Ima vec mesec i nesto kako mi je svaka pomisao na kontakt sa prirodom i uzivanje u istoj onemogucena.
Jednog vikenda, kad smo imali dobru volju da idemo u planine, bilo je oko 36 stepeni.Nezgodno za setnju. Jesmo lezali pored Gradca, ali je i tamo bilo pretoplo. Na povratku sam dobila omanju suncanicu. Bio je to pocetak septembra.
Svih ostalih vikenda, bila je neverovatna kisa.
Izmedju je bilo lepih dana, kao sto je i danas. Ali sam zarobljena u ofisu.
To je jedan od razloga sto mi je nivo energije i poleta slican stanju na domacim i svetskim berzama, da se tako izrazim.
Fotografija je sa vikenda na Tari, iz juna. Ni tad nismo mnogo bolje prosli, kisa je padala skoro sve vreme, moralo je i da se lozi. Generalno, bilo je divno, vikendice, rostilji, vina, drustvo i setnje izmedju kisa, cak ni nestanci struje nisu pokvarili uzivanje, ali se ipak nametala misao: 'A gde je ono divno vreme kad iz kancelarije sa ceznjom pogledavas napolje?'
Na ovogodisnjem TLFK u avgustu situacija je bila ista. Petak uvece, zurka, pljusak, nestanak struje, nestanak vode. Subota, povremena kisa, temepratura blago jesenja...
I tako, sta reci? Grrrrrrr
Na ovogodisnjem TLFK u avgustu situacija je bila ista. Petak uvece, zurka, pljusak, nestanak struje, nestanak vode. Subota, povremena kisa, temepratura blago jesenja...
I tako, sta reci? Grrrrrrr
Zamisli kako je sirotim Nemcima? Kod njih stalno pada kisa. I sta onda? Uzmes kabanicu, dobre nepromocive cipele, i pravac napolje!
U pravu si, ali onda treba naci jos nekoga ko je raspolozen za to. Not easy