Recently in Kucni red Category

...za stolom

Nakon upoznavanja ovih nekoliko prethodnih godina blogera koje sam znala samo preko neta, sinoc je bila prilika i za upoznavanje hrane veoma dobro poznate sa bloga, ali koju do sada nisam probala.

Yahti Chef i njegova gospođa, koji su sve recepte ranije testirali na severu Evrope, sad kad su se vratili u maticu bas su lepo i ljubazno resili da ovecu ekipu upoznaju sa svojim novim receptima.

Tako smo probali:

- Rolnice sa dimljenim lososom

- Pitu sa lososom 

- Pitu sa brokolijem 

- Tart sa crvenim vocem 

U kombinaciji sa jos nekoliko vanblogovskih prehrambenih delicija, onda tzv. rakijom iz Nyakopinga koja lici na ouzo, i belim vinima, jedino je pitanje: Sto smo vas toliko cekali?

Ako se pitate sta spremati za praznike, ovo su odlicne opcije.  

 update:

Predlog - 101 praznicni appetizer iz NYT

U subotu smo otisli na Divcibare da nadjemo kucu za Novu godinu. Naci kucu za deset ljudi na dve noci nije lak poduhvat. Svi bi da ostanete sto duze, i da vas bude sto manje, jer ljudi imaju uglavnom mali prostor za izdavanje. A neki su vec izdali.

Sa druge strane, cene su vise nego ok kad se radi o vecem broju ljudi, a i cilj je da tako lepo grupno i cozy provedemo skoro tri dana.

Imali smo dva kontakt telefona. Na jednom mestu ne bi mogli svi da se smeste. Drugo je vec izdato. Oni su nas uputili na komsije, videli smo jos neka mesta, popricali sa jos nekim ljudima, isti rezultat. Tj. nikakav.

Na kraju smo krenuli u random search, zaustavljali ljude koje sretnemo i zvali telefone sa oglasnih tabli. I nekako nasli to sto smo trazili. Danas bi ta odluka trebalo da bude i zvanicno monetarno potvrdjena.

Posle toga bilo je vreme i za malo rekreacije, uspon na ovaj vrh, sto smo doziveli ako ne kao pobedu coveka  nad prirodom, onda barem kao pobedu coveka nad inercijom, kafanom i laksim opcijama. Sto ne znaci da inercija, kafana i lakse opcije nisu dosle na red kasnije.

Na putu ka vrhu naisli smo na super rujnice, to je bilo moje ekspertsko misljenje. Nabrala sam pola kese. Kasnije je ekspert broj dva, slicnog kalibra, procenio da je to-to, i vise se nista nije moglo ispreciti na njhivom putu  ka tiganju. Ljudi su posle rekli da je to prilicno nepromisljeno ponasanje, ali sada, dva dana kasnije, mislim da je procena bila ispravna. Takodje, bile su mnogo ukusne.
Na pijaci smo tradicionalno kupili  i susene vrganje. Cenjkanje je bilo neophodno jer prodavci iz nekog razloga misle da je ok na svakih par meseci dici cenu za sto posto.

Na Divcibarama se sad dosta gradi, sredjena je Balkanija, jesenje boje su bile u punom sjaju, a put u potpunom raspadu.  U seoskim dvoristima usput bilo je dosta svinja  u obliku kvadrova i kocki.

Pre nekog vremena našla sam u novinama recept za jedan čokoladni slatkiš.
Sastojci:
-400 ml mleka
-150 g čokolade za kuvanje
-dve kesice vanilin šećera
-štapić cimeta
-čili papričica
-dve kašičice smeđeg šećera
U mleko dodajte vanilin i smeđi šećer, štapić cimeta i čili papričicu. Pustite da provri.

Dodajte čokoladu izlomljenu na komadiće i mešajte na tihoj vatri dok se čokolada ne rastopi.

Sklonite s vatre, nako 10-ak minuta začine izvadite, a čokoladni napitak ponovo pustite da provri. Ukrasite šlagom i čokoladnim mrvicama.

***
Ok, količine i srazmere sam malo modifikovala, nebitno. Uglavnom, suština je da je čili papričica, koja je i najinteresantniji momenat ove priče, bila povelika. Ja sam joj još odsekla dršku, a malo sam je secnula i sa strane, zbog neke nesavršenosti.
Krajnji rezultat je ne malo egzotično ljutkasti čokoladni napitak, nego užasno ljuta čokoladna ubica nevinog izgleda.
Ali, sve se pojelo. Samo je šlag u spreju stalno morao da bude pored i da se dodaje i dodaje. I voda, takođe. I sve sam to ja pojela. Polako i strpljivo.

Jedanput godisnje ne ponesem sat na posao. Zaboravim ga.  To se desilo prosle godine nakon NG praznika, a evo i danas.

Prvi put sam za ovu NG bila koktel majstor, komisija u sastavu S. i L. odabrala je koktel Singapur Sling. Vidim da postoje brojne varijacije tog koktela, Wiki navodi ovaj. Prema mojoj knjizi je, medjutim,  trebalo spojiti dzin, liker od visnje, sok od lajma, secerni sirup, izmuckati u sejkeru i dopuniti casu soda vodom. Soda voda prodaje se u jednoj ultra retro prodavnici blizu Kalenica koja izgleda, kako neko rece, kao da su slucajno zaboravili da je zatvore pre jedno 40 godina pa eto jos radi.

Rezultat je blago & veselo picence, praceno proseccom, tri spanska jela i srpskim mesnim susenim programom. Kao prilog MTV muzika i Veliki Brat, naravno. (neko je stavio ovaj snimak, bravo)

Na skupu u Letoniji poznatoj i kao Latvija postali smo članovi Partnerstva za mir, vojna velesila, takoreći. Ne znam ko je od naših učestvovao na skupu, ako je neko učestvovao, ali evo šta je mogao/mogla dobiti:

"Učesnici NATO samita u Rigi, kojih je sa novinarima oko 4.500, dobijaju na poklon po par rukavica bez prstiju, ispletenih specijalno za ovu priliku, da bi se skrenula pažnja na folklorna i zanatska „blaga“ Letonije. Da bi se izbegao svaki nesporazum, na rukavicama ne postoji tradicionalni  kukasti krst, geometrijski motiv prisutan u mnogim kulturama koji se u novije vreme dovodi u vezu sa nemačkim nacistima, a Letonci ga nazivaju vatrenim krstom, ili krstom groma." (Pregled).

Ručnim radom kod nas se bavi 25 posto stanvništva, između ostalih i ja.

Ipak, taj manuelni rad, na sitno i krupno, nekako se posebno ceni na simboličkom nivou, pa su radnici i hobisti iz ove sfere najnovijom odlukom BG vlasti dobili svoje ulice.

U Sremčici sada postoje i ulice "Vrednih tkalja", "Hitrih kosača", "Veštih pletilja" i "Zlatnih vezilja".

A neki drugi nazivi, predlozi i teme diskusije još su luđi.

Elem, već sam pisala o ulicama, a posle ovog najnovijeg samo se pitam: Dokle više? Da li će se izvoleti prestati sad kad su svi kraljevi, njihove žene i majke, sve vojvode i patrijarsi dobili svoje ulice, kad smo uvažili i porodice osnivače Sremčice, i interese Ukrajine i Rusije, i razmišljali o Kosovu, i o delatnicima svih vrsta, kad je svačiji hir i kompleks ispoštovan, jel' može sad da se prestane, pa da mi krenemo da učimo?

Ok, Carry Bradshaw knows good shoes or something, but we know self criticism. If these bits & pieces do not satisfy your curiosity, try Belgrade Blog, they've just put the list of all negative Belgrade things, systematically.
As planned, I'll go into sharing recipes.  This one is from Mexico themed party, found somewhere in cyber space, changed a little bit. (Caution: hot peppers on the broiler pan may cause heavy coughing).

U ponedeljak uvece, slusam spansku televiziju, jezik nikad nisam ucila, ali verujem u princip upijanja. Tako, posle nekog vremena shvatim da na spanskom embarazada znaci trudna, a ne kao  imbarazzata, ili embarrassed, tj. da joj nije neprijatno i sl. Izvestaj o drugoj trudnoci princeze Leticije trajao je nekih deset-petanest minuta i nije pokazivao tendenciju da se zavrsi, kao ni osmeh voditeljke. Medjutim, u sve to umesao se Ikom, neveseli kablovski provajder, koji je otisao dodjavola za narednih xy sati. U svakom slucaju, spanski narod, televizja i la lara svi su bili veseli u isto vreme. Samo ne podjednako dugo.

Takođe, iz vrlo konkretnih razloga, ovih dana skupljam zanimljive tekstove o Berlinu:

Berlin is not beautiful. Exciting, eccentric, self-absorbed, certainly. And certainly, still, divided. There is a kind of psychological wall that persists in this reunited city, stuck together again by history -- with three airports, three opera houses, two zoos, two television towers and scores of museums.

Bice to specificno iskustvo, taj Berlin i sve.

Napravila sam i pitu, prvi put, bilo je u njoj svega, uspela je odlicno. Ponosna sam.

Pisala sam negde u januaru o gvakamolama. Bilo je puno predloga kakve sve mogu varijacije da se naprave na tu temu, koliko su kaloricne, sta ko misli o avokadu, a sta o cipsu, ali ne mogu direktno da linkujem. Ako nekoga bas interesuje, neka potrazi post na LL-alt-EGO, post od 16. januara.

U svakom slucaju, najzad sam ih napravila, izgledale su lepo, ukus jos bolji.

Takodje je zaplovila yahtica, tacno na Praznik rada, to je dobra simbolika, mislim. Kad u istom danu uspes da pokrenes novu rabotu, odes na zen reku na kafu, onda na tipican prvomajski rostilj, plus naucna knjiga, plus razboljevanje, to je i vise nego sto su radnici iz Cikaga pre jedno 120 godina zahtevali.

gvakamole, avokado, recepti sa avokadom, posna hrana, kulinarski recepti

Ideja knjige hrana ljubavi (hvala Sodzy na preporuci) je da se kuvanjem moze neko osvojiti, delujuci na radoznalost, mastu, razum, osecajnost, podsvesno...Knjiga je (light) (ljubavni) roman koji se desava u Italiji i provede vas kroz desetine kulinarskih recepata, a svako poglavlje je na neki nacin najavljeno kulinarskim citatom Marcelle Hazan [Nju sam vec pominjala u zapisu od 19. novembra '05].
Evo jednog citata za netipicnu italijansku hranu:

Punjeno celo prase sisance pravi je gozbeni specijalitet sirom Italije, iako ga svaka regija sprema uz blage razlike. U Rimu ce prase biti punjeno sopstvenim przenim organima; na Sardiniji, sluzice se uz mesavinu limuna i seckanog mesa; a ovde je, ocigledno, nadev pravljen od mrvica hleba i bilja.

Disclaimer: Ne bih da budem u opozitu sa ovim sto vidite kod La Ljube. Samo ilustrujem.

Knjiga cak ima i dosta recepata sa tartufima koje dvoje junaka u jednom periodu beru u nekim planinama. Sa jednom pecurkicom se, kazu, resavaju i najveci sporovi i nesporazumi, ma kakve vrste bili.

A Visnje u cokoladi, tako se zove jedna predstava u Pozoristu na Terazijama. Kakav fenomenalan naziv. (Dodje mi da odem i odgledam). Skoro kao onaj slatkis by Soko Stark. Gde visnjice plivaju u alkoholnom okruzenju. Za koji sam tek skoro analizom deklaracije utvrdila da je actually vinjak!?! Ali mu cak ni to ne oduzima neodoljivost.

/Italijanski specijaliteti, kuvari, Rim, Marcella Hazan/

Danas sam pravila grcku pitu sa feta sirom bez kora, recept je dala Marina

Ispalo je odlicno.
Uz to smo pili belo vino, 0,5 l se pokazalo kao premalo.

Tkdj,
Pregledanje starih diskova koji cuvaju arhivu od pre nekoliko godina sa tekstovima, pesmama, slikama, i biznis i pleasure, sve po folderima, logika je moja pa se lako snalazim, secam se okvirno sta cu naci, i okvirno sta je sta znacilo. Izvukla sam za blog dve fotografije, jedna je ovde (Rim), druga (Barselona – kreativni koncept nije moj) u galeriji.

/Grcka kuhinja, pita sa sirom/