August 2007 Archives

Posto je danas 29. avgust, to je mentalno skoro pa kraj leta. Meni ta cinjenica nije ni dobra ni losa, nego bih samo da  je priblelezim. Uostalom, pretpostavljam da ce se vrucine nastaviti i da cemo u papucama setati jos jedno dva meseca, ali zvanicno ce to biti jesenja sezona. Pa rekoh, da vidim kako sam ja upamtila summertime

1.    Live JLo mleko za telo sa sloganom «Playful and sparkling as dance rhythms» iz free shopa na granici Grcke i Makedonije. Iako u mom univerzumu Grcka i nije neka velika Evropa, ipak kad odlazim osecam neku zebnju jer napustam sigurno tlo EU. Mali shoping sluzi kao buffer.
2.    Krf
3.    Vetar i kafa na trajektu
4.    Marinirani sirevi
5.    Marame: zastita od sunca, vecernje svezine, za sesti/leci na, napraviti prirucnu odoricu...
6.    Norah Jones za temperature preko 334 stepena
7.    Planinska setnja od 20 km na 35 stepeni
8.    Caskanja o grckim ostrvima
9.    Dogovori za Novu godinu na planini
10.  Dogovori za maj 2008. u Atini
11.   Incuni
12.   Film «Dzet set»
13.   Koncert RHCP
14.   Mleko za suncanje 50+
15.   Hiper gel
16.   Štikle u asfaltu
17.   Dezinformacije kao put ka..hm..zabavi
18.   Dinje
19.   43 stepena celzijusova i vruc vetar
20.   Film «Little Miss Sunchine» za kao jesenji letnji dan. I jos dosta filmova, bez titla.  Stavise,      mogla bih ovo proglasiti filmskim letom.
21.    Hrvatski modni forum za ubijanje veeelikee dosade
22.    B92 forum Proba za ubijanje dosade i neraspolozenja
23.    Poster-reklama na ulicama BGD: «Pena party. House-R'n'B-Narodnjaci»
24.    Srpski HELLO
25.    Raskopane beogradske ulice
26.    Puno stranaca u Beogradu
27.    Crno vino u Znaku pitanja
28.    Pokusaji otkrivanja zlatne koke
29.    Sladoledi sa dodacima - keks, kafa, prelivi
30.    Povrce na sto nacina
31.    Teniseri
32.    Osobe koje ne razumeju koncept klima uredjaja
33.    Neverovatna neodgovornost medijskih kuca prema svom radio i TV programu tokom leta.
34.    Pocetak cirkusa vezanog za organizaciju Evrovizije
35.    Pesacenje sa MP3 playerom
36.    Klincijada
37.    Kokteli
38.    Voda

U poslednje vreme sam se bas bavila temom biografija. Nisam procitala ni jednu, istina, ali ipak. Prvo sam nasla sve sto je objavljeno u vezi Tine Brown i njene biografije princeze Dajane. A toga je bilo bas puno, posto je ona (bivsa) kraljica buzz-a (mislim na Tinu). Onda sam nasla i jos goimilu starih tekstova o Tini Brown, posto mi je njena licna biografija i karijera veoma zanimljiva, i sa aspekta medijske moci (uredjivala je Tatler, Vanity Fair i New Yorker), i kao neko ko je doziveo niz poslovnih neuspeha posle toga (njen magazin Talk je propao, kao i TV talk show koji je vodila), i kao osoba koja se vratila u punom sjaju sa tom novom knjigom, i kao zena koja priznaje da je pogresila sto je napustila New Yorker, i kao persona koja je rodjena u odredjenom mesecu u godini pa mi je sve jasnije.

Procitala sam i zanimljiv tekst o pisanju biografija u New Yorkeru, kako i sta se radi u vezi toga, i sta to sve drustveno gledano znaci , tj. zasto ljudi, ili barem Amerikanci, vole da citaju biografije.

Sad sam nasla podatak da ce jedan novinar da pise biografiju Ruperta Mardoka, a novinar je vec poznat po tome da je pisao rubriku o medijima, a napisao je i knjigu o propasti svog dot com biznisa,  te me sve to zajedno zainteresovalo. Tako da cu to sad malo prouciti.

Elem, teorijski gledano, ja bih rado pisala neciju biografiju. Cak i autobiografiju, you know. Sinisa Mihajlovic vec ima, tako da on otpada. I Djani svoju najvljuje za Sajam knjiga. Elenu Mijatovic Karic smo vec ranije pominjali negde po komentarima kao pogodan materijal.  

Ali, rado bih mislila o nekom, onako, malo ozbiljnijem, ne obavezno pozitivnom, stavise, najbolje nekom kontroverznom, o kome ima sta da se istrazi, blo licno, ili po ulozi i znacaju (pozitivnom ili negativnom) koji ono sto radi ima. Samo je pitanje, ko bi to bio?

Jel' ima nekih ideja i predloga?

Znam da kod nas izdavacko trziste ne postoji u tom smislu, biografiju verovatno mozes da pises ako te neko licno plati za to [mada, why not], jer se izadavacke kuce ne bi u to upustale (sem ako se pise o Putinu iliv ec nekom tako), dakle jasno je sta bi tu bilo na kraju od kvaliteta i objektivnosti, ali volim da razmisljam o tome sta bi bilo kad bi bilo. Zato bi mi neke ideje u brain stormingu  bile vrlo korisne.

 Ilustracija je iz filma 'Džet Set'. Ne znam da li bi se mogla povezati sa prethodno napisanim, ali mi se dopada. A i film je jako zabavan.

Mozda niste primetili, ali ovaj sajt nje radio otprilike dva dana. Sve je izgledalo normalno, ali zapravo je bilo na ivici propasti. Onda je Ljube iz Srbije, kaze, preduzeo radikalne mere, sve ili nista, rusenje i ponovo postavljanje svega. I uspeo. Posto se takve tehnicke katastrofe desavaju relativno cesto, jedna pre mesec dana na Yahti.com, na primer, i posto smo vec nekoliko puta sa ovim ovde blogovima ostajali bez slika i komentara, bila sam resila da odustanem od ovog ovde ako se to desi. Ali nije, pa nastavljam.

Kad sam vec kod interneta, evo jos jedne stvari. Vlada Srbije sastavljena je, kad, ima jedno tri meseca. E pa danas je dan kad je novoosnovano Ministarstvo za telekomunikacije i informacko drustvo dobilo sajt. A upravo danas je Danas objavio tekst o tome da sajta nema. Iako nova ministarka ima jaku biogarfiju, a osnovanje ovog ministarstva smatram voma dobrim (za razliku od drugih novih ministarstava), stvari se ocigledno ne razvijaju munjevitom brzinom, da to tako nazovem.

Jos jedna vest je da od pre nekih sedam dana Freakonomics autori vode blog na sajtu New York Timesa. Trenutno je aktuelna diskusija o tome kakve izazove ima casopis Playboy u vreme jacanja, ili da kazemo dominacije?, interneta. U vezi srpskog Playboya (ovde zamislite cirilicu), aktuelna je najava Jelene iz prvog serijala Velikog brata da ce se uskoro slikati za isti.

Ukratko, vreme letnjeg sporog ritma se polako zavrsava, jel' to dobro ili nije, ko zna. 

KZDž mi se svidjala i pre, ali otkad sam pre jedno mesec i po cula da je na golfu spasila muzu zivot tako sto je stapom ubila otrovnu zmiju zvecarku, postala je prava heroina u mom lokalnom univerzumu.

Ketrin Zita Džons ima i zjave koje potvrdjuju njen status:

- For marriage to be a success, every woman and every man should have her and his own bathroom. The end.

- Words impress me. If a man can speak eloquently and beautifully to me, I just melt on the floor. 

-  I am in the kitchen every day - well, just walking through it.

'Veliki Getsbi' kao omiljena knjiga, ideja da zivi na Bermudima i izjava da leze do pola 9 uvece i da tome zahvaljuje na svezem izgledu, te da je muskarac sa keceljom, posebno ako je ispod nje go, nesto najprivlacnije, samo dodaju svemu tome.

*** 

Ana Ivanovic je ljubimica posto je: rodjena 6. novembra,  prijavila je u junu ispravnu loptu svoje protivnice iako je sudija oznacio out, a na sve to nazivaju je 'Ketrin Zita Džons u teniskom svetu'.

Njene izjave nisu nesto preterano zanimljive, ipak je klinka, ali peva i ima dobar sajt + pise blog (ali mu je od sinocne pobede nemoguce pristupiti). Ja sam se pre jedno mesec dana prijavljivala za nagradnu igru 'osvojite Aninu haljinu', medjutim, nista...Ova kod KZDž takodje nije losa.

I tak'.

Dangube zive i dalje.  

 

One of the best things about travelling is making connections with people from different cultures, in an authentic and mutually enjoyable way.'Cultural sensitivity' is simply a matter of respect: take your behavioural cues from the locals and, if in doubt, try to see things from the locals' point of view.

Go with the flow.

Other cultures have very different concepts of time, personal space and socially acceptable behaviour.

You'll find it a lot less stressful - and a lot more enlightening - if you just chill out. You might even reassess your own ideas.

Ovo je deo Lonely Planetovog vodiča o tome kako odgovorno putovati.

***
Svoje kulturne škove na putovanjima mogla bih podeliti u cetiri grupe:

- Otkrivanje postojanja drugih

- Otkrivanje Zapadne Evrope 

- Otkrivanje Istocne Evrope 

- Dodaci 

***

Otkrivanje postojanja drugih desava se, naravno, samo jedanput.

Isli smo u Grcku, imala sam jednocifren broj godina, sest, mislim.  Pet-sest porodica se organizovalo i u koloni, kasnije su to nazvali konvoj, ide, a gde drugde, u Paraliju. Pripremili su nas na to da ti lljudi tamo u Grckoj govore drugi jezik. Sto? Kako? Kako ga znaju? - Pa znaju, naucili.. - Ajde, dobro. Ionako odrasli znaju razne cudne stvari, pa i taj drugi jezik, it's somehow ok. 

Onda stanemo, otvorimo vrata od kola i sta? Deca na ulici se igraju i pricaju nerazumljivim jezikom. WTF? Pa kako su i ona, mozda i manja od mene, uspela da to nauce???

Ali, eto, prezivelo se i sa tim saznanjem. Ostatak letovanja prosao u shvatanju da su njihova kisela mleka i zvake i sladoledi mnogo bolji nego kod nas (bilo je to pre globalizacije), da ima drugacijih, i boljih, igracaka, da je sitan pesak zalepljen za mokre noge bljak, da kod njih ima meduza i plicak je mnogo veci nego kod nas, a da se na Olimpu, iako su upravo rekli da je to staniste bogova, oni ne vide (imamo jednu porodicnu fotografiju odatle, ja uredno gledam u nebo, valjda sam ocekivala da se neko od tog mnostva ipak pojavi). 

*** 

Otkrivanja Zapadne Evrope sam dozivela stupnjevito. Letovali smo nekoliko puta u Sloveniji, odnosno u Gorenjskoj, bas blizu Italije i Austrije, pa smo isli tamo na male izlete. Utisci su se vrteli oko veceg sarenila, boljih igracaka, Barbika i kompleta garderobe i opreme za nju, zanimljivijih sladoleda, pribora za skolu i tako tog decijeg nivoa konzumerizma.

 

Maybe our museums are not spectacular, but we have trams. Old trams. Oooold. And there is even a poem. It's an exotic brand, but still...