March 2007 Archives

Pre nekog vremena našla sam u novinama recept za jedan čokoladni slatkiš.
Sastojci:
-400 ml mleka
-150 g čokolade za kuvanje
-dve kesice vanilin šećera
-štapić cimeta
-čili papričica
-dve kašičice smeđeg šećera
U mleko dodajte vanilin i smeđi šećer, štapić cimeta i čili papričicu. Pustite da provri.

Dodajte čokoladu izlomljenu na komadiće i mešajte na tihoj vatri dok se čokolada ne rastopi.

Sklonite s vatre, nako 10-ak minuta začine izvadite, a čokoladni napitak ponovo pustite da provri. Ukrasite šlagom i čokoladnim mrvicama.

***
Ok, količine i srazmere sam malo modifikovala, nebitno. Uglavnom, suština je da je čili papričica, koja je i najinteresantniji momenat ove priče, bila povelika. Ja sam joj još odsekla dršku, a malo sam je secnula i sa strane, zbog neke nesavršenosti.
Krajnji rezultat je ne malo egzotično ljutkasti čokoladni napitak, nego užasno ljuta čokoladna ubica nevinog izgleda.
Ali, sve se pojelo. Samo je šlag u spreju stalno morao da bude pored i da se dodaje i dodaje. I voda, takođe. I sve sam to ja pojela. Polako i strpljivo.

NYT asked readers to submit favourite quote from a book read recently. I did & they published.

• 11.
  March 27th,
  2007
  4:49 am

  From the book “Eat, Pray, Love”, by Elizabeth Gilbert.
  “People think a soul mate is your perfect fit, and that’s what everyone wants. But a true soul mate is a mirror, the person who shows you everything that’s holding you back, the person who brings you to your own attention so you can change your life. A true soul mate is probably the most important person you’ll ever meet, because they tear down your walls and smack you awake. But to live with a soul mate forever? Nah. Too painful. Soul mates, they come into your life just to reveal another level of yourself to you, and then they leave. And thank God for it.”

  — Posted by La Lara

  * One way or another 

Ona i ja, a možda i vi, imamo nešto zajedničko - pažnju koja traje devet sekundi.

Tako je otkrio BBC još pre pet godina. Za to je, naravno, kriv internet. Mada sam negde videla da je slično dejstvo i TVa.

Ipak, i pored te hendikepirane pažnje, primetila sam danas izjave dve sestre, pa još i bliznakinje, u dvoje različitih novina, povodom jedne televizije.

Blic,  Mirjana Bobić-Mojsilović: "Emisija „Pogodi ko dolazi na večeru“ je moj koncept. Emitovaće se svakog četvrtka u devet uveče na TV „Enter“. TV „Enter“ je vrlo urbana i slatka, ne proamerička televizija."

Ovo ostalo da ne komentarišem, ali ne razumem kako je emisija njen koncept? Šta je sa Borisom Milivojevićem i 'Ručkom na lepe oči'? Meni se ta emisija, recimo, baš dopada.

Druga sestra će isto imati emisiju, ali ne znam kakvu. (Pilot-najava u knjižari i na ulicama bili su, baš onako, tipični). Uglavnom, bio je neki upitnik u Evropi, pitali su je kako ne jede slatkiše, kaže: " Sama sam dovoljno slatka, pa bilo mi too much kad bih jela slatkiše". Ah, da, ima i odadatak 'šalim se'.

Devet sekundi je prošlo, ajde ciao.  

Art hotels mi deluju fenomenalno. Pitam se sta bi trebalo da uradim u zivotu da se kvalifikujem za odesedanje u necem ovakvom.

* 

Tokom poslednje tri nedelje, dva subotnja prepodneva provodila sam kod dva razlicita zubara (drugi put sam se bas lose provela...). Oba puta bila sam u prilici da slusam pesmu sa ovim gender aware ljubavnim stihovima: "Musko sam...pusti da ponos sacuvam...pusti nek moja bude poslednja..." Uz ovo, sve moje muke nestaju. Takoreci.

*

Najnovija faza Proleća u Italiji je RIM.

*

 Još je bilo: Fim Man about Town, sta se sve moze desiti i otkriti kad pocnete da pisete dnevnik, nastavak eksperimenata sa cajevima, posle zelenog sa prepecenim pirincem (iz ovog izdanja), dobila sam i zeleni sa kaktusom i mentom, onda grupni zakljucak da je dirty martini stvarno odlicno pice jer budjenje posle zurke zalivene njim nije ni najmanje bolno, posle toga jos provatravanje glave i organizma na Avali, i to bi bilo to.

Nikad ranije nisam bila u Skoplju. Isla sm pre nekoliko godina u Ohrid, tri super nedelje, a kroz Skoplje smo samo prosli, svracajuci na autobusku stanicu, tragicnu. Sad ima nova, bolja, naravno.

Put od Beograda do Skoplja ekspres linijom Nis Ekspresa prolazi dosta lako do Nisa. Pustaju nam film Loco Love. Bogati Amerikanci na Beverli Hilsu, njihovi bastovani Meksikanci, sreca koja se okrece, sve se zavrsava ljubavlju i bogatstvom za sve. Najjaci momenat mi je postojanje zene koja napusa lika zbog veze i trudnoce sa drugim muskarcem, a kad ovaj zavrsi sa Meksikankom ona hoce da ga vrati i ganja ga po raznim mestima, ukljucujuci i Meksiko a na tu trudnocu je reziser izgleda zaboravio. Ludo.

Situacija pocinje da se usloznjava od Nisa na dalje, jer odatle se ekspresnost gubi. Staje se u Leskovcu, Vladicinom Hanu, Vranju, Bujanovcu, onda granica sa svim svojim carima, pa Kumanovo, pa tek na kraju Skoplje. Sve ovo znaci puno mesta i autobuskih stanica koje se isticu estetikom i higijenom, kao i drugde u obe zemlje, samo malo vise. Ipak, iskusila sam i pozitivni momenat globalizacije, na trafici na stanici u Bujanovcu kupila sam espreso za poneti koji me vratio u zivot.

Posle skoro devet sati svega ovoga idem u fensi smensi Holiday Inn u Skoplju, gde sam smestena. Na pola sata samo. Onda u taksi, koji vodi u jednu prasnjavo selo sa albanskim stanovnistvom, gde se nalaze dve strane visokoobrazovne ustanove gde se nastava odvija na engleskom. Te tako kombinacije su ono sto je bas karakteristicno za Skoplje, kako sam ja barem iskusila. S druge strane, na brdu (ili je to planina?) postavljen je ogroman krst, nocu je osvetljen, vidi se iz svakog dela grada, a ja sam, zbog svojih problema sa orijentacijom, mislila da ih ima nekoliko. Kazu da je to sad trend u svim mestima u zemlji. Ako se uzme u obzir koliko je stanovnistvo izmesano, sve je jos kompleksnije.

Posle sela, koktel u Holiday Innu. Kako ceo dan skoro nista nisam jela, pojela sam jedno pedeset, tako mi izgleda, kanapea raznih vrsta. Sto ne bi bio problem da su konobari to hteli da ostave pa mi da navalimo, nego su insistirali da stoje pored sa sve tim posluzavnicima.

Ne znam da li je Skoplje manje bezbedan grad od Beograda, ili su samo svi preventivno brizni, uglavnom upozoravali su me razni ljudi na povremene probleme sa odlascima u albanska naseljia, onda je jedan od taksista napomenuo da dobro pazim koji taksi biram, a pominjali su i dzeparose na toj bivsoj autobuskoj stanici. Nije bilo neprijatnosti, ali je bilo malo cudno kad u tom selu pitas za veliki restoran koji je u samom centru, nemoguce ga je nevideti, a prolaznici ti kazu da ne znaju gde je. Nisam do sad imala slicna iskustva.

Sledeca dva dana bila su podjednako dinamicna. Jutro, setnja u stari deo grada, pa u noviji centar, sa prodavnicama, kaficima i restoranima, onda selo i konferencija, uvece zajednicka vecera (sluzili su T'ga za Jug iz prethodnog posta), pa odlazak dela najizdrzljivijih u kafe-klub. Klub je u orijentalnom stilu, takva je i muzika, ali je u stvari sve to stililizovano i moglo bi biti i bilo gde drugde u Evropi. Takva ali autenticna mesta nalaze se i u staroj carsiji, samo, kako kazu, tamo se uvece ne ide, jer nije bezbedno. Nasa ekipa je bila: Tri americke studentkinje na razmeni u Solunu, jedan Nemac koji pola nedelje provodi na radnom mestu u Skoplju, a pola u Solunu i stalno putuje izmedju ta dva grada, jedna Turkinja & moi. Te smo tako prodiskutovali film 'Cija je ovo pesma', cene izlazaka i relativnu neljubaznost Grka versus Makedonaca, posetu Ohridu devojke iz Turske odakle poticu njeni preci, a ni ona ni njen otac nikad nisu bili, moje reminescencije na vece uz sveze upecanu i ispecenu jegulu na Ohridu i nocnu voznju camcem natrag, onda blogovanje en general, njujorske dating patterns i jos svasta drugo.

Tamo zorata grei dusata,
I s'nce svetlo zajdvit v gorata;
Tamo darbite prirodna sila
so s'ta raskos gi rasturila:
Bistro ezero gledas beleit,
I si od vetar sino temneit
pole poglednes, ili planina,
segde bozja e hubavina.
Tamo po s'nce v kaval da sviram,...

T'ga za Jug - fragment
Konstantin Miladinov
Moskva 1862

 ***

Krajem nedelje idem u Makedoniju. Otud i ovi prigodni stihovi, iz knjizice sa vina koje popismo u slast, onomad. 

Tako cu da kompletiram ciklus pocet prethodnog juna poseta bivsim jugoslovenskim republikama (posle Bosne sam jos bila u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sloveniji). Ako cujete za neko takmicenje u bratstvu in enotnosti molim da me obavestite.

***

U subotu, u parku pored pijace u VA, videla sam deku, sedi na klupi i plete crveni dzemper. Posle sam cula da tu na pijaci prodaje te pletene stvari i cajeve. Nesto mislim, ja bih tu sliku stavila na razne udzbenike i prirucnike, za kolektivne i licne namene.

Zna se da ovakve fenomene i licnosti obicno vidja ona, ali eto, desilo se i meni. 

***

Nema nekog posebnog povoda, ali cisto da dodam, kad sam vec ovde:  Mnogo me nervira RTS.

***

UPDATE

Predlog za slušanje. Isto sa juga, samo malo na zapad. Una notte a Napoli, by Pink Martini

                                                                         
26 June 2007

Indjija, Serbia, Green Fest

Red Hot Chili Peppers!

Finally

UPDATE: 

 All you should know is here.