Posle nekoliko dana pauze, normalnost se nekako vratila. Prvo u kaficu u blizini Akcionarskog drustva spektakularnog naziva Radna zena (foto prilozi u galeriji). Onda juce, posle pet, kad jedna od Srbija zavrsava radni dan, neko lepo sunce na ulici Srpskih vladara (pardon Kralja Milana) i dosta lepih ljudi. U Poligrafu, gost Mirko Ilic, dosao u Srbiji da poradi na novom izgledu Politike i Politikinog zabavnika, kaze da je ovo ipak samo mali flashback, kamen na putu, pricao o medijima, manjinama, svakodnevnim pristojnostima i drugim normalnostima.Kasnije uvece, na Studiju B, Igor Marojevic, koji zivi izmedju Beograda i Barselone, cije je nova knjiga Mediterani skocila visko na mojoj must see listi.Kazu ovako: “Za Marojevića Mediteran ima značenje mnogo šire od geografskog - on duboko prožima Španiju, Francusku, Italiju, Boku Kotorsku, Beograd, Albaniju, Maltu, Egipat… Sve to je različito, a ipak slično, shvatljivo jedno drugom. Šta radi slavni fudbaler Mario Kempes u Albaniji, šta traže italijanski mafijaši i porno-zvezde u Perastu, kako policajac doživljava sport, kako devojka koja namešta silikonske grudi pokušava da se uklopi u tihi komšiluk, šta se dešava kada vas pokradu u vozu i kako protiču noći studentkinje slavistike u Barseloni - sve to dodiruju nove Marojevićeve priče: neobične, duhovite, tople, ironične i mudre u isti čas.”Petak ujutro, i dalje suncano, na Kalenicu crne masline i nekoliko vrsta djevreka, puno hvala, draga, dodji opet i slicno.A sad brzo na naslovnu stranu Google, i tamo je prolece doslo pre roka, mnogo lepo izgleda.
UPDATE
Kupovina Mediterana obavljena. Zbog nacina na koji prijaju, kao i zbog mnogo ljudi koji su u tokom dana marta trazeci ‘Barselona’ stigli do ovog sajta, evo nekih delova.
“U Barseloni postoji taj lep obicaj da bolje stojeci svet olaze polovne stvari pored smetlista, kako bi oni koji se kuce mogli da ustede.”
Dodajem da u metrou svako ko procita novine, cak iako puno njih uzima besplatne novine Metro, ostavi procitani primerak tu negde, neko drugi to uzme, procita, opet ostavi… “Ambasador, izdavac i ja odrzali smo prigodan govor, razmenili pokoju meku nesuglasicu i odjavili okrugli sto. Zatim su njih dvojicu i neke druge ljude (ne mnogo ljudi) zakratko ujedinile ugladjene opaske na racun Barselone, grada malko hladnog i neodlucnog sveta, kako je rekao izdavac, ili grada zbunjujuce arhitekture, kako je rekao sluzbenik Ambasade. “Tamo prakticno svaka ulica, osim onih sa Gaudijevim delima, sadrzi isti izbor zdanja”, cudio se sluzbenik Ambasade: “po jednu luksuznu zgradu, po toliko ducana i kafeterija ove ili one vrste: gotovo sve ulice Barselone su iste, ona uopste ne lici na Madrid, planski konstruisan grad u kome se i stranac snadje i lako razabere bitno od beznacajnog.”
“Iz obliznjeg bara zacula se buka. Bare je delovao marginalno I zapusteno, a ljudi u njemu razocarano, koliko se moglo videti sa razdaljine od dvadesetak metara. Pitao sam Gloriju sta ta graja znaci.To je mesto gde se okupljaju kontra-navijaci ‘Barselone’”, ponovila je Glorija: “Mala, ali dobro utvrdjeno grupa lokalaca I andaluskih radnika koji, kad god ‘Barselona’ igra, navijaju za protivnicki tim. Kada se daje I TV prenos neko od meceva ‘Barne’, dodju u tu rupu da gledaju.”
/
Boka Kotorska, Perast, Barselona, Madrid, Gaudi, Malta, Albanija, Egipat, Mirko Ilic, Igor Marojevic/
Ipak, u Gete I. smo isli relativno cesto u nekom periodu 90-ih, kad su se tamo davali stari nemacki filmovi sa simultanim prevodom. Za dz. naravno. Mislim, nemacka kinematografija nije visoko na mojoj listi prioriteta, mildly speaking, ali to je tada bila ponuda koja se takoreci nije mogla odbiti. Osim toga, slobodnog vremena je bilo n-a p-r-e-t-e-k , pa je trosenje na ovaj nacin bila premija.
