Kultura/Umetnost: November 2005 Archives

Secam se kad sam u leto 2000. gledala 'Buena Vista Social Club'. Film je predstavljao gorku spoznaju da Beograd (Srbija) pocinje da lici na Havanu - ljudi, kola i zgrade koji su znali za bolja vremena - minus kubanska klima, raspolozenje i ritam. Tad sam stvarno shvatila na sta cemo ispasti ako se ono stanje produzi. Ubrzo se, srecom, desila nasa revolusjon...
Za razliku od Buena Viste koja prikazuje posledice visedecenijske izolacije, film 'Havana' (sa Robertom Redfordom) predstavlja vreme Bozic/Nova godina 1958/59. kad diktaturu na Kubi prekida Kastrova revolucija. Znaci pocetak svega. Pustili nam sinoc na RTS, dok im se direktor drao i sirio na drugoj televiziji. Upecatljiv quote je nesto kao 'I sta, sad cete jednog ludaka da zamenite drugim'? Hm, ovo je mozda extreman slucaj, ali nekako precesto izbor u politici zvuci bas tako nekako.
Druga upecatljiva stvar iz filma je kad glavna zenska pita Redforda sta mu je kvrzica na podlaktici. On kaze: dijamant. Kao, veliko je olaksanje znati da sta god ti se desi u zivotu, nisi skroz propao, imas jos uvek onoliko koliko vredi taj dijamant. A covek je kockar.

O Havani jos znam da kad je Tito bio ziv i isao tamo u posetu (da se zeza sa Kastrom), jedan novinar na radiju je napravio lapsus i rekao da je Tito otisao u kafanu. Hm, ne?
A NYT je bas juce objavio travel feature o Havani i Kubi, tako da planiram da se updatujem. Mada bi zapravo putovanje tamo bilo potpuno, potpuno, potpuno refresovanje.

/Havana, Kuba, Fidel Kastro/

Kaze sinoc u Utisku T. Pancic da se u Srbiji citanje shvata kao ekscesno ponasanje. Istina, gledajuci likove iz ankete koji ne znaju ko je napisao 'Prokletu avliju' ili 'Anu Karenjinu'. Neki od njih snimljeni na Sajmu knjiga.
Ali zato...
Subota, prozracan novembarski dan, jedna trojka u crvenom automobilu francuske proizvodnje iz proslog veka. Mali izlet na Avalu. Pogled sa spomenika od crnog mermera ne dopire daleko, jer ima i magle u dolinama. Ali je zato kamen ugrejan od sunca i presijava se. Ljudi ima, ni puno ni malo, raznih godista, raznih nacionalnosti i jezika. Sa najosuncanije strane, prizor sa slike. Citaci. Svako za sebe. Mirni i zadubljeni. Ukratko, eksces. I citaju, ne bilo sta (sa naseg gornjeg nivoa sve se odlicno vidi): Brosura 'Srbiji se zuri', onda E-magazin (razne biznis i menadzerske teme i dileme), i jos neke ozbiljne stvari. OK, mi nista, sumiramo i razlazemo.
Posle hotel koji mirise na veliki cevap. Sto se lakse podnosi ako se i sami opredelite za cevape. Plasticni crveni i beli cvet (komada 2) se uslikaju, pa sklone. Prepunog stomaka jos jedan krug pesacenja, jos jedna preslatka francuska porodica, kola, kuce bez fasada uz put, BGD again.

/Ana Karenjina, Teofil Pancic, Avala, cevapi, Utisak nedelje/