Beograd/Belgrade Life: September 2005 Archives

Basketball, Again

Obozavam kad imaju neka velika takmicenja koja me interesuju, tipa Olimpijada, Vimbldon i slicno. Prati se svaki dan, tenzijica raste [see also: www.tenzija.com/raste na b92, dodatak o Eurobasketu 2005], nekako je drugacije. Iako generalno ja i nisam neki fan pracenja sporta. Mislim, nisam kao sto sam bila kao tinejdzerka, kad sam poraze pratila sa suzama i pisanjem o tome u dnevnik. I u rana vikend jutra isla da gledam lokalne rukomet utakmice, a tenis i kosarku na TV-u. Anyway, i dalje volim velika takmicenja, a jos ako je kosarka, pa jos se desava kod nas, to je bas super.
I, koliko sam shvatila, takmicenje je organizovano ok i nema vecih problema. Tako, naravno, i treba da bude, i drago mi je itd.
Ali gluposti su nekako uocljivije.
Npr. covek koji prevodi na konferencijama za stampu u Novom Sadu. Ono vece kad smo pukli od Spanaca i kad je Obradovic resio da odrzi predavanje publici o tome kako treba da se navija, rekao je da u timu: 'ima onih koji su dali puno toga za reprezentaciju'.
A sta kaze prevodilac: 'There are many in this team who gave many for this representation'.
Yep, right, kako drugacije? (Da ne bude zabune, gledala sam press konferenciju i drugog dana, i cuh slicne gluposti, nije ovo bio slucajni lapsus or smth).
Pa se pitam: Kako toj osobi nije glupo da se pihvati takvog posla na tako velikom dogadjaju, kad vec zna jezik na nivou malo zardjale svakodnevne konverzacije sa basic recnikom i problematicnom gramatikom? Kako to da nema nikoga ko je makar u medjuvremenu skontao da ovo nije dobro i stavio nekog drugog, ako vec nije izvrseno testiranje ranije?
Ne bih se toliko nervirala da se radi o necemu generalno deficitarnom ovde pa kao, ok, sta cemo, ne moze se. Nego toliko ljudi zna taj engleski, i toliko ih je zavrsilo taj fakultet i kurseve i svasta, i oni mozda nemaju nikakav posao, a ovde neko give many i slicne stvari. Bezveze.

U gradu su mi omiljeni slovenacki navijaci i njihovi stabovi po terazijskim pabovima i kafanama. Bas su veseli i slatki.

Welcome to the Country of Basketball - European Basketball Championship Serbia and Montenegro (Belgrade, Novi Sad, Vrsac, Podgorica)

Ako sve bude po planu, Tekton i La Lara ce danas doci u posed karata za Evropsko prvenstvo u kosarci. Po mogucstvu za polufinale. Ideja je bila da idemo na finale (i da nasi budu u njemu), ali dok smo se mi organizovali, karata je nestalo.
U medjuvremenu, svi gradovi se intenzivno pripremaju.

U Beogradu ne samo da su prvi put posle ko zna koliko godina/decenija oprali spoljna stakla na aerodromu, nego ce osposobiti i novi terminal. Zatim, pisu novine, stavljeni su i putokazi ka areni, smisljen plan zurku, izlozbi, koncerata itd. koji ce upotpuniti uzivanje. Nisu bas resili problem parkiranja, ali ne moze bas sve, jel' tako.

Novi Sad isto lickaju, a sve karte su rasprodate, kao i u Vrscu. Pripreme Vrsca Vecernje novosti nadahnuto opisuju:

"Žitelji Sterijine varoši odvajkada ugledni trgovci, na beckom dvoru prodavali su akove vina. Sada se, zahvaljujući predstojecem Evropskom prvenstvu u kosarci, upustaju i u turisticke vode. Pod krovovima svojih vila, stanova i vikendica obezbedili su vise od hiljadu kreveta za ljubitelje kosarke koji ce ovde boraviti u okviru kvalifikacija “A” grupe od 16. do 20. septembra."

U Novom Sadu je ovih dana bio i mali incident jer su Svedjani dosli ranije i hteli da odrze jedan trening vise. Ali nije bilo lopte. Kad je lopta nadjena, od Svedjana je trazeno da plate upotrebu terena. Problem je resen uz pomoc prijatelja. Pise Politika.

Elem, pripreme teku sjajno.

Tekton, velika odgovornost je pred tobom, ja moram to da vidim.

Zivim u zgradi u kojoj zivi i vrlo poznat glumac/producent. Juce idem, malo kilavije zbog povredjene noge, ulicom, jer trotoarom ne moze da se prodje od parkiranih kola. Prethodno sam vesto obisla iskopanu rupu na raskrsnici na kojoj kao nesto rade. Onda taj glumac naidje tom ulicicom, koja je vrlo malo sira od njegovih super nabudzenih velikih kola (neki Krajsler or smth). Moram da stanem, jer ulica nije dovoljno velika za sve nas. Njegovi problemi su jos veci, jer to cudo mora tu negde, ispred zgrade, na trotoaru, naravno, i da parkira. A pre par meseci su mu isto tako nova i nabudzena kola i ukrali. Pedesetak metara dalje, i na jednu i na drugu stranu, postoje, medjutim, planovi za pravljenje garaza. Na tim su mestima, medjutim, aktuelna potpisivanja peticija, jer se gradjani ovog dela grada bune protiv izgradnje garaza, posto ce one (ah, naravno, naravno!!) narusiti lokalni urbani ambijent. Koji se sastoji od drvenih lokala, dvorista sa po deset kuca po placu, budji i prasine koji su tu od otprilike 1942. godine. Ali, neka, ne smeta njima ni to, ni to sto nemaju gde da se parkiraju, niti da prodju peske, a o onima koji guraju bebe u kolicima da i ne pricam. Njima je vazno DA SE NISTA NE MENJA. Mada, da ih neko pita, sigurno bi odgovorili da je njima kultura zivljenja above all.
A na ovoj slici koju nam je poslao Ixi iz Kembridza/Masacusets skulptura Henri Mura just like that, u gradu.

/Henri Mur, celebrities, Vracar/