Kad sam bila mala htela sam da budem novinarka. Sad bih htela da budem domacica i well-paid blogger/writer. U medjuvremenu sam htela da budem ovo sto sam sad. Elem, kad sam htela da budem novinarka, poslala sam prijavu za jednu skolu, nasla sam kopiju tog teksta, otkucano na pisacoj masini na tankom papiru. Resila sam da to prekucam ovde i tako sacuvam.
***
Nadrealizam, Vorhol i puding od cokolade
ili
Zasto hocu da budem novinar
Kada se covek susretne sa ovako inspirativnom temom, javi mu se, nekako, prirodna zelja da odgovori na nacin Vitjeslava Nezvala koji u pesmi 'Zasto sam nadrealista - Iracionalna definicija' pominje argumente poput: Strasila u vreci, cetvrtak u nedelji, radost cilja koji je policajcev nos, ludorija sebicnosti i sl. No, kad prestane da se pravi previse pametan i shvati da je tema takva ili nikakva - onda mu ne preostaje nista drugo nego da pruzi neki celishodan odgovor.
"Obozavam da budem pozvan svuda, na konferencije za stampu, na koktele, na privatne projekcije, na modne revije, na otvaranje izlozbi, volim da budem prisutan na svim mondenskim zbivanjima. Ali, koga obicno pozivaju na te manifestacije? Novinare. Tako sam postao novinar." Ovako Endi Vorhol objasnjava kako je i zasto pokrenuo casopis 'Intervju'. Deo mog obrazlozenja sadrzan je u njegovim recima.
Ako covek dozivljava frustraciju kad ne prisustvuje nekom zanimljivom desavanju i ako se osobina zvana 'volja za moc' kod njega ispoljava kroz teznju ka univerzalnoj informisanosti - najbolja stvar koju moze da uradi je da pocne da se bavi novinarstvom. Kad mu se pri svemu tome ostvari i kletva 'Dabogda ziveo u uzbudljivim vremenima' postaje jos ociglednije zasto je ovakva odluka sasvim logicna i prirodna.
Kao pocetni kapital mogla bih da ponudim znanja sakupljena od slucajnih prolaznika i namernih sagovornika, iz starih casopisa i novih radio emisija, iz enciklopedija i 'Vremena zabave', iz knjiga i filmova. Svemu tome dodajmo analiticnost i logicnost, nesto ironije i humora, malo iskustva i urodjenog talenta. Osecaj za meru, radoznalost i neosporni sarm nikako se ne smeju zanemariti.
Dodajmo ovome i jedan zakljucak, izveden na osnovu metode negativne selekcije. Probala sam da igram tenis i remi, da se proslavim kao balerina ili da usavrsim plemenite vestine kao sto su rukomet, crtanje i pravljenje pudinga od cokolade. Medjutim, ni u jednom od tih nastojanja nisam bila dovoljno istrajna. Pisanju sam, ipak, ostala najvernija. Kao pragmaticar opredeljujem se za novinarstvo, uprkos poetskim citatima sa pocetka ove ucene rasprave.
***
Tako je bilo nekad.
Ko zna sta ce da bude sledece. Mozda ove cokoladice sa rumom. Bas su fine.
Nego, sta mislite o poruci sa ove slike: Jel' to tacno ili nije?
Gledala sam sinoc na Travel kanalu (koji obicno izbegavam, posto mi bude lose od gledanja kako se voditelji super provode na nekim mestima na koja ja izgleda nikad necu stici) pricu sa Balija. Pravili su, neki kuvar i voditeljka, punjeno prase. Uzmu malo prase, napune ga nekim raznim stvarima, i ispeku. Ona nije mogla da veruje da se prase moze spremati tako u jednom komadu. Ja nisam mogla da verujem da se prase moze puniti svim tim stvarima. I? Pa ta prica sa Balija podsetila me na jednu meditaciju koju imam i zapisanu. Ona je iz knjige koju sam vec 
Zoi, Bridžit, Korina, Kiki i naravno slavna Rene čine jedinstvenu družinu mjau - mjau. Devojčice nisu znale da poseduju neverovatne moći pomoću kojih spasavaju zemlju od Ciniklonaca. Zato su postale najpopularnija ženska družina na svetu! Njihove borbe su uzbudljive, a avanture neverovatne!
As seen on 
Danas sam in the salsa mood. Ne salsa kao sos, mada ne bi ni to bilo lose, nego dancing salsa. [U međuvremenu B92 objavio da je sastavljena vlada, ne mogu da verujem da sam nasela na prvoaprilsku salu - Sad su vec stigli do Ljilje iz Politike i price o njenom omiljenom politicaru i Rusiji pa mi je malo manje i do salse i svega, ali iskuliracu, valjda].
