November 2007 Archives

Prikaz Vladislave Gordić Petković  zbirke blog postova "Blogopedija"  objavljene povodom jesenjeg BlogOpena:  

"Blog je, realno govoreći, možda osuđen da bude pola riba a pola devojka, donekle košmar a odnekle devojački spomenar; ipak, sve je manje veštački raj, a sve češće politički poligon i govornica socijalnih nejednakosti. Blog je država bez ustava, ali zato država sa stavom. Svakom umreženom pojedincu blog otvara mogućnost da bude državotvoran bez pregovora i otimačine oko teritorije. Bespredmetno je opredeljivati se za i protiv bloga: postoji samo "pre" i "posle"."

(...)

"La Lara će, opet, ublogovati kolektivno srpsko iskustvo sa taksistima i sticanjem suvišnih znanja."

***

A ako vas interesuje Biljana Srbljanović u proznom izdanju, ima priča ovde.

 

Ja sam se našla u onom delu sa trčanjem po minhenskom aerodromu. 

Umesto da kao vecina ljudi prvo posetim Prag, ja sam centralnu Evropu otkrivala preko raznih mesta u Ceskoj, Slovackoj, Madjarskoj i Poljskoj, pa tek ona stigla do verovatno najcuvenijeg grada u regionu. Ali, nikad nije kasno.

Put koz praznike

Stizem 20. novembra ranom zorom na Surcin i tu se ne iznenadim klasicnom muzikom koju pustaju, jer sam vec navikla, nego ogromnom okicenom jelkom. Neko je ovde poceo da razmislja. Wow.

U trashy hotelu gde smo bili smesteni, tokom predavanja u sivkasto predvece se kroz poluotvorena harmonika vrata vidi okicena i osvetljena jelka u baru i pored nje pianino. Lep prizor.

U vecini prodavnica u Pragu, a posebno u fensi trznom centru, novootvorenom, Paladiumu, cuje se Bozicna muzika na engleskom. To valjda podstice kupovinu, sta li. 

 Put kroz hranu i pice

Dorucak, neka sirotinjska verzija svedskog stola sa sve poodavno nevidjenim verzijama nekih jadnih parizera, taman u skladu sa trashom hotela, ustajalim mirisom i neljubaznim osobljem. Rucak, na isto mestu, svakog dana relativno ukusan, ali sa karakteristikom da ti uvek apsolutno sve strpju u jedan tanjir, pa ti gledaj sta ces. Vecer su bile freestyle, na raznim mestima, pa su se tu nasli i fusili alla putanesca, razni specijaliteti sa piletinom, corba sa flekicama, corba sa skoljkama sa sve ljuskama, zeleni kari mnoogo ljuti, pirinac sa piletinom u kokosovom mleku, te na kraju i kobasica u kifli sa senfom na Vaclavskim namestima kojom prilikom sam i izgorela nepca pa me jos bole.

Put kroz pica bio je lak: Pivo. Pivo. Pivo. I jednom beherovka, da se odmrznem. 

Put kroz cesku usluznu delatnost 

Mislila sam da su Grci na Krfu letos sampioni lenjosti i neljubaznosti, ali ne, sada tu titulu preuzimaju ceski konobari, radnici po menjacnicama i slicno. Kruna su bili ovi likovi u hotelu. Narucis budjenje pred let, i oni te jednostavno ne probude. Mrzi me da navodim ostale primere. Ako idete u Prag, nemojte ici u hotel Juno, to vam je moj prijateljski savet. (Hotel Juno sucks!)

Put kroz shopping 

Supermarketi (hrana i te stvari za kucu) su toliiiikooo mnogo povoljniji nego ovde da je to bolno.

Veliko pivo na 90 posto mesta kosta manje od jednog evra.

Garderoba nije bas povoljna, ali moze se ponesto naci po solidnim cenama, sto ja i ucinih. Primeceno da je H&M dosta skuplji nego u Berlinu. Ipak, tu ostavih vecinu para namenjenih za ovu svrhu.

Svi mi volimo putovanja, jel' tako? Samo je kod nekih to malo bizarnije nego inace.

Sledeceg proleca bi A i B da idu kod C u jednu lepu juznu metropolu (M). B bi prvo trebalo da stigne preko okeana u Srbiju (S). Pa onda zajedno u M. C medjutim hoce da ide u istom mesecu u T, ali bi rado i da ugosti A i B, pa ga interesuje kad bi se poseta desila. To naravno zavisi od uskladjivanja puta preko okeana, dolaska u S, i organizovanja putovanja u M, ali da to ne bude u vreme putovanja, koje je fiksnog datuma, C u T. Dodatni otezavajuci faktor je to sto bi A da ostane u S u vreme Evrovizije, iz ranije pomenutih razloga, a to je takodje u istom mesecu. No, jos se ne zna tacno kada, posto je Tijanic pozvao Anu Ivanovic da kao gost-voditelj ucestvuje na Evroviziji, i ona je rekla da bi, rado, samo zavisi kad ce da bude Rolan Garos. Te tako i mi.

***

Drugo, izvadila sam cesku vizu. Tamo, za razliku od nekih drugih mesta, nema neke prevelike guzve, a i ljubazni su. Ali spori. Predas dokumenta, oni ih na licu mesta pregledaju do detalja, i kazu ti da dodjes za sedam dana, izmedju dva i tri. Dodjes za sedam dana u pola tri, kazu ti da vize jos nisu gotove i da sacekas. U pet do tri pitas hoce li to biti gotovo do tri, oni ti kazu da ako ne bude gotovo do tri, bice kasnije. Sto je bas onako, siroko i vizionarski. Imam vec i dve druarice iz reda za predavanje, od pre sedam dana. Pa malo i procaskamo. U tri i dvadeset odlikovase nas pasosima sa vizama. Dobro je da idem na seminar bas o evropskim integracijama pa nisam morala da brinem o rezultatu ovog simpaticnog konkursa.

Glasanje na Web Festu počelo je danas.

Yahti.com  je nominovan u kategoriji blogova.

Možete glasati ako se registrujete na Web Fest sajtu.

***

Dva teksta sa LaLara bloga uvrštena su u zbirku koja će biti promovisana sutra na Blog Openu u Novom Sadu.  

U subotu smo otisli na Divcibare da nadjemo kucu za Novu godinu. Naci kucu za deset ljudi na dve noci nije lak poduhvat. Svi bi da ostanete sto duze, i da vas bude sto manje, jer ljudi imaju uglavnom mali prostor za izdavanje. A neki su vec izdali.

Sa druge strane, cene su vise nego ok kad se radi o vecem broju ljudi, a i cilj je da tako lepo grupno i cozy provedemo skoro tri dana.

Imali smo dva kontakt telefona. Na jednom mestu ne bi mogli svi da se smeste. Drugo je vec izdato. Oni su nas uputili na komsije, videli smo jos neka mesta, popricali sa jos nekim ljudima, isti rezultat. Tj. nikakav.

Na kraju smo krenuli u random search, zaustavljali ljude koje sretnemo i zvali telefone sa oglasnih tabli. I nekako nasli to sto smo trazili. Danas bi ta odluka trebalo da bude i zvanicno monetarno potvrdjena.

Posle toga bilo je vreme i za malo rekreacije, uspon na ovaj vrh, sto smo doziveli ako ne kao pobedu coveka  nad prirodom, onda barem kao pobedu coveka nad inercijom, kafanom i laksim opcijama. Sto ne znaci da inercija, kafana i lakse opcije nisu dosle na red kasnije.

Na putu ka vrhu naisli smo na super rujnice, to je bilo moje ekspertsko misljenje. Nabrala sam pola kese. Kasnije je ekspert broj dva, slicnog kalibra, procenio da je to-to, i vise se nista nije moglo ispreciti na njhivom putu  ka tiganju. Ljudi su posle rekli da je to prilicno nepromisljeno ponasanje, ali sada, dva dana kasnije, mislim da je procena bila ispravna. Takodje, bile su mnogo ukusne.
Na pijaci smo tradicionalno kupili  i susene vrganje. Cenjkanje je bilo neophodno jer prodavci iz nekog razloga misle da je ok na svakih par meseci dici cenu za sto posto.

Na Divcibarama se sad dosta gradi, sredjena je Balkanija, jesenje boje su bile u punom sjaju, a put u potpunom raspadu.  U seoskim dvoristima usput bilo je dosta svinja  u obliku kvadrova i kocki.