Recently in Kucni red Category

Ja sam lenja kuvarica.
Za to postoje dva razloga:
1. Lenjost
2. Uverenje da je jednostvnije bolje.
U praksi to se svodi na:
1. Biranje (naj)jednostavnije opcije
2. Nadanje da će sve ispasti ok. Ili, kako bi se na engleskom to lepo reklo: 'hoping for the best'.
To vrlo često i bude tako.
Na primer kad se u sosu za špagete nađu samo svež paradajz, so i bosiljak/origano/ruzmarin.
Ili: sun dried tomatoes i beli luk.
Ili: Mamin kuvani paradjz.
A nekad baš i ne. Recimo, kad rižoto, osim pirinča ima samo mleveno meso i paradajz i bosiljak. A tačno se lepo oseća da bi trebalo tu i malo proprženog luka, može i malo šargarepe/celera/ljute paprike ili plavog patlidžana. Da se nešto oseti pod zubima i nepcima.
Princip jednostavnosti mi je super i kad su u pitanju pice. I bruskete. I plodovi mora. I pečurke. I krompir.
A opet, salate mogu da podnesu sasvim lepo nekoliko ukusa i boja i tekstura.
To se odnosi i na pasta-salate.
I čorbice.
I mesa.
Ali, kao što rekoh, nekoliko. Ne, kao što nekad to kuvari amateri ili profesionalci shvate: Sve čega mogu da se sete.
Kad čitam recepte i vidim nešto od sledećeg: Majonez, kiseli krastavci, tunjevina, kukuruz, kečap, šampinjoni - ili još gore, dve ili više od ovih stvari u istom jelu, momentalno sa prezirom odustajem. Jer bi me mrzelo da sve to pripremam. I jer mislim da je ružno.
Nekoliko od tih sastojaka volim same. Neke od tih kombinacija bih jela ako me pozovete na klopu i baš ste to spremili (mada bih imala na umu da je to moglo i drugačije, da ne kažem bolje). Ali sama ne bih upala u iskušenje da takve stvari mešam. Ever.
Iz sličnih razloga ne volim ni: prženu ribu, pohovano bilo šta, o zaprškama da i ne govorim. A opet, neke stvari koje su mi inače lepe, iz iste te slabosti ne spremam: Prženu džigericu. Bešamel sos. Salatu od pečenih paprika sa belim lukom.
A koliko se Jamie Oliver potrudio da od Italijana širom Italije nauči o principima jednostavne kuhinje gledam ovih dana u serijalu 'Džejmijeva velika italijanska avantura' koju toplo preporučujem. 

...za stolom

Nakon upoznavanja ovih nekoliko prethodnih godina blogera koje sam znala samo preko neta, sinoc je bila prilika i za upoznavanje hrane veoma dobro poznate sa bloga, ali koju do sada nisam probala.

Yahti Chef i njegova gospođa, koji su sve recepte ranije testirali na severu Evrope, sad kad su se vratili u maticu bas su lepo i ljubazno resili da ovecu ekipu upoznaju sa svojim novim receptima.

Tako smo probali:

- Rolnice sa dimljenim lososom

- Pitu sa lososom 

- Pitu sa brokolijem 

- Tart sa crvenim vocem 

U kombinaciji sa jos nekoliko vanblogovskih prehrambenih delicija, onda tzv. rakijom iz Nyakopinga koja lici na ouzo, i belim vinima, jedino je pitanje: Sto smo vas toliko cekali?

Ako se pitate sta spremati za praznike, ovo su odlicne opcije.  

 update:

Predlog - 101 praznicni appetizer iz NYT

 

 

U subotu smo otisli na Divcibare da nadjemo kucu za Novu godinu. Naci kucu za deset ljudi na dve noci nije lak poduhvat. Svi bi da ostanete sto duze, i da vas bude sto manje, jer ljudi imaju uglavnom mali prostor za izdavanje. A neki su vec izdali.

Sa druge strane, cene su vise nego ok kad se radi o vecem broju ljudi, a i cilj je da tako lepo grupno i cozy provedemo skoro tri dana.

Imali smo dva kontakt telefona. Na jednom mestu ne bi mogli svi da se smeste. Drugo je vec izdato. Oni su nas uputili na komsije, videli smo jos neka mesta, popricali sa jos nekim ljudima, isti rezultat. Tj. nikakav.

Na kraju smo krenuli u random search, zaustavljali ljude koje sretnemo i zvali telefone sa oglasnih tabli. I nekako nasli to sto smo trazili. Danas bi ta odluka trebalo da bude i zvanicno monetarno potvrdjena.

Posle toga bilo je vreme i za malo rekreacije, uspon na ovaj vrh, sto smo doziveli ako ne kao pobedu coveka  nad prirodom, onda barem kao pobedu coveka nad inercijom, kafanom i laksim opcijama. Sto ne znaci da inercija, kafana i lakse opcije nisu dosle na red kasnije.

Na putu ka vrhu naisli smo na super rujnice, to je bilo moje ekspertsko misljenje. Nabrala sam pola kese. Kasnije je ekspert broj dva, slicnog kalibra, procenio da je to-to, i vise se nista nije moglo ispreciti na njhivom putu  ka tiganju. Ljudi su posle rekli da je to prilicno nepromisljeno ponasanje, ali sada, dva dana kasnije, mislim da je procena bila ispravna. Takodje, bile su mnogo ukusne.
Na pijaci smo tradicionalno kupili  i susene vrganje. Cenjkanje je bilo neophodno jer prodavci iz nekog razloga misle da je ok na svakih par meseci dici cenu za sto posto.

Na Divcibarama se sad dosta gradi, sredjena je Balkanija, jesenje boje su bile u punom sjaju, a put u potpunom raspadu.  U seoskim dvoristima usput bilo je dosta svinja  u obliku kvadrova i kocki.

Pre nekog vremena našla sam u novinama recept za jedan čokoladni slatkiš.
Sastojci:
-400 ml mleka
-150 g čokolade za kuvanje
-dve kesice vanilin šećera
-štapić cimeta
-čili papričica
-dve kašičice smeđeg šećera
U mleko dodajte vanilin i smeđi šećer, štapić cimeta i čili papričicu. Pustite da provri.

Dodajte čokoladu izlomljenu na komadiće i mešajte na tihoj vatri dok se čokolada ne rastopi.

Sklonite s vatre, nako 10-ak minuta začine izvadite, a čokoladni napitak ponovo pustite da provri. Ukrasite šlagom i čokoladnim mrvicama.

***
Ok, količine i srazmere sam malo modifikovala, nebitno. Uglavnom, suština je da je čili papričica, koja je i najinteresantniji momenat ove priče, bila povelika. Ja sam joj još odsekla dršku, a malo sam je secnula i sa strane, zbog neke nesavršenosti.
Krajnji rezultat je ne malo egzotično ljutkasti čokoladni napitak, nego užasno ljuta čokoladna ubica nevinog izgleda.
Ali, sve se pojelo. Samo je šlag u spreju stalno morao da bude pored i da se dodaje i dodaje. I voda, takođe. I sve sam to ja pojela. Polako i strpljivo.

Jedanput godisnje ne ponesem sat na posao. Zaboravim ga.  To se desilo prosle godine nakon NG praznika, a evo i danas.

Prvi put sam za ovu NG bila koktel majstor, komisija u sastavu S. i L. odabrala je koktel Singapur Sling. Vidim da postoje brojne varijacije tog koktela, Wiki navodi ovaj. Prema mojoj knjizi je, medjutim,  trebalo spojiti dzin, liker od visnje, sok od lajma, secerni sirup, izmuckati u sejkeru i dopuniti casu soda vodom. Soda voda prodaje se u jednoj ultra retro prodavnici blizu Kalenica koja izgleda, kako neko rece, kao da su slucajno zaboravili da je zatvore pre jedno 40 godina pa eto jos radi.

Rezultat je blago & veselo picence, praceno proseccom, tri spanska jela i srpskim mesnim susenim programom. Kao prilog MTV muzika i Veliki Brat, naravno. (neko je stavio ovaj snimak, bravo)

Na skupu u Letoniji poznatoj i kao Latvija postali smo članovi Partnerstva za mir, vojna velesila, takoreći. Ne znam ko je od naših učestvovao na skupu, ako je neko učestvovao, ali evo šta je mogao/mogla dobiti:

"Učesnici NATO samita u Rigi, kojih je sa novinarima oko 4.500, dobijaju na poklon po par rukavica bez prstiju, ispletenih specijalno za ovu priliku, da bi se skrenula pažnja na folklorna i zanatska „blaga“ Letonije. Da bi se izbegao svaki nesporazum, na rukavicama ne postoji tradicionalni  kukasti krst, geometrijski motiv prisutan u mnogim kulturama koji se u novije vreme dovodi u vezu sa nemačkim nacistima, a Letonci ga nazivaju vatrenim krstom, ili krstom groma." (Pregled).

Ručnim radom kod nas se bavi 25 posto stanvništva, između ostalih i ja.

Ipak, taj manuelni rad, na sitno i krupno, nekako se posebno ceni na simboličkom nivou, pa su radnici i hobisti iz ove sfere najnovijom odlukom BG vlasti dobili svoje ulice.

U Sremčici sada postoje i ulice "Vrednih tkalja", "Hitrih kosača", "Veštih pletilja" i "Zlatnih vezilja".

A neki drugi nazivi, predlozi i teme diskusije još su luđi.

Elem, već sam pisala o ulicama, a posle ovog najnovijeg samo se pitam: Dokle više? Da li će se izvoleti prestati sad kad su svi kraljevi, njihove žene i majke, sve vojvode i patrijarsi dobili svoje ulice, kad smo uvažili i porodice osnivače Sremčice, i interese Ukrajine i Rusije, i razmišljali o Kosovu, i o delatnicima svih vrsta, kad je svačiji hir i kompleks ispoštovan, jel' može sad da se prestane, pa da mi krenemo da učimo?

Ok, Carry Bradshaw knows good shoes or something, but we know self criticism. If these bits & pieces do not satisfy your curiosity, try Belgrade Blog, they've just put the list of all negative Belgrade things, systematically.
As planned, I'll go into sharing recipes.  This one is from Mexico themed party, found somewhere in cyber space, changed a little bit. (Caution: hot peppers on the broiler pan may cause heavy coughing).