Balon na noćnom nebu

Odmori su u principu dobri, odlični štaviše.
Na odmoru bi trebalo raditi nešto što inače ne radite, ili na mestu na kome to inače ne radite, a najbolje i jedno i drugo.
Tako odosmo mi na more ovog jula.
Jedna od aktivnosti bilo je sedenje/ležanje uveče na plaži. Bili su ljubazni i ostavljali tu ležaljke. Onda još i noćno more, ćaskanje i pivo. I nebo.
I tako jedno veče tu leškarimo i gledamo u nebo.
Sa šetališta iza nas nekom detetu odlete balon, sa helijumom. U obliku konjića.
Bili smo vremenski-prostorno-spiritualno u optimalnom modu da pratimo let tog balona.
Ispostavilo se da balon sve vreme leti u visinu.
Lepo ležiš i gledaš ga a on je sve više i više i više.
Ispostavilo se da balon može baš daleko da odleti. A pošto je od te neke folije, i dalje se vidi. Na kraju izgleda kao još jedna od zvezda. Žućkasta tačkica and that's it.
Eto, i za takve stvari služe odmori. Kad bi smo to saznali u regularnom životu? I ko zna čega sve još ima po tom nebu, a izgleda kao najobičnija zvezda?
Mada, ima jedna donekle slična epizoda. Za vreme bombardovanja, neko vreme proveli smo u jednoj super vikendici.
Jedno veče smo tako ležali na travi u dvorištu i isto gledali u nebo.
Balona nije bilo, ali je bilo svetlucavih žutih tačkica. Samo što se tad razmišljalo: Da li su to zvezde ili sateliti ili avioni?
Kažem, primeri nisu baš isti. Ali izlazak iz regularnog toka stvari definitivno jeste.

photo