One of the best things about travelling is making connections with people from different cultures, in an authentic and mutually enjoyable way.'Cultural sensitivity' is simply a matter of respect: take your behavioural cues from the locals and, if in doubt, try to see things from the locals' point of view.
Go with the flow.
Other cultures have very different concepts of time, personal space and socially acceptable behaviour.
You'll find it a lot less stressful - and a lot more enlightening - if you just chill out. You might even reassess your own ideas.
Ovo je deo Lonely Planetovog vodiča o tome kako odgovorno putovati.
***
Svoje kulturne škove na putovanjima mogla bih podeliti u cetiri grupe:
- Otkrivanje postojanja drugih
- Otkrivanje Zapadne Evrope
- Otkrivanje Istocne Evrope
- Dodaci
***
Otkrivanje postojanja drugih desava se, naravno, samo jedanput.
Isli smo u Grcku, imala sam jednocifren broj godina, sest, mislim. Pet-sest porodica se organizovalo i u koloni, kasnije su to nazvali konvoj, ide, a gde drugde, u Paraliju. Pripremili su nas na to da ti lljudi tamo u Grckoj govore drugi jezik. Sto? Kako? Kako ga znaju? - Pa znaju, naucili.. - Ajde, dobro. Ionako odrasli znaju razne cudne stvari, pa i taj drugi jezik, it's somehow ok.
Onda stanemo, otvorimo vrata od kola i sta? Deca na ulici se igraju i pricaju nerazumljivim jezikom. WTF? Pa kako su i ona, mozda i manja od mene, uspela da to nauce???
Ali, eto, prezivelo se i sa tim saznanjem. Ostatak letovanja prosao u shvatanju da su njihova kisela mleka i zvake i sladoledi mnogo bolji nego kod nas (bilo je to pre globalizacije), da ima drugacijih, i boljih, igracaka, da je sitan pesak zalepljen za mokre noge bljak, da kod njih ima meduza i plicak je mnogo veci nego kod nas, a da se na Olimpu, iako su upravo rekli da je to staniste bogova, oni ne vide (imamo jednu porodicnu fotografiju odatle, ja uredno gledam u nebo, valjda sam ocekivala da se neko od tog mnostva ipak pojavi).
***
Otkrivanja Zapadne Evrope sam dozivela stupnjevito. Letovali smo nekoliko puta u Sloveniji, odnosno u Gorenjskoj, bas blizu Italije i Austrije, pa smo isli tamo na male izlete. Utisci su se vrteli oko veceg sarenila, boljih igracaka, Barbika i kompleta garderobe i opreme za nju, zanimljivijih sladoleda, pribora za skolu i tako tog decijeg nivoa konzumerizma.
Sledeci nivo otrkivanja zapada Evrope i novih kulturnih šokova bio je dosta kasnije, kad smo krenuli u Holandiju, da ucvrscujemo odnose medju zbratimljvenim gradovima. Zbratimljavali smo se (i svasta jos) i prethodno, kad su oni bili kod nas, ali je za nas tek odlazak u samo jezgro onoga sto cini razvijenu Evropu (isli smo tad i u Belgiju i Nemacku) bila prava prilika da se pomere granice onoga sto smo znali kao: uobicajeno, normalno, tako-svi-rade, tako-treba...
Uvod u to desio se negde pored nekog nemackog auto puta. Shvatila sam da kad covek provede noc putujuci pa se probudi, ono sto se desava neposredno posle toga je jako bitno i upectaljivije od mnogocega drugog. Tako se tu probudimo u neko muljavo jutro u nekoj naizgled middle-of-nowhere u nemackoj ravnici, verovatno se pomalo pitajuci cemu i zasto sve to, kad stanemo da napravimo malu pauzu u nekom svratistu. I onda tu shvatis da to svratiste moze da bude sareno i rozikasto i da mirisu kafe i svakava peciva, i dzemovi da budu razni i sokovi i slatkisi, i da ljudi izlgedaju i ponasaju se drugacije, recimo kulturnije, i da posle toga, od tada pa na dalje, imas druge kriterijume, for better or worse, ali drugacije je.
Posle smo se jos sokirali na razne nacine, osecali zbunjeno-superiorno-ushiceno-prepametno-prelepo, i vec sta ti sve pada na pamet kad si klinac, ali shvatili (bar neki, valjda) da to sto se tu pravi pizza sa povrcem, sendvici za dorucak sa cokoladnim mrvicama, poklanja manje paznje modiranju, a vise popravkama zuba, sto se u nocni provod izlazi biciklom i vraca kusur ma koliko bio mali, ne znaci da je to nesto nenormalno-bozemesacuvaj-uvrnuto i tako to.
E, ali onda je doslo otkrivanje Istocne Evrope i novi izazovi.
nastaviće se...
Kakve su vase interkulturalne zgode?
ja sam najcesce letovao u Hrvatskoj,na moru sam prohodao i odmah se izgubio, trazili me ceo dan preko razglasa :0)
I, onda si se javio da si tu?:)
Navece me je dovela veca grupa ljudi, na osnovu mojih uputstava u vezi lokacije hotela. Nije ni cudo sto su me nosili ceo dan :))
Avantura od malih nogu. Ja sam skoro cula pricu o nekim ljudima kojima se dete izgubilo u Tunisu. Sva sreca, ono je stalo i vristalo, pa su ga posle nekog vremena tako nasli:)
omg, kod mene je to islo pasivnije: prvo okrugle zvake i besrkrajan niz flomastera iz Italije. Mislila sam da je Italija raj na zemlji. Onda odeca i igracke iz Nemacke, najneverovatnije igracke, neke male figurice, pa zamak, pa kralj i kraljica, pa nesto da se igras doktora, pa BARBIKA, omg, barbika! Onda prvo putovanje - guess what, Italija - koji je to sok bio! Ali nisam tu stala, onda odmah potom Francuska i Austrija... Bolje da napisem post?
Zvake loptice, yess, vrhunska egzotika. Pisi Mache
Skijanje u Češkoj. Odma. Tamo štapovi za hokej džaba. Tete iz radnje nas gledale ko da kupujemo suvo zlato. To njihov godišnji dohodak bio. A mi pred 'otel raspalili hokeja. Pa polomiš, pa jopet!
Da, imam neko slicno iskustvo. To cu da obradim u sledecem nastavku
Moja prva zapadna zemlja je bila upravo Svajcarska tako da sam u njoj dozivela skoro sve prve kulturne šokove. Pre toga sam bila samo u Madjarskoj i Bugarskoj a secam se kako je Budimpesta '89 izgledala mnogo bolje i cistije od Beograda u to vreme i kako nam je sve nekako izgledalo drugacije i jos tada smo imali utisak da cemo uskoro biti jos dalje od njih.