Ok, mislim da cu sad malo da odmorim sa ovom edicijom in English.
Sa umetnoscu, posebno onom malo alternativnijom, nikad ne znas sta ces dobiti, to sam zakljucila.
U subotu, u okviru dana madjarske kulture, u skoro praznoj maloj sali Sava Centra film 'Bele šake'. Odlican film o madjarskom gimnasticaru slash cirkuskom artisti i rediteljevom bratu, surovom sportskom odgajanju 80-ih u Madjarskoj sa kakvim mogu da se uporede i nasi casovi fizickog u tom uzrastu, bez nasilja, ali sa prepoznatljivom vojnickom disciplinom, onda odlazak u Kanadu, Las Vegas i razne druge stvari.
Sinoc, puna sala KCB, otvaranje festivala Slobodna zona, prosle godine sam tu gledala fenomenalan film Paradise Now. Sinoc, film 'Zaboravljena zemlja'. Opisan kao 'intimna prica o posledicama gradjanskog rata u Sri Lanki'. Film je takav da si neopisivo srecan kad se zavrsi. U stilu, ovo je gotovo, ja sam preziveo/la, sada cu se mnogo lakse nositi sa svime, jer je u poredjenju sa ovim bas sve mnogo dobro. Ovaj film je dobio nagradu u Kanu 2005. za najbolji debitantski film. Nase interno objasnjenje za to je da je verovatno Kusturica (tada predsednik zirija) sedeo pijan sa Selmom Hajek i resio da se inati i suprotstavi globalizmu i kojecemu jos.
Poslastica za kraj, iz arhive Politike 1906:
"IZ BEOGRADSKOG ŽIVOTA: Šetao sam ovih dana, i ako su svi dani bili kišni. Ja vrlo volem da šetam baš onda kada pada kiša. To je moje naročito zadovoljstvo. Tom prilikom sve dame šetaju sa zadignutom suknjom i to je već prvo zadovoljstvo koje čovek pri takvoj šetnji stiče, a drugo je što su sve dame pokrivene amrelom. To i jeste razlika između šetnje o sunčanom danu i o kišnom danu. O sunčanom danu dame su otkrivene gore, a pokrivene dole, o kišnom danu su pokrivene gore, razume se amrelom, a otkrivene dole. Pri takvom jednom kišnjem danu, ako se toga sećate, pokojni Đelešević trčao je za jednom damom sve do njene, odnosno svoje kapije, jer ta dama niko drugi nije bio do njegova rođena žena. (Ben-Akiba)".
Danas je Djurdjic...
