Ali ne i neuspelo knjizevno vece. Zamalo i knjizevna noc, posto je sve potrajalo tri sata.
"Autoritet naratora se određuje, između ostalog, i preciznošću."
To je jedna od od teza Aleksandra Hemona u izlaganju u okviru ciklusa 'Sta cini dobru knjigu' u NBS. Posto ja nisam bas neki narator, ponudicu malo preciznosti i malo nepreciznosti.
Hemon je, inace, o dobrim knjigama pricao na primeru 'Basta, pepeo', Danila Kisa, a poneku informaciju je, kaze, o knjizi dobio i od Mirjane Miocinovic, koja je sinoc isto bila tu.
Mandara i ja smo jos u maju bile na jednoj od tribina ovog ciklusa, kad je gostovao Vladimir Tasic, ali je ovo sa Hemonom bilo mnogo bolje.
On je inace od subote do ponedeljka svako vece nastupao, pricao je i o knjizevnosti i o popularnoj kulturi, mi nismo bile ostalih dana, ali su nam rekli da je bilo odlicno.
Ja sam za AH prvi put cula prosle godine kod Feisty kad sam procitala ono sto je preporucila. Tako da me je vest o 'Hemonijadi' u BGu bas obradovala.
A u drugom delu sinocne literary night je bio okrugli sto o pitanju identiteta u knjizevnosti AH. Tu je sve bilo regularno, osim dela gde smo pozvani, izmedju ostalog da zamislimo odredjene metafore. Taj govornik je u celom eventu vazna faca i obicno je ok, ali se sinoc nesto desilo, pa je njegov govor bio. 1. dug, 2. nevezan za temu, 3. nevezan za bilo sta. Tako je hteo da mislimo o 'metaforama': oblik oblaka, prazne orbite, fizicka cinjenica, i ruzno pace (tu je 'pomogao' pa je rekao da bi to mogao biti i AH). Publika je, umesto zamisljanja, trazila od tog govornika da: 1. bude jasniji, 2. drzi se teme, 3. pusti i druge da nesto kazu, 4. ne govori stvari koje su nevezane za bilo sta, 5. prekine.
Ja sam ga delimicno razumela jer su i moje slike, pravljene fotoaparatom, ispale podjednako omasene, ali me isto nista ne sprecava da ih prikazem.
Posle smo pricale o Mandarinom identitetu, ali tajnom...
/Aleksandar Hemon, Danilo Kiš, Mirjana Miočinović, Vladimir Tasić/
