Lepota kulturnih šokova, 2. deo

Deo broj jedan je ovde.

*** 

Jednom sam se ujutro probudila u autobusu i videla nesto cudno. Bila je to Ceska. Ili Slovacka. U svakom slucaju, tada bese Cehoslovacka. Prvi utisak je bio grozan.

Ne mnogo kasnije, budila sam se svaki dan u cudnoj zemlji, ovoj gde sam i sad, samo je promenila nekoliko imena, just for fun.

Utisak o Ceskoj-Slovackoj se posle tokom boravka na tom zimovanju popravio, ali mi je i dalje bilo cudno. No, bilo je i velikog snega, i velike hladnoce, onda gurmanska hrana, pa filovani vafli na ulici, bazen, tenis, skijanje, velika krpena lutka koju sam nazavala Pedja, odlazak na striptiz i tako svasta nesto. 

Posle sam otisla da provedem godinu dana u Poljskoj i tu u prvoj nedelji naucila glavne gradove Kazahstana, Kirgistana, Letonije, Litvanije, Estonije, onda da je i u Moldaviji bio rat, da je Ukrajina druga po redu zemlja u Evropi, kao i da su se sovjetski pioniri zvali Lenjinove bebe. Tokom 52 nedelje sam saznala jos puno stvari, od mode do knjiga, od hrane do muzike, od TV programa do pica, i prema tome imala razna misljenja i pomesana osecanja. Na sve to, i teorijski smo se bavili drustvima svih tih zemalja, nekad & sad (tj. onda), o njima pisali eseje, pa i caskali na zurkama i drugde. Tako da je, sve ukupno, i šokova i lepota bila dosta.

Upoznavanja zemalja regiona nastavljena su  posle prilicno intenzivno.

Šokova se ubedljivo najvise skupilo prilikom tri posete Rumuniji, a lepota je bilo svugde.

Tamo gde bih da me zadrze - dva mesta puta sedam stavki

- Ljubljana

- Budimpesta