La Lara

Setnja od Slavije uzbrdo, Makenzijevom, ovih godina je jedno bolno iskustvo. Ima tu parkiranih automobila po trotoaru, grade se neke zgrade pa su tu i skele i ograde, jedan kafic je nedavno demoliran bombom, na svakom pesackom prelazu mozete samo da se nadate da su najveci ludaci trenutno negde drugde, a da su ovi standardni zapali vama.
A ovako je izgledala pre II svetskog rata. Ovo desno je ulica Sv. Save, a ovo levo Makenzijeva. Opsti umetnicki utisak mnogo lepsi nego skoro vek kasnije.
A evo i pricice o gosn. Makenziju i njegovim aktivnostim u ovom kraju:
“…svako ko dode u Beograd zna gde je trg Slavija, ali cak ni mnogi žitelji Beograda ne znaju da je ovaj trg do osamdesetih godina 19. veka bio baruština u koju su Beogradani u dubokim cizmama išli u lov na divlje patke. Sudbinu Slavije promenio je Frensis Makenzi, imucni, obrazovani covek i filantrop (1822-1895), kupivši veliki prostor iznad današnjeg trga, tada poznat kao Simica majur. Makenzi se nije posvetio poljoprivrednim radovima, vec je zemljište isparcelisao, izdelio i prosekao pravolinijskim sokacima. Narod je taj kraj, koji se prostire izmedu današnje Njegoševe, Slavije i Svetosavskog platoa, nazvao Englezovac (iako je Makenzi bio Škot). Cedomilj Mijatovic kaže za Makenzija da je bio „najljubazniji, najpobožniji, najispravniji i najmilosrdniji medu ljudima.“Potrošio je hiljade funti podržavajuci udovice i sirocad palih srpskih vojnika. Na placu u Englezovcu nikla je najpre omanja crkva Svetog Save, a potom i današnji hram Svetog Save.” (Blic, 6. 10. 2009).

Na pitanje gde zivim, od sada odgovaram: “Na Englezovcu”