Kultura/Umetnost: March 2006 Archives

Dan u kome je stiglo prolece je fenomenalan, bistar, topao. Prvo chekiranje Zare (centar BG, dve hiljade kvadrata). Guzva, naravno, velika, ali zamisljala sam i vecu. Dizajn dobar, cene ..hm.
U troli. Odjednom cuju se sirene i neki metalni glas ‘Paznja, paznja, obavestavamo vas..’ Na trenutak anksioznost calling back 1999. povezuje putnike. Jedna zena se okrece, kaze mi ’sva sam se isekla’. Covek pozadi je vise pissed off: ‘Gori smo od ulicnih kerova, sve bi dali za pare’. Metaforu ne razumem, ali je smisao jasan. A mozda i nije? Nemam pojma. Cela uzbuna je nadasve kreativna promocija nekog kao filma, zove se U$lovna sloboda, sa sve kamionom, sirenama, megafonima. Ne zelim da znam o cemu se radi. Prestrasno.

I jos: Njujork Tajms pise o u broju od 19. marta o pandemiji Chick_lit sirom sveta, ukljucujuci i istocnu Evropu:

“IN the near decade since Bridget Jones first hit the world stage — endearing, hung over and running late for work — an international commuter train of women has been gathering speed close behind. From Mumbai to Milan, Gdansk to Jakarta, regional varieties of chick lit have been sprouting, buoyed by the demographic that’s both their subject and readership: 20- and 30-something women with full-time jobs, discretionary income and a hunger for independence and glamour.”

Kad bi se predstavnice zanra birale kod nas, ko bi to bio? Ja nemam pojma. Ok, ako bi medium bili blogeri, situacija bi bila mnogo laksa, imala bih dobar broj kandidatkinja da predlozim. Ne znam kako vi?

/Zara, chick-lit, Njujork, Milano, Gdanjsk, Džakarta, ženska proza/

Premijera filma Casanova u Beogradu. Na Dan zena.

Da li zbog praznika, ili zbog upravo zavrsenog FESTa koji je obnovio bioskopski zar, tek vapaji da filmove u bioskopima niko ne gleda ne deluju uopste osnovani ovog puta. Sala Doma sindikata je puna. Skoro.

Pre ulaska ja sam uspela da istrazujuci ponudu trasha na tezgama ispred skoro napravim stakleni otpad jer sam bas htela da promuckam (mozda i kupim) jednu od sneznih kugli koje inace obozavam, ali se ispostavilo da je to actually lampa u staklenoj kugli sa raznobojnim svetlima i iz dva dela od kojih je gornji nefiksiran pa je pao ne tezgu, ali srecom ne i na ostalu staklariju.

Uz kratak ali efikasan osvrt prodavaca na to sta se i kako moglo desiti, sta se desilo pre neki dan, te kako su oni ispravno postupili, bezbedno sam se udaljila.

Film je zabranjen za decu ispod 12 godina. Baja iza mene je to protumacio ‘znaci bice dobrih scena’. Pretpostavljam da je mislio na sexy scene. Ne razumem se u tu regulativu, ali koliko mi se cini imaju i age limits 16, 18..(jos nesto?) za neke konkretnije sadrzaje, a ovo za 12 godina znaci da postoje nagovestaji da sex kao takav postoji. To ako je neko mislio da zbog toga ide (ili ne ide) u bioskop.

Reklame za ostale filmove trajale su oko 20 minuta, otkrila sam mnostvo filmova (Basic Instinct 2, Ledeno doba, Hostel…) koje ne zelim da odgledam (preciznije: ni jedan od ponudjenih), te se u tom smislu zahvaljujem distributerima.

I tako, film je zabavan, na momente deluje kao debilana, ali opsti utisak je ‘jao sto je slatko’, slatka je Venecija, kostimi, glumci (s naglaskom na glavnom glumcu), ima i vestina kao u video igricama, i paradoije na sve to.

Posle toga crnog vino, a sutradan, tj. danas, otkrih i super Venice Blog.

/Casanova, Kazanova, Venice, Venecija/