Fotografija je sa vikenda na Tari, iz juna. Ni tad nismo mnogo bolje prosli, kisa je padala skoro sve vreme, moralo je i da se lozi. Generalno, bilo je divno, vikendice, rostilji, vina, drustvo i setnje izmedju kisa, cak ni nestanci struje nisu pokvarili uzivanje, ali se ipak nametala misao: 'A gde je ono divno vreme kad iz kancelarije sa ceznjom pogledavas napolje?'
Na ovogodisnjem TLFK u avgustu situacija je bila ista. Petak uvece, zurka, pljusak, nestanak struje, nestanak vode. Subota, povremena kisa, temepratura blago jesenja...
I tako, sta reci? Grrrrrrr

Ove sezone me interesuju:

Letnje haljine.
Kokteli.
Travel Channel.
Laura Pausini.
Morrissey.
Fotografije.
Dolce Vita.
Casopisi.
Svakodnevna chuda i verovatnoca njihovog desavanja.
Sex & grad.
Pink detalji.
Limunada.
New Facebook.
Jedan modni forum.
Partiji svih vrsta.
Razmisljanje i caskanja na temu Smit vs. Heri.
Plava senka.
Nekoliko blogova i nekoliko flickr naloga.
Audio knjige, u autobusu.
Torrent.
Pravljenje lista, i dalje. Ocigledno.
Verovatnoca da otvorim fotokopirnicu ili nesto slicno sto ce mi omoguciti dva meseca odmora.
Ili da ne otvaram nista, ali da imam dva meseca odmora.
Razmatranje da li ce mi ovogodisnji odmor proteci po planu. Ili ce biti neki plan B?
Svakog dana me aktivno interesuje kad ce pet?
I tako.

Vi?

I jos: Vreme je ovih dana bilo idealno, 27 do 30 stepeni. Voda odlicna. Noci savrsene. Cene visoke. Kad imate vodica koji zna gde treba jesti pitu sa spanacem, gde suvlaki, a gde Turkish delight, a jos prica i grcki, ne morate nista da razmisljate. Taj vam jos i prevodi mudrosti TV voditelja (Npr. izbor za foto modele, pitanje clana zirija jednoj takmicarki: 'Da ti konkurentkinja iz Skoplja kaze da je iz Makedonije, sta bi joj odgovorila?'), moze ispricati i ukratko i nasiroko o istoriji spomenika, i preporuciti kafice, prodavnice i robne marke.
Tako da smo nas dve mogle da se divimo cinjenici da smo uspeli da napravimo trougao Beograd-Atina-LA i da funkcionisemo i uzivamo i bez spavanja i kako smo neverovatan poduhvat time napravile, mada znamo dve konkretne atinske gospe par decenija starije ciji su tek poduhvati za pricu, ako ne i za film.
Uprkos zapisima putopisaca iz Glorije, dve tvrdnje u vezi Atine nisu istinite. Prva, da je saobracaj katastrofican, drugo da je Plaka mesto puno boema i da se od tolike boemstine tesko odlucujes na put do Akopolja koji je tu iznad. Jer, Plaka je boemska koliko i Skadarlija, pa onda jos manje, posto je turisticko-suvenirska ponuda veca. Saobracaj je doveden u red, a metrou i fensi klimatizovanom tramvaju koji vodi za Glifadu svaka cast. Takodje, Atina nije zagadjena i prljava. Tj. mozda i jeste, ovde kazu da je tako, ali za nekoga ko dolazi iz Beograda, i vazduh i ulice su izuuuzetno cisti.
Dakle, da zakljucim: Atina je prijatan, sredjen, veliki grad, kakav bi Beograd mogao biti jednog dana, ako se potrudi i krene odmah, i dobije Olimpijske igre. Ali opet nece imati more. Ni Akropolj. Ni ostrva na 40 minuta od grada, sa svim ostvrskim carima slicnim mnogo poznatijim imenima od Egine.
U utiske sa ovog putovanja jos ubrajam i: miris mora, neverovatnu kinesku svadbu na plazi na ostrvu, ulice fensi Kolonakija, bilje po terasama, boje u predvecerje, klupe poredjane u krug - kao u nekoj agori - na obali uz pristaniste, bele zgrade, ukus frapea, pogled na Akopolj iz raznih delova grada, grcku mitologiju na raznim predmetima i last but not least: Priche, priche, priche.
Ako vam je sad do jos Grcke, preporucujem i arhivske zapise: "Cetiri putovanja u Grcku" iz 2005. i "Krf" iz 2007. Ili obliznju agenciju.