Kad sam bila mala htela sam da budem novinarka. Sad bih htela da budem domacica i well-paid blogger/writer. U medjuvremenu sam htela da budem ovo sto sam sad. Elem, kad sam htela da budem novinarka, poslala sam prijavu za jednu skolu, nasla sam kopiju tog teksta, otkucano na pisacoj masini na tankom papiru. Resila sam da to prekucam ovde i tako sacuvam.
***
Nadrealizam, Vorhol i puding od cokolade
ili
Zasto hocu da budem novinar
Kada se covek susretne sa ovako inspirativnom temom, javi mu se, nekako, prirodna zelja da odgovori na nacin Vitjeslava Nezvala koji u pesmi 'Zasto sam nadrealista - Iracionalna definicija' pominje argumente poput: Strasila u vreci, cetvrtak u nedelji, radost cilja koji je policajcev nos, ludorija sebicnosti i sl. No, kad prestane da se pravi previse pametan i shvati da je tema takva ili nikakva - onda mu ne preostaje nista drugo nego da pruzi neki celishodan odgovor.
"Obozavam da budem pozvan svuda, na konferencije za stampu, na koktele, na privatne projekcije, na modne revije, na otvaranje izlozbi, volim da budem prisutan na svim mondenskim zbivanjima. Ali, koga obicno pozivaju na te manifestacije? Novinare. Tako sam postao novinar." Ovako Endi Vorhol objasnjava kako je i zasto pokrenuo casopis 'Intervju'. Deo mog obrazlozenja sadrzan je u njegovim recima.
Ako covek dozivljava frustraciju kad ne prisustvuje nekom zanimljivom desavanju i ako se osobina zvana 'volja za moc' kod njega ispoljava kroz teznju ka univerzalnoj informisanosti - najbolja stvar koju moze da uradi je da pocne da se bavi novinarstvom. Kad mu se pri svemu tome ostvari i kletva 'Dabogda ziveo u uzbudljivim vremenima' postaje jos ociglednije zasto je ovakva odluka sasvim logicna i prirodna.
Kao pocetni kapital mogla bih da ponudim znanja sakupljena od slucajnih prolaznika i namernih sagovornika, iz starih casopisa i novih radio emisija, iz enciklopedija i 'Vremena zabave', iz knjiga i filmova. Svemu tome dodajmo analiticnost i logicnost, nesto ironije i humora, malo iskustva i urodjenog talenta. Osecaj za meru, radoznalost i neosporni sarm nikako se ne smeju zanemariti.
Dodajmo ovome i jedan zakljucak, izveden na osnovu metode negativne selekcije. Probala sam da igram tenis i remi, da se proslavim kao balerina ili da usavrsim plemenite vestine kao sto su rukomet, crtanje i pravljenje pudinga od cokolade. Medjutim, ni u jednom od tih nastojanja nisam bila dovoljno istrajna. Pisanju sam, ipak, ostala najvernija. Kao pragmaticar opredeljujem se za novinarstvo, uprkos poetskim citatima sa pocetka ove ucene rasprave.
***
Tako je bilo nekad.
Ko zna sta ce da bude sledece. Mozda ove cokoladice sa rumom. Bas su fine.
Nego, sta mislite o poruci sa ove slike: Jel' to tacno ili nije?
Ja se apsolutno slazem s porukom. Istrajnost je majka uspeha. Mada, losa pocetna procena mu je, na zalost, cesto zla maceha.
Ja tako isto mislim o istrajnosti. Ali takodje mislim da povremeno postoje i ti giant steps, kad uradis nesto veliko i hrabro.
Quote of the Day - Bobby Knight - "Most people have the will to win, few have the will to prepare to win."
Divim se tvom poetskom prikazu raloga za profesionalno opredeljenje. Ja sam jednostavno volela da cujem svoj glas u etru... Simple as that :)
Ja volim (u licnoj praksi) samo pisano i on-line novinarstvo. A ovako poeticna sam bila da bi me primili na tu skolu. Koja je stvarno bila sa super facama kao uciteljima
I? Jesu li te primili?
Sure. Najjace je je bilo kad su nas probrane, posle nekoliko meseci treninga u Beogradu, odveli preko leta na jos ucenja (i zabave) u Vlasotince (Leskovac, pa poslo jos 20-30 km u pravcu...hm...nicega). To je bilo jedno od najzivopisnijih mesta i iskustava in my life
Poruka je tačna. S tim što neki little step iz lične vizure može da bude very giant.
A ja bih da budem domaćica.
Sve zavisi od tog prvog koraka.
I ja se nekad iznenadim kada nadjem neke svoje stare radove i prosto se zapitam odakle meni tada te ideje.
Najopasniji su oni - dva napred jedan nazad - podseća na kolo - i to vrzino
.
Neophodno jeste, ne i dovoljno. Volim ovaj citat, iako mislim da malo preteruje ;) , Calvin Coolidge: "Press on: nothing in the world can take the place of perseverance. Talent will not; nothing is more common than unsuccessful men with talent. Genius will not; unrewarded genius is almost a proverb. Education will not; the world is full of educated derelicts. Persistence and determination alone are omnipotent."
Ja volim Bjork koju upravo slusam na Coachelli (nazalost ne i uzivo), a o citatu mislim da je tacan ali mislim da poslednji mali korak izgleda kao giant step. Zaboravi covek sta je prethodilo.
E koliko se ambicioznih domaćica skupilo očas posla :))), jer i ja bi. Ali to samo iz ove vizure. Verujem da ću posle današnjeg spremanja po gajbi, promeniti mišljenje.
Izreka tačna ko dva i dva, s tim da dodajem: KORACI VELIKIH LJUDI, ČAK I MA KOLIKO MALI SE ČINE KAO VELIKI, I OBRNUTO, ALI TO VAŽI I ZA NJIHOVE GREŠKE. Tako mi se bar čini.
Srbija je puna ambicioznih domacica i the Srpskih Domacina. Blago nama:) Inace, super su mi sva vasa razmisljanja, ozbiljno
Ja sam sve, samo ne domacica- bar moja mamon tako kaze...Ali zato znam da pravim beton- pravi beton, da poplocam stazu a i tortu znam da napravim. I to pravu tortu sa kuvanjem fila na pari i pecenjem puslica- kore...Elem-Mislim da kod nas vlada nepisano pravilo a to je: Da u pocetku sve ide glatko a onda na samom kraju sve upropastimo. Kao da izgubimo volju ili se previse zaletimo. A mozda smo prosto takvi- dok nas drzi neizvesnost sve nam je zanimljivo - a onda.....Mada mislim da je ovo mnogo kompleksnija tema i da bi se na nju odgovaralo u 2 recenice
Moj ceo životni put je upravo kao ta poruka. I mislim da je idealno biti domaćica+ imati neki posao koji možeš da radiš dok spremaš ručak.
Meni se cini da je ta misao o gomili malih koraka potpuno tacna. Ili sto rece neko "Genius is 1% inspiration and 99% perspiration"