Beograd/Belgrade Life: June 2005 Archives

...A i dnevni

Jutros sam iz trole videla, pored Skupstine Srbije, prizor gradjevinskih radnika na, valjda, prvoj pauzi: dvojica su sedela na betonu, ne mogu da potvrdim da li su pili i pivo, a treci je lezao u onim gradjevinskim kolicima. Opustenost se ocigledno prelila iz zgrade pored.

A u nocnom zivotu zapazila sam cudne pojave: Onaj filmski kriticar Vojnov sedi u kafeu Bagdad, sa sve kao orijentalnim dzidzabidzama, koji drzi Bjelogrlic, a Bjelogrlic izlazi u Idiot. Bajaga u Streetu, a Milko Stimac (onaj ekonomski strucnjak sto je zavrsio u bolnici zbog Labusa i Knjaz Milosa) i Dzej u istom kaficu na uglu kod Skadarlije. Zasto je sve to tako suludo pomesano, pitam se?

Ova slika je sa sajta: http://kupus.inet.hr/beograd.htm

Sajt

U ostroj konkureciji za prvu stranu moje Favorites liste je i ovaj sajt-projekat, uglavnom zbog slike dana.
Kaze sinoc jedna Makedonka da se oseca cudno u Beogradu jer je tako veliki u poredjenju sa Skopljem tj. jer ima stanovnika kao cela Makedonija. Jos kaze da joj ljudi izgledaju ako ne bas neurozni, a ono pod tenzijom, a da je videla i odredjen broj onih raspricanih sa samima sobom.
Meni je najveci problem kolicina ljudi (i njihovih automobila) i ono sto to donosi - ljudi koji nadiru sa svih strana, u svakom momentu, u svim brzinama i sa svim tim tenzijama.
Ali, postoje momenti kad se atmosfera skocka da skoro sve bude savrseno. Neki momenti ujutro, kad prodje prva frka, pa oni koji su srecno dokoni piju svoje kafe na nekim hladovitim mestima.
Ili letnje noci. Kao ovih dana kad sve mirise na lipe i temperatura je optimalna i komarci su friendly i ideja da iako prekasno legnes budjenje nece tako boleti.
Generalno, Bio jednom jedan Beograd koji sam volela vise, i jedan - dugotrajniji - koji sam volela manje, a ovo sad je neka trpeljivost, sa elementima averzije i elementima simpatije.