Ideja knjige hrana ljubavi (hvala Sodzy na preporuci) je da se kuvanjem moze neko osvojiti, delujuci na radoznalost, mastu, razum, osecajnost, podsvesno...Knjiga je (light) (ljubavni) roman koji se desava u Italiji i provede vas kroz desetine kulinarskih recepata, a svako poglavlje je na neki nacin najavljeno kulinarskim citatom Marcelle Hazan [Nju sam vec pominjala u zapisu od 19. novembra '05].
Evo jednog citata za netipicnu italijansku hranu:
Punjeno celo prase sisance pravi je gozbeni specijalitet sirom Italije, iako ga svaka regija sprema uz blage razlike. U Rimu ce prase biti punjeno sopstvenim przenim organima; na Sardiniji, sluzice se uz mesavinu limuna i seckanog mesa; a ovde je, ocigledno, nadev pravljen od mrvica hleba i bilja.
Disclaimer: Ne bih da budem u opozitu sa ovim sto vidite kod La Ljube. Samo ilustrujem.
Knjiga cak ima i dosta recepata sa tartufima koje dvoje junaka u jednom periodu beru u nekim planinama. Sa jednom pecurkicom se, kazu, resavaju i najveci sporovi i nesporazumi, ma kakve vrste bili.
A Visnje u cokoladi, tako se zove jedna predstava u Pozoristu na Terazijama. Kakav fenomenalan naziv. (Dodje mi da odem i odgledam). Skoro kao onaj slatkis by Soko Stark. Gde visnjice plivaju u alkoholnom okruzenju. Za koji sam tek skoro analizom deklaracije utvrdila da je actually vinjak!?! Ali mu cak ni to ne oduzima neodoljivost.
/Italijanski specijaliteti, kuvari, Rim, Marcella Hazan/
