Odavno koristim usluge servisa Bloglines, cime sam mozda malo smanjila izglede da dobijem deformitet ili upalu zglobova na saci desne ruke. Istina, svaku ustedu na jednom mestu nadoknadim novim mega korisnim dodacima zivotu u vidu kvizova, aplikacija, igrica, pop trash foruma i slicno.
I tako sam u svoj Bloglines stavila razne, preciznije 48 njih.
Osim drugara na cijim blogovima inace redovno visim i komentarisem pa ih sad necu ponovo pominjati, ima tu jos razne ekipe, taman kao na nekoj zurci optimalne velicine i sastava. Sto, recimo, znaci, core domaca ekipa, plus inspirativni poznanici i neznanci. (Svima sam se bar neki put javila i predstavila, to smatram bontonom.)
Na ovoj zurci ima nekoliko korisnih likova koji pisu o temama o kojima bih htela nesto da saznam, ili bar da proverim sta oni znaju. Vecina njih su sticajem okolnosti ne preterano zanimljivi i simpaticni, ali sta je tu je, nisam ja birala domacu reprezentaciju.
Tu su onda dve americke spisateljice koje su mi neka vrsta role modela, s tim sto se jedna oglasava izrazito retko, a druga redovno, i ona je jedna od casa sampanjca na ovoj zurci. Titulu dobrog sampanjca ima jos nekoliko njih, sve su u stvari zene, neke pisu na hrvatskom, jedna na italijanskom, druge na srpskom. Neke su ono sto sam ja nekad bila, druge ono sto bih, u nekim aspektima, htela da budem, a trece sa mnom nemaju skoro nista zajednicko, ali su ipak veoma zabavne.
U ovoj ekipi je i par casopisa koji mi ceste sluze kao inspiracija i materijal za pisanje, ili bar interesantno/korisno, a nekad i zahtevno, stivo za citanje.
Ima i par frikova koji su nekad ok, a nekad bas lupetaju ali, kao sto znamo, i takvi su neophodni za uspesne zurke. Ovde je prednost jer ih sama biram, a mogu i da ih uklonim kad god. Ima i prepotentnih, i lose dizajniranih, i dobrih dusa. Rekla bih, prava srazmera.
Tu je i par licnosti koje su napustile party ali su zanimljivi i dugo im cuvas mesto, ocekujuci da se vrate. Sto se nekad desi, a nekad ne, pa se mesto da nekom novom.
Eto, tako bi izgledao moj nesto okasneli i neprecizni osvrt na Blog Day.
A blog party bice, kazu, i u Novom Sadu.
Ja ne bih imala nista protiv neke live zurke gde bih se mozda i napila, tj. sigurno.
Ni ja. Mislim da cu jednu i da napravim. A sad sam impresionirana ovim citatom iz NYT: "The Nobel Prize wasn’t the only big news for Ms. Lessing last week. As a result of all the publicity, more than 100 people signed up to be her friend on MySpace."
zamisli to... doris lesing ima myspace i prijatelje a ja sam je spremala za ispit :)
Ni ja se ne bih pobunila protiv neke pijane žurke. Pogotovo Larine:))
Meni dovoljno pijane. Može samo i žmurke :)
Zene, mislim da je postignut konsenzus, sad jos samo tehnicki detalji:)