Na skupu u Letoniji poznatoj i kao Latvija postali smo članovi Partnerstva za mir, vojna velesila, takoreći. Ne znam ko je od naših učestvovao na skupu, ako je neko učestvovao, ali evo šta je mogao/mogla dobiti:
"Učesnici NATO samita u Rigi, kojih je sa novinarima oko 4.500, dobijaju na poklon po par rukavica bez prstiju, ispletenih specijalno za ovu priliku, da bi se skrenula pažnja na folklorna i zanatska „blaga“ Letonije. Da bi se izbegao svaki nesporazum, na rukavicama ne postoji tradicionalni kukasti krst, geometrijski motiv prisutan u mnogim kulturama koji se u novije vreme dovodi u vezu sa nemačkim nacistima, a Letonci ga nazivaju vatrenim krstom, ili krstom groma." (Pregled).
Ručnim radom kod nas se bavi 25 posto stanvništva, između ostalih i ja.
Ipak, taj manuelni rad, na sitno i krupno, nekako se posebno ceni na simboličkom nivou, pa su radnici i hobisti iz ove sfere najnovijom odlukom BG vlasti dobili svoje ulice.
U Sremčici sada postoje i ulice "Vrednih tkalja", "Hitrih kosača", "Veštih pletilja" i "Zlatnih vezilja".
A neki drugi nazivi, predlozi i teme diskusije još su luđi.
Elem, već sam pisala o ulicama, a posle ovog najnovijeg samo se pitam: Dokle više? Da li će se izvoleti prestati sad kad su svi kraljevi, njihove žene i majke, sve vojvode i patrijarsi dobili svoje ulice, kad smo uvažili i porodice osnivače Sremčice, i interese Ukrajine i Rusije, i razmišljali o Kosovu, i o delatnicima svih vrsta, kad je svačiji hir i kompleks ispoštovan, jel' može sad da se prestane, pa da mi krenemo da učimo?
Ok, Carry Bradshaw knows good shoes or something, but we know self criticism. If these bits & pieces do not satisfy your curiosity, try 
