Recently in Iz moje lektire Category

U poslednje vreme sam se bas bavila temom biografija. Nisam procitala ni jednu, istina, ali ipak. Prvo sam nasla sve sto je objavljeno u vezi Tine Brown i njene biografije princeze Dajane. A toga je bilo bas puno, posto je ona (bivsa) kraljica buzz-a (mislim na Tinu). Onda sam nasla i jos goimilu starih tekstova o Tini Brown, posto mi je njena licna biografija i karijera veoma zanimljiva, i sa aspekta medijske moci (uredjivala je Tatler, Vanity Fair i New Yorker), i kao neko ko je doziveo niz poslovnih neuspeha posle toga (njen magazin Talk je propao, kao i TV talk show koji je vodila), i kao osoba koja se vratila u punom sjaju sa tom novom knjigom, i kao zena koja priznaje da je pogresila sto je napustila New Yorker, i kao persona koja je rodjena u odredjenom mesecu u godini pa mi je sve jasnije.

Procitala sam i zanimljiv tekst o pisanju biografija u New Yorkeru, kako i sta se radi u vezi toga, i sta to sve drustveno gledano znaci , tj. zasto ljudi, ili barem Amerikanci, vole da citaju biografije.

Sad sam nasla podatak da ce jedan novinar da pise biografiju Ruperta Mardoka, a novinar je vec poznat po tome da je pisao rubriku o medijima, a napisao je i knjigu o propasti svog dot com biznisa,  te me sve to zajedno zainteresovalo. Tako da cu to sad malo prouciti.

Elem, teorijski gledano, ja bih rado pisala neciju biografiju. Cak i autobiografiju, you know. Sinisa Mihajlovic vec ima, tako da on otpada. I Djani svoju najvljuje za Sajam knjiga. Elenu Mijatovic Karic smo vec ranije pominjali negde po komentarima kao pogodan materijal.  

Ali, rado bih mislila o nekom, onako, malo ozbiljnijem, ne obavezno pozitivnom, stavise, najbolje nekom kontroverznom, o kome ima sta da se istrazi, blo licno, ili po ulozi i znacaju (pozitivnom ili negativnom) koji ono sto radi ima. Samo je pitanje, ko bi to bio?

Jel' ima nekih ideja i predloga?

Znam da kod nas izdavacko trziste ne postoji u tom smislu, biografiju verovatno mozes da pises ako te neko licno plati za to [mada, why not], jer se izadavacke kuce ne bi u to upustale (sem ako se pise o Putinu iliv ec nekom tako), dakle jasno je sta bi tu bilo na kraju od kvaliteta i objektivnosti, ali volim da razmisljam o tome sta bi bilo kad bi bilo. Zato bi mi neke ideje u brain stormingu  bile vrlo korisne.

 Ilustracija je iz filma 'Džet Set'. Ne znam da li bi se mogla povezati sa prethodno napisanim, ali mi se dopada. A i film je jako zabavan.

Dok smo mi krajem 90ih bili između zemljotresa i bombardovanja, i izmedju diktatora i opozicije koja je vec tad najavljivala kakva ce biti kao vlast, a to sad vidimo, i dok se na polju kulture, zabave i tako toga cinilo da se nesto desava, a sad je tesko bas setiti se sta je to tacno bilo, ostatak sveta nije sedeo i gledao u nas, kao sto se ponekad cinilo, nego je ziveo, mozda  se moglo reci u jednoj od najmirnijih i najoptimisticnijih decenija.
Procitala sam ovih dana knjigu 'Never Mind Nirvana' cija se radnja desava krajem 90ih u Sijetlu, a glavni junak je bivsi muzicar koji se transformisao u javnog tuzioca, te knjiga ima mnogo muzickih, ali i uopste kulturnih i pop-kulturnih referenci. I to mi je sve zanimljivo jer pokazuje kako je taj obicni zivot i prica izgledao dok smo mi radili ovo odozgo.
Npr:

***
"Shvatas li da posmatramo propadanje zapadne civilizacije", kaze Esme. "Sportski fanatizam, pomama u vezi sa Klintonovim seksualnim zivotom, opsednutost slavnima, pucnjava u srednjoj skoli "Columbine", cinjenica da se niko nije pobrinuo da pobije Spajsice, sve sami znaci umiruceg drustva."
"Spajsice su na mojoj listi ljudi koje bih likvidirao kad bih se neizlecivo razboleo", uverava je Pit. "Ucinicu to za tebe."
"Stvarno imas romanticnu zicu."
ili:

***
"Tokom aplauza izmedju "About a Girl" i "Come as You Are", Esme pita:"Koga vise volis - Nirvanu ili Pearl Jam?"
Tu smo.
Pit je gotovo ocekivao ovo pitanje. Onaj ko zivi u Sijetlu mora da se opredeli, a odgovor ima isto znacenje kao i onaj na klasicno pitanje iz sezdesetih godina:"Bitlsi ili Stonsi?'
"Take your time, hurry up, the choice is yours...'
"Okej", kaze Pit. "Nirvana"
"Pearl Jam"
Pauza.
"Edi Veder je seksipilniji od Kurt Kobejna," objanjava Esme. "Narocito imajuci u vidu to da je ziv'.
On se pita da li ovo neslaganje nagovestava dodatne, dublje razdore. Medjutim, odlucuje da postuje njeno favorizovanje zivih, u odnosu na mrtve."
I tako, knjiga je fina. Verovatno ne bih odlucila sama da je citam da mi je nije Sodzy preporucila, kao sto mi preprucuje vecinu knjiga. Ovako, svidela mi se, jer osm ovog popkulturnog ima i egzistencijalno-sentimentalni aspekt koji mi se dopao.

Iz knjizevnog repertoara je i post na Yahti, koji se, izmedju ostalog bavi kombinacijom knjiga-grad, preciznije Barselonom.

Zoi, Bridžit, Korina, Kiki i naravno slavna Rene čine jedinstvenu družinu mjau - mjau. Devojčice nisu znale da poseduju neverovatne moći pomoću kojih spasavaju zemlju od Ciniklonaca. Zato su postale najpopularnija ženska družina na svetu! Njihove borbe su uzbudljive, a avanture neverovatne!

Za praznik sam uglavnom imala zadatak da citam naglas. Sto je potpuno u redu, jer nesto sto se cita u sebi nisam ni htela da citam.

Tako sam jedan dan citala tekst iz albuma Mjau mjau druzina. To su ove mackice ovde, koje se od tinejdz devojcica pretvaraju u mace, a neke i u druge zivotinje, ili u devojcice sa obelezjima zivotinja. A jos one imaju i jedan kafic koji vode, ali to je samo kao kafic, a u stvari je sediste njihovog tajnog  staba, odakle se  priprema akcija spasavanja sveta.

Vrlo je uzbudljivo, stvarno, evo price, u japanskom izdanju, o svemu tome ovde. 

Jos bolje, evo i filmica, spica i romanticna muzika. Ja sam totalno kupljena.

Ali, ono sto mi je jos zanimljivo jesu njihovi nadimci, koji me podsecaju na blogerska imena. Te sam shvatila da je to izmisljanje nickova, i dizajna, i kombinovanje reci, slika, filmova, muzike - neka vrsta albuma za slicice ili igracaka itd. za odrasle. U stvari, nesto mislim, sa kompjuterima i internetom odrasli mogu da izmisljaju razne igre za sebe, ne svidjaju se svima blogovi, ali sta je bilo pre interneta? Da on nije izmisljen, ja bih sigurno i dalje kupovala velike sveske, sekla slicice i lepila i pisala nesto lepim rukopisom, OMG. Ovako je ipak bolje, medijum je novi, pa imam utisak da sam se malo transformisala.

Drugi dan sam citala Jevandjelje za decu, i tu sam dosta naucila. 

NYT asked readers to submit favourite quote from a book read recently. I did & they published.

• 11.
  March 27th,
  2007
  4:49 am

  From the book “Eat, Pray, Love”, by Elizabeth Gilbert.
  “People think a soul mate is your perfect fit, and that’s what everyone wants. But a true soul mate is a mirror, the person who shows you everything that’s holding you back, the person who brings you to your own attention so you can change your life. A true soul mate is probably the most important person you’ll ever meet, because they tear down your walls and smack you awake. But to live with a soul mate forever? Nah. Too painful. Soul mates, they come into your life just to reveal another level of yourself to you, and then they leave. And thank God for it.”

  — Posted by La Lara

  * One way or another 

Kad sam napisala jedne srede prethodni post, izasla sam napolje, sela u autobus i onda mi se obratila jedna devojka i rekla mi kako se zovem i da idem na zimski raspust; bila sam tri sekunde zbunjeno, posle sam shvatila.

Onda sam sedam dana izlazila uvece, heavily, jer je dosla jedna persona sa severa Evrope i jedna sa istocne americke obale i jedna sa zapadne americke obale. Osmog dana je bio zakazan vazan koktel skup, ali je moj organizam resio da to sabotira i izbegne dalje intoksiniranje, podigao sebi temperaturu i smestio me u krevet. Ispostavilo  se da je zabava itekako moguca i bez mene. Osim temperature organizam je uveo i bolove u misicima i kostima i doneo mi privremeni nadimak 'bledolika', ako izuzmemo crveni osip po licu...

Za svo to vreme procitala sam i knjigu  'Eat, pray, love' koja je stigla ovih dana. Kako mi je prijala. Knjiga je ispovedno stivo, putopis (Italija- Indija-Indonezija) i druge stvari, kojima cu se verovatno pozabaviti naknadno. U svakom slucaju, autorka ima i web sajt, obozavam ovo multimedijalno i interaktivno doba gde ja ne moram da domisljam stvari nego nadjem i slike sa tog putovanja i odgovore na cesto postavljana pitanja i pricu o tome kako je postala spisateljica i intervjue. (Ako ima neki izdavac koji bi to da objavi, ja bih rado prevela). Sad vidim da ce se snimati i film, glumice Dzulija Roberts.

I tako. Maca je jos tu, ona je donela nesto zdravo, nesto dekadentno i nesto spiritualno, mislim da cu uskoro biti kompletna osoba. (Ova mala je izlazila i vise nego ja itd. ali o tome ce mozda ona nesto reci, njen organizam nema nista protiv, izgleda).

 Vikend sam takoreci provela u Italiji. Ok, uglavnom u krevetu (sa izletima do kuhinje, pravljenje cokoladne pene - subota, tople cokolade - nedelja), citajuci Komo, Srdjana Valjarevica. O knjizi je vec pisano i pricano, svima se mnogo svidela, meni takodje, i prijala, isto toliko. (Bice o njoj jos reci, na Yahti

Onda, izasla je i jedna knjiga o Italijanima. Pise NYT:

In Italy, red lights come in many varieties. A rare few actually mean stop. Others, to the Italian driver, suggest different interpretations. At a pedestrian crossing at 7 a.m., with no pedestrians around, it is a “negotiable red,” more like a weak orange. At a traffic intersection, red could mean what the Florentines call rosso pieno, or full red, but it might, with no cars coming, be more of a suggestion than a command. It all depends.
The red-light mentality, as the journalist Beppe Severgnini sees it, explains volumes about Italy and the Italians. “We think it’s an insult to our intelligence to comply with a regulation,” he writes in “La Bella Figura,” his witty, insightful tour of the Italian mind. “Obedience is boring. We want to think about it. We want to decide whether a particular law applies to our specific case. In that place, at that time.”

Beppe, naravno, ima i svoj sajt.

Kad  sam vec pocela, da zavrsim sa predstavljanjem svoje letnje literature.

Procitala sam 'Talasanje Srbije', knjigu Dusana Masica  o B92. Knjiga je fenomenalna. Najvise stilski i metodoloski, ne znam zasto autor kaze da vise nece pisati knjige i da mu to ne lezi, jer je to u oblasti publicistike by far najmoderniji napisana knjiga kod nas.

Takodje sam procitala 'Beli zubi', Zejdi Smit, multikulturalni zivot Londona, dopala mi se, ali ne bas toliko koliko su preporuke bile jake, ne znam zasto, valjda sto mi ni jedan lik nije bio toliko blizak.

I jos 'Straight Up and Dirty', by Stephanie Klein, blogerka iz Amerike. Njena ispovest. Tu sam znala sve sta ce biti, prijala mi je iz nekoliko razloga, nesto sam i otkrila u vezi knjige i nesto sam napisala i pricala u vezi toga, ali me mrzi da to sad ponovim, uglavnom ja sam google detektiv i analyst, sta god zli jezici rekli...

/Srđan Valjarević, Zadie Smith, Dušan Mašić/ 

Jedna od situacija koje su glupe jeste da neke osobe o necemu pricaju, a ti nemas pojma sta je to. Eto, tako je Feisty Kitten jos odavno pisala o Maeve Binchy, ovde i ovde, a posle su ona i DzySo o njoj raspravljale, a ja nista ne znam.

No, najzad uzeh jednu njenu knjigu, 'Večernja škola'. Kao što kaze Kitty, radnja se dešava u Irskoj, u ovoj knjizi i u Italiji, a koliko shvatih kod koleginice blogerke Italija je kod Mev cesta pojava.

Mali problem sa knjigom je sto ju je izdala Narodna knjiga, pa je korektura potpuno zapostavljena, valjda misle sto da daju pare za to kad ne moraju. Ne moraju, u smislu da se nista ne mora u zivotu, jel. A i dizajn je bezveze.

Mev ima i svoj sajt,  tu moze da se procita jedna prica i vidi kako sve to zvuci na engleskom.

A ovaj Temple Bar  u Dablinu je mesto gde je Sinjora svratila na kafu kad je stigla sa Sicilije posle 26 godina i videla kako je grad procvetao u medjuvremenu. Htela je odmah da tu iznajmi sobu, ali joj rekose da je to extra fensi deo grada, a ona na Siciliji nije bila da bi se obogatila nego da bi povladjivala svojim osecanjima...

O Irskoj i Dablinu znam samo da je zemlja u proteklih 20+ godina napravila izuzetan ekonomski bum, prestala da bude izvoznik dijaspore, i da je njen model procvata nesto sto se ovakvima kao sto smo mi preporucuje. Jos sam cula da je Dablin vrlo skup, ali da je provod vrhunski. Jednom prilikom htela sam da se prijavim na neke studije tamo, ali je odnos stipendija:troskovi zivota rekao 'odustani'. Bezveze. 

Ideja knjige hrana ljubavi (hvala Sodzy na preporuci) je da se kuvanjem moze neko osvojiti, delujuci na radoznalost, mastu, razum, osecajnost, podsvesno...Knjiga je (light) (ljubavni) roman koji se desava u Italiji i provede vas kroz desetine kulinarskih recepata, a svako poglavlje je na neki nacin najavljeno kulinarskim citatom Marcelle Hazan [Nju sam vec pominjala u zapisu od 19. novembra '05].
Evo jednog citata za netipicnu italijansku hranu:

Punjeno celo prase sisance pravi je gozbeni specijalitet sirom Italije, iako ga svaka regija sprema uz blage razlike. U Rimu ce prase biti punjeno sopstvenim przenim organima; na Sardiniji, sluzice se uz mesavinu limuna i seckanog mesa; a ovde je, ocigledno, nadev pravljen od mrvica hleba i bilja.

Disclaimer: Ne bih da budem u opozitu sa ovim sto vidite kod La Ljube. Samo ilustrujem.

Knjiga cak ima i dosta recepata sa tartufima koje dvoje junaka u jednom periodu beru u nekim planinama. Sa jednom pecurkicom se, kazu, resavaju i najveci sporovi i nesporazumi, ma kakve vrste bili.

A Visnje u cokoladi, tako se zove jedna predstava u Pozoristu na Terazijama. Kakav fenomenalan naziv. (Dodje mi da odem i odgledam). Skoro kao onaj slatkis by Soko Stark. Gde visnjice plivaju u alkoholnom okruzenju. Za koji sam tek skoro analizom deklaracije utvrdila da je actually vinjak!?! Ali mu cak ni to ne oduzima neodoljivost.

/Italijanski specijaliteti, kuvari, Rim, Marcella Hazan/

DzySo je dala ultra kompliment rekavsi da nova knjiga Dubravke Ugresic zvuci kao da ju je napisala La Lara ili Feisty Kitten. Ja jos nisam citala Dubravku, ali DzySo zna sta prica.

A podstaknuta zapisima kontroverznog Lebowskog o njegovim savetima citateljkama u hrvatskom Cosmu, resila sam da dam 240 din. na ovu lektiru. Njegovi saveti su prilicno fun, a posebno mi je zanimljivo to sto on zaista i radi ono sto je nekad zelela i vecina mojih drugara - da ironicno/zabavno odgovara tinejdzerkama na pitanja iz njihovog ljubavnog zivota.

U Cosmu sam procitala i intervju sa Lanom Biondic, o kojoj sam vec citala i u Globusu.
Fora sa tom cicom je da je napisala knjigu koja tek treba da izadje iz stampe, a vec su 'svi' opsednuti istom:))
Sta kaze Globus:

"Kad je krajem ljeta jedan zenski casopis tiskao dva poglavlja jos neobjavljene knjige Lane Biondic "Zivot na visokoj peti", znalo se da to nece proci neopazeno jer Lana Biondic bila je prije udaje uspjesna zagrebacka propagandistica, poznata u krugu situiranih mladih ljudi koji cirkuliraju po mjestima u modi, a danas je supruga uspjesnog biznismena Dragutina Biondica. No, da ce postati ultimativni jesenski hit o kojem nitko nista ne zna, to ipak nitko nije ocekivao.
Njena knjiga o spici i udaji, shoppingu i francuskoj manikuri, europskim naj-buticima i o zagrebačkim ritualima, o restoranima za ladies who lunch, o braku koji je također karijera, ali i o tome zasto i udana "zena mora raditi" - uzurbano se završava u zagrebackom Profilu, u kojem izlazi za koji tjedan."

Jos veci publicitet dobila je knjiga "Casual" Ruskinje Oksane Robski pocetkom godine, o kojoj su pisali svi najpoznatiji svetski mediji. Ta knjiga se takodje bavi zivotom na (ultra) visokoj nozi u Rusiji.

Evo hinta o cemu se tu radi:

"If one husband gets mown down by a contract killer, and the next runs off with a blonde, what's a girl to do? For socialite and entrepreneur Oksana Robski, the answer was to write a novel about life and death on Moscow's elite Rublyovskoye Shosse."

Dakle, obe knjige se ticu zivota bogataskog sloja u Hrvatskoj i Rusiji i obe su napisale pripadnice istog tog sloja. Posto, kao sto je poznato, ni Srbija ne oskudeva u bogatasima i prigodnom zivotnom stilu, ko bi bila kandidatkinja odavde koja bi to mogla da opise?

/Dubravka Ugresic, Lana Biondic, Elena Mijatovic/