne jeseni sam svakog vikenda išla na party kod domaćina druge nacionalnosti.
Jedne jeseni, a i one posle toga, bila sam lucky enough da radim iz svoje sobe i da sa poslodavcima razmenim pošiljke na svakih šest meseci ili manje.
Jedne jeseni sam potpuno verovala 
da smo u dogledno vreme pristojna zemljica sa najlepsim i najpametnijim premijerom, mada su Ovaj Sto Smara i Ovi Njegovi i Tada Smarali. [ali, tu su izbori..psst..]
I tako. Sad ova jesen i nije baš kao jesen, što je i dobro i loše, zima će još malo, tad ću pisati o zimama, možda, a leta su već bila.
Drvo sa slike, u prethodnih pet inkarnacija, možete videti ovde.
p.s. Probajte sok od prirodnoceđenog nara, bez šećera, pošto je fenomenalan. I javite kako se cedi, pošto zamišljam scenario 'zovem se crveno i tako i izgledam', K. nije bila tu da je pitam
Haljine A oblike su totalni hiiiiiiit!!!
Aaaa...divno!
Mene ove jeseni opalila misao: Biće ovo lepa zima. I ja to mantram li ga mantram. Ne mogu izbijem iz glave. Čekam da vidim rezultat mi ideje ili iluzije. A i dalje jesen.
A ovo s narom, ne mogu ni da zamislim kako se radi :))
Najbolje mi ono za poslodavce. Što bih ja volela da mogu tako...
Ko ne bi?