Recently in Kultura/Umetnost Category
U nedelju ce u Beogradu biti dve predstave baleta "Labudovo jezero na ledu". Posto je prva rasprodata, uveden je drugi termin, zainteresovana, resila sam da odmah reagujem i kupim karte na vreme. I dosla u situaciju celodnevnog maltretmana na nacin Bilet servisa Beograd.
Koja je izgledala ovako:
9.15 - Zovem telefonom da proverim da li karata ima. Niko ne odgovoara, posle uporne zvonjave
9.45 - Dolazim do Bilet servisa. Obavestena sam da karata fizicki nema jos u Bilet servisu, da ih ne mogu rezervisati dok one ne stignu u sam BS, a da bi to trebalo da se desi popodne, preciznije oko 17 casova.
15 h - Zovem telefonom da proverim da li su karte mozda vec stigle. Kazu mi da ih vise nema, i da ce dodatna kolicina stici sutra.
16 h - Zovem za svaki slucaj na drugi telefon, kazem: "Interesuju me karte za Labudovo jezero". Odgovor: "Pa da, kao i ceo grad". Na kraju dobijem informaciju da karata ipak ima, ali da, svejedno, ne mogu da ih rezervisem
16.30 - Dolazim u Bilet servis ponovo. Prodavac mi kaze da ima samo karata od 2300 dinara. Pitam da li su ostale rasprodate. Kaze 'da'. Kupim karte. Dok slazem novac, zeni koja je dosla posle mene isti prodavac kaze da imaju karte od 1700 i 2300 dinara. Iscrpljena od celog ovog procesa, odem, ne saznavsi da li mozda za nekog treceg postoje i karte od 2000 dinara, koje bi mi, recimo, najvise odgovarale.
Tako da, ovde imamo:
- Jednu dobru vest - Karte imam
- Dve lose - 1. Viseetapno maltretiranje by Bilet servis (jos gore, par ljudi mi rece da se slicno i njima desavalo), 2. Na mail poslat na tri adrese (od big bossa do blagajne) u okviru BS, sa prepricanom celom sagom, ni posle dva dana niko nije odgovorio.
Ima i bonus dobra vest: (Relativna) moc interneta. Mogucnost da se isprica avantura kao ova. Kad god vidim da neko dodje na ovaj blog trazeci hotel 'Juno', Prag (Prague) bas se obradujem, jer znam da ce ljudi znati da je isti taj hotel 'Juno' odvratan, a staff grozan.
Gledala sam ponovo 'Before Sunrise', posle vise godina. Mnogo mi se svideo kad sam ga gledala prvi put. I sad mi se isto tako svideo. Sto nije bas cest slucaj. Volim da pogledam ili procitam nesto sto mi se ranije dopadalo da se setim tadasnjeg referentnog okvira, sta sam mislila i iz kog konteksta, mada mi se same stvari obicno kasnije vise ne svidjaju. Prvi put smo ga gledali u grupi i secam se nasih asocijacija na njihov dogovor da se on Amerikanac i ona Francuskinja ponovo sretnu za sest meseci u Becu, a da se u medjuvremenu ne cuju i ne dopisuju. U srpskom kontekstu to bi se svelo na varijantu slanja pozivnog pisma i slicnih tehnikalija i stvar bi verovatno propala. Ali ne znam sta se sa njima desilo, posto me CD sa nastavkom tek ceka (jupi!).
U filmu ima i ovaj quote, koji se odnosi na njeno iskustvo boravka u Americi:
"Each time I wear black, or like, lose my temper, or say anything abou
t anything, you know, they always go, "Oh it's so French. It's so cute." Ugh! I hate that!"
Sto me podseti na nedavni razgovor sa jednim Amerikancem na neutralnoj teritoriji koji je pomenuo kako smo mi (Srbi) super fudbalu i kosarci. kad sam rekla da nismo, da u stvari sakamo big tajm,on mi je rekao 'Oh, it's so Serbian.' Sto ja mislim i nije 'so Serbian', ali je zanimljivo da neko to tako misli, zasto, zaboravih da pitam. Lepota i komplikacije interkulturalnih susreta.
Za razliku od ovih dosadnih, a komplikovanih, susreta.
Ne znam kako vama, ali meni ove dve stvari, iako se ticu razlicitih oblasti pa ih kao ne treba ni povezivati, nikako ne idu zajedno i nije mi jasno kako tri decenije posle prve dodje ova druga:
Dakle, sa jedne strane obelezava se 30 godina od dolaska panka i novog talasa kod nas.
Npr. organizuje se ova izlozba fotografija:
Poslednja pobuna
30 godina nju vejva i panka u Beogradu
Mesto: Magacin
Adresa: Kraljevića Marka 4
Vreme: 5 - 20. decembar
Ima i knjiga, tribina, koncerata...
U isto vreme, ovo ministarstvo (obratite paznju na sajt, npr. probajte da im posaljete e-mail, ili da se prebacite na latinicu, ili da vidite sa kime su linkovani) pokrenulo je kampanju preko bilborda pokusavajuci, neznano zasto, da utice na domacu javnost i to slikom i citatom Vilija Branta (a ne Tita kako se meni ucinilo) o tome da ono sto je zajedno treba da takvo i ostane i raste, i zakljuckom da je Kosovo Srbija.
Ja se pitam, jel' ministarstvo mozda sumnja da je narod ubedjen u to, pa pokusava da ga ubedi? Ili sta je poenta?
Sigurno da je nekom pankeru i/ili pokloniku novog talasa iz '77. tesko bilo da zamisli vecinu onoga sto se posle desavalo, ali kampanja drzavnih organa 30 godina kasnije kojom te ubedjuju, citirajuci starog stranog politicara, da nesto jeste deo zemlje u kojoj placas postojanje tog ministarstva i ljudi koji to smisljaju, deluje kao mnogo velika ironija.
Prikaz Vladislave Gordić Petković zbirke blog postova "Blogopedija" objavljene povodom jesenjeg BlogOpena:
"Blog je, realno govoreći, možda osuđen da bude pola riba a pola devojka, donekle košmar a odnekle devojački spomenar; ipak, sve je manje veštački raj, a sve češće politički poligon i govornica socijalnih nejednakosti. Blog je država bez ustava, ali zato država sa stavom. Svakom umreženom pojedincu blog otvara mogućnost da bude državotvoran bez pregovora i otimačine oko teritorije. Bespredmetno je opredeljivati se za i protiv bloga: postoji samo "pre" i "posle"."
(...)
"La Lara će, opet, ublogovati kolektivno srpsko iskustvo sa taksistima i sticanjem suvišnih znanja."
***
Kolega mi je preporucio film "300", rekao je da je to omiljeni film svih zena uprkos velikom nasilju i puno krvi jer je pun misicavih zgodnih junaka.
Pa da kazem i jeste, samo sto ne moze na to da se obrati puna paznja od silnih glava i ruku koje lete, i cudovista koje zli Persijanci salju na slobodarske Spartance i hiljada odapetih strela i desetina pirsinga persijskog kralja koji umislja da je i bozanstvo. Ipak ima stvarno zgodnih ratnika, i kraljica je isto zgodna i zanimljivo se oblaci, a fotografija i muzika su upecatljive, sto inace ne primecujem cesto.
Film bi mogao podsetiti i na Kosovski boj, samo je meni starogrcka tema mnogo zanimljivija i estetski bliza, a ni posledice te mitologije i istorije se mesaju sa svakodnevnim zivotom u 21. veku, sto je takodje veliki plus. Sam film je sigurno bolji, to bar nije tesko.Osim toga, Spartanci su cekali samo godinu dana da poprave rezultate. I tako.
Dok smo mi krajem 90ih bili između zemljotresa i bombardovanja, i izmedju diktatora i opozicije koja je vec tad najavljivala kakva ce biti kao vlast, a to sad vidimo, i dok se na polju kulture, zabave i tako toga cinilo da se nesto desava, a sad je tesko bas setiti se sta je to tacno bilo, ostatak sveta nije sedeo i gledao u nas, kao sto se ponekad cinilo, nego je ziveo, mozda se moglo reci u jednoj od najmirnijih i najoptimisticnijih decenija.
Procitala sam ovih dana knjigu 'Never Mind Nirvana' cija se radnja desava krajem 90ih u Sijetlu, a glavni junak je bivsi muzicar koji se transformisao u javnog tuzioca, te knjiga ima mnogo muzickih, ali i uopste kulturnih i pop-kulturnih referenci. I to mi je sve zanimljivo jer pokazuje kako je taj obicni zivot i prica izgledao dok smo mi radili ovo odozgo.
Npr:
***
"Shvatas li da posmatramo propadanje zapadne civilizacije", kaze Esme. "Sportski fanatizam, pomama u vezi sa Klintonovim seksualnim zivotom, opsednutost slavnima, pucnjava u srednjoj skoli "Columbine", cinjenica da se niko nije pobrinuo da pobije Spajsice, sve sami znaci umiruceg drustva."
"Spajsice su na mojoj listi ljudi koje bih likvidirao kad bih se neizlecivo razboleo", uverava je Pit. "Ucinicu to za tebe."
"Stvarno imas romanticnu zicu."
ili:
***
"Tokom aplauza izmedju "About a Girl" i "Come as You Are", Esme pita:"Koga vise volis - Nirvanu ili Pearl Jam?"
Tu smo.
Pit je gotovo ocekivao ovo pitanje. Onaj ko zivi u Sijetlu mora da se opredeli, a odgovor ima isto znacenje kao i onaj na klasicno pitanje iz sezdesetih godina:"Bitlsi ili Stonsi?'
"Take your time, hurry up, the choice is yours...'
"Okej", kaze Pit. "Nirvana"
"Pearl Jam"
Pauza.
"Edi Veder je seksipilniji od Kurt Kobejna," objanjava Esme. "Narocito imajuci u vidu to da je ziv'.
On se pita da li ovo neslaganje nagovestava dodatne, dublje razdore. Medjutim, odlucuje da postuje njeno favorizovanje zivih, u odnosu na mrtve."
I tako, knjiga je fina. Verovatno ne bih odlucila sama da je citam da mi je nije Sodzy preporucila, kao sto mi preprucuje vecinu knjiga. Ovako, svidela mi se, jer osm ovog popkulturnog ima i egzistencijalno-sentimentalni aspekt koji mi se dopao.
Iz knjizevnog repertoara je i post na Yahti, koji se, izmedju ostalog bavi kombinacijom knjiga-grad, preciznije Barselonom.
Gledala sam za vikend film Music and Lyrics. Film sa Hju Grantom, Kameron Diaz, Meg Rajan (ona nista nije skoro snimala?) kod mene uvek uspevaju, pa tako i ovaj. Vrucina i filmska limunada se odlicno slazu, kao i limunada i zimski ambijent, uostalom
IMDB je izdvojio ovaj quote iz filma, pa ga i ja prenosim:
Alex Fletcher: [singing] Sleeping with a clown above my bed...
[spoken]
Alex Fletcher: "Clown" is not right
Sophie Fisher: That's "cloud." Why would you put a clown in your bed?
Alex Fletcher: It would not be the first time.
***
Drugo, citala sam tekst u NYT, to ne treba ni da naglasavam mnogo, tekst se zove: "This is Your Life (and How You Tell It), a radi se o tome da prema nekim istraživanjima psihologa, način na koji mi percipiramo svoj život i kako o njemu pričamo utiče i na to kako će on nadalje teći. Evo jedan delić:
"Taken together, these findings suggest a kind of give and take between life stories and individual memories, between the larger screenplay and the individual scenes. The way people replay and recast memories, day by day, deepens and reshapes their larger life story. And as it evolves, the larger story in turn colors the interpretation of the scenes."
Zakljucak je da treba smisliti neku dobru i pozitivnu licnu pricu. I nacin da se ona lepo isprica. Bar sebi.
Art hotels mi deluju fenomenalno. Pitam se sta bi trebalo da uradim u zivotu da se kvalifikujem za odesedanje u necem ovakvom.
*
Tokom poslednje tri nedelje, dva subotnja prepodneva provodila sam kod dva razlicita zubara (drugi put sam se bas lose provela...). Oba puta bila sam u prilici da slusam pesmu sa ovim gender aware ljubavnim stihovima: "Musko sam...pusti da ponos sacuvam...pusti nek moja bude poslednja..." Uz ovo, sve moje muke nestaju. Takoreci.
*
Najnovija faza Proleća u Italiji je RIM.
*
Još je bilo: Fim Man about Town, sta se sve moze desiti i otkriti kad pocnete da pisete dnevnik, nastavak eksperimenata sa cajevima, posle zelenog sa prepecenim pirincem (iz ovog izdanja), dobila sam i zeleni sa kaktusom i mentom, onda grupni zakljucak da je dirty martini stvarno odlicno pice jer budjenje posle zurke zalivene njim nije ni najmanje bolno, posle toga jos provatravanje glave i organizma na Avali, i to bi bilo to.
