June 2007 Archives

Ima nova zanimacija, napravite svoj The Simpsons Avatar. Moj izgleda ovako. Onda ga prosetate kroz razne karakteristicne scene i tako.

Podjednako bitno: Okupljaju se The Spice Girls i krecu na turneju. Bice i na par mesta u Evropi. RHCP su 'so yesterday's news', S. Girls su buducnost.

Spice up Your Life

La la la la la la la la la
La la la la la la la
La la la la la la la la la
La la la la la la la

When you're feeling sad and low
We will take you where you gotta go
Smiling, dancing, everything is free
All you need is positivity

Colours of the world
Spice up your life
Every boy and every girl
Spice up your life
People of the world
Spice up your life
Aaahh!!!

Feisty, moras ici. Valjda ce parking funkcionisati.

Temperaturna situacija je alarmantna, to vec znamo. Ali na Povetarcu, ne bas vizuelno najjacem mestu, predvece i nocu pirka vetric i dobro je.

Juce sam da bih usla na posao morala da predjem preko jedne duge daske, postavljene preko vrelog, tek izlivenog bitumena , ako se tako zove ono crno, sto prethodi asfaltu, drzeci se za ruku nekog tu radnika da ne padnem.  Prethodno sam isla i vracala se sa Novog Beograda vrelim taksijima. Kad sam se vracala sa posla na trotoaru je lezala zena koja je kolabirala, pomagala su joj dva policajca i dvoje ljudi. Ja sam se osecala dizzy. Na povratku kuci zateknem trotoar ispred zgrade potpuno razrovan, mastam  o merdevinama za prelazak. Ulica je i bez toga u totalnom haosu, pravi se 4-5 novih zgrada. U prodavnicama 'sve za 95 džindži' suzdrzavaju se da se ne nasmeju kad pitam za kisne kabanice, za najavljenu kisu nocas u Vojvodini. I tako. Sve regularno...

Ali od sutra malo zahladjenje, jupiii 

Ja fizicki tesko podnosim leto. Ne spadam ni u osobe, kao neke koje znam, koje procvetaju kad dodje leto ili, jos vise, kad dodju na more. (Eventualno procveta kosa, ali mazem na plazi maslinovo ulje pa bude bolje). Takodje, nije ni da svako leto provodim na nekim fenomenalnim lokacijama. Isto tako, ne svidja mi se nesto ni taj da li istinski ili izmastani, mitski, pristup letu po kome je ono period kad smo totalno beeezbriiiznii i ne znam ni ja sta. I mean, ili si bezbrizan ili nisi, bilo leto ili ne, osim toga ja licno mislim da je tesko biti stvarno bezbrizan na iole duze vreme itd.

Ali, ima nesto sto mi u vezi leta zaista odgovara. Stara dobra lenjost. Ta neka obamrlost koja sa povecanjem temperature postaje tako prirodno stanje uma i tela. I kojem se ne moze na potpuno efikasan nacin suprotstaviti. Po meni, i ne treba. Jer to najjednostavnije odbijanje uma i tela da iole aktivnije reaguje - po principu 'OK, znam sta me pitas, ali me stvarno mrzi da ti odgovaram' -na te neke spoljne distrakcije je zasluzeni odmor. I u njega treba uroniti. Koliko se god moze.

 A ova slika mi se mnogo svidja.

Ne secam se da li sam je prvo citala na srpskom ili na italijanskom, uglavnom ima ta knjizica koja se zove 'La prima sorsata di birra et altri picoli piaceri della vita' sto ce reci 'Prvi gutljaj piva i ostala mala zadovoljstva zivota'.

Da krenem od naslova, sve je na mestu, ali otkad mi je Ljubar prosle nedelje otkrio pivski meksicki koktel, to se vec pretvorilo u malu opsesiju. U pravom momentu. I mislim da se zaraza polako ali sigurno siri. Elem: led, so (moze i biber), limun, pivo, i to je to, vas i nas put ka prijatno osvezenom letu je otvoren.

U ovoj knjizi Philippe Delerm (Francuz) jos navodi mala  zadovoljstva kao sto su nozic u torbi, kroasan na ulici, miris jabuke, autoput nocu, citanje na plazi, Tour de France, banana split, nedelja uvece, telefoniranje iz kabine, citanje novina uz dorucak, roman Agate Kristi, ratluk u arapskoj radnji itd.

Sta bih ja pisala kad bih sastavljala jednu takvu knjizicu? Nekoliko prvih ideja bi ukljucilo: 11 sati spavanja vikendom. Ili 12, sto da ne. Jutro-kafa-lap-top-wireless. Otkrivanje novog fenomenalnog bloga ili neke jos nepoznate kolumnistkinje. Letnje veceri. Osecaj novog pocetka. Party. Skok u bazen. Pokloni.  Poziv na veceru. Prvo probanje novog jela. Resetovanje posle dugog nocnog izlaska. Misici posle sporta. Mozak posle putovanja. Emocije posle knjige. Iznenadno zahladjenje usred leta. 

I jos stosta. 

a vi? 

Tri slike iz sveta nekako ovom prilikom povezanih svetova mode-umetnosti-poznatih:

Trazila sam da kupim srebrne papuce, bas sam se namucila. Ali sam na kraju nasla. Onda sam videla da je u knjizi 'Carobnjak iz Oza', koju nisam citala, Doroti dobila srebne papuce od vile i u njima je mogla da stigne gde god hoce. Svidja mi se ta simbolika, u doslovnom i posebno metaforickom znacenju, a i nekako mi vise odgovara nego ideja da su na odluke u kupovini uticale gdja Marina, Seka ili Natasa.

U nedelju smo gledali predstavu Ljubav itd., kako se rasprava ubrzo prebacila na temu da li je glumica previse mrsava, imali li celulita, u cemu je tajna mrsavosti, da li, i o kome takva diskusija nesto govori, nije bas toliko ni bitno, mislim da je povezano sa dobom cvetanja lipa.

Tina Brown, poznata novinarka i urednica razlicitih casopisa (npr. New Yorker, Vanity Fair), jedna je od onih koje su postale prave zvezde  baveci se time. Ovih dana pojavila se njena knjiga o Princezi Dajani. To je naravno knjiga br. xyz objavljena o Dajani, ali ne znam da li je ijedna imala toliki publicitet. Vodece americke i britanske novine pune su vrlo dugih tekstova ovim povodom ali je, koliko uspevam da vidim, ona samo kick da se jos jedanput pise o fenomenu Tine Brown. Posto sve sto ona uradi privlaci veliku paznju medija ciji je i sam deo. Planiram da o njoj pisem opsirnije drugom prilikom, za sada evo link na Gawker, čuveni njujorski trac blog koji se njom bavi poslednjih dana. Najzabavniji mi je jedan komentar na blogu: (prepricano) Vidim da Njujork Tajms kaze da je T. Brown pokazala da Carls nikad nije voleo Dajanu, a Vasington Post da je T. Brown pokazala da je Carls voleo Dajanu, sad kako mi je sve jasno ustedecu 24 dolara. 

Pitam se, ko bi bio domaci pandan Tini Brown? Cini se da se namece samo jedan zakljucak...

 Kad sam prvi put pocela da pisem blog, u januaru 2004 na Blogspotu, ova mi je slicica stajala pored svih postova. Ne znam kako ta platforma sad funkcionise, ali tad nisu postojale ove lake funkcije za stavljanje slika i linkova, cak ni komentara nije bilo u osnovnom paketu, a posto ja nemam pojma kako se rade stvari na sajtovima, morala sam da ganjam Ljubea da mi to sredjuje. Znaci, tad je bilo jedna slika za ukras i to je to. Nekim ljudima je to sasvim dosta, ali meni nije.

Kao sto sam relativno skoro pisala, ja nisam potpuno prevazisla nivo albuma sa slicicama, spomenara, dnevnika sl, samo je to bilo malo potisnuto, dok mi user friendly tehnologija nije izasla u susret. I onda, sa prvim blogom sam se setila i zaboravljene Kim, i tako nastavila, do sad.

Kim Wilde mi je neka vrsta idola iz girlie doba, kad smo nas tri preuzele alternativna imena: Kim, Sindi i Nena. O svom navodnom idolu nisam znala nista, osim kako izgleda i eventualno poneku pesmicu, citala sam Bravo na nemackom ali nista nisam razumela, jer jezik nisam znala, a ne znam ni sada.

Nakon slicice na blogu malo sam je i guglovala, da vidim sta imaju da kazu o Kim W. Ostadoh odusevljena. Ne samo da je skorpija kao i ja, nego je u medjuvremenu pocela da se bavi bastovanstvom, pise knjige za decu bastovane, pravi  razne bastovanske projekte i uopste  vrlo je simpaticna jedna persona. Bas mi je drago.

Muzicka podloga.

Ovo je totalni  MUST.

I jos ovo (obratite paznju na tu roze).

***

Jeste li vi imali neke rane idole & identifikacije? 

(Ja sam naravno posle nastavila sa raznim drugim role modelima, ona je samo bila prva) 

Jos da dodam da je ovaj bastovanski dizajn na mom blogu bio Ljubeov izbor i postavljen bez konsultacija sa mnom. Ne kazem da je dizajn problematican, naprotiv, nego ukazujem kakve su sve neocekivane povezanosti ovde na delu.

Veliki brat, tzv. VIP izdanje, bio je i prosao. Uprkos nameri i najavi, gledala sam tek pomalo, udubljivala se jos manje, ukratko, bila razocarana, kao i vecina slicnomisljenika. Ima izvestaj kod Viktora, sa jos nekim podacima. Ipak, pre nego sto ovaj failure prepustim zaboravu, da pomenem i tri danasnje epizode.

Ujutro, Sasa Curcic gostuje na TV B92. Vidim da ni on nije bas naivan kako je to izgledalo u kuci: Ima PR-a za Veliku Britaniju, u osnivanju skole fudbala saradjuje sa Celzijem, ukratko, skoro pa racionalna i kontrolisana prica o novim projektima u najboljem maniru emisija sa sedenjem i caskanjem. Medjutim, potpuno iznenada, u pola recenice, on krene da peva, nesto od svog standardnog repertoara (ne mogu da nadjem nigde gde peva, ali ovo pogledajte obavezno, ja sam se mnogo smejala) i to ne nesto tipa dva stiha, nego pola pesme, bez problema. Tako moj dan poce ranim smehom.

Tokom dana, u The Slovenia Times, vidim da je kod njih u toku prva sezona Velikog Brata. Gledanost je ogromna, posecenost web sajtu takodje, a bilo je i svasta nesto: Privremena razmena  ukucana izmedju slovenackog i filipinskog VB, a izgleda da su i porno ocekivanaj gledalaca bila ispunjena. Sezona se zavrsava 9. juna.

Na povratku s posla, gledam i ne verujem: U kaficu kod moje zgrade sedi bas Sasa Curcic, i jos 7-8 ljudi. Sta cu, od dva putica izaberem onaj blizi, da bolje proucim, malo se i zablenem, isto radi boljeg proucavanja, ali ipak obazrivo...znam da je pricao da se sa nekom zenskom mnogo onako nekako pogledao...

Danas je petak 1. jun.

Počeo je mesec na kraju koga će početi godišnji odmor. To je lepo. Baš baš lepo.

***

Postovi na Yahti pisani petkom. Htela sam u stvari da vidim na ovom blogu, ali me on ne obavestava o danima.

Ima li neke pravilnosti, pitam se?

Irena, Monika, Grazia

Jahte: Kupljenje, izgubljene i naručene 

Spori gradovi 

Otvorene opcije 

Cool Hunters 

Afrodita, kavijar, čvarci 

Žuta štampa 

Mislim da osecam suvise casual trenutno da bih donela neki zakljucak. Ali imam utisak da mi je najveca inspiracija ponedeljkom. I ne samo meni. Ima logike...

Poslednji radni dan u junu  isto ce biti petak.  I to ima logike.  Ako vas mrzi da gledate u kalendare za naredna dva meseca,  mozete slobodno pitati mene. Ja sam sve dobro proucila.