Jednog leta smo bili na moru u Biogradu n/m i M. i ja smo htele da pobegnemo kroz prozor da se provodimo po gradu, ali nismo. Umesto toga smo pisale «Sablone» (to su pravila o ispravnom zivljenju, inspirisana serijom «Grlom u jagode»). Sledeceg leta smo bili na moru u Dubrovniku. Iskrale smo se iz kreveta i otisle na nocno kupanje sa američkom plesnom grupom. Kad smo se vratile, ja sam dobila šamar, jer sam bila starija.
Jednog leta smo S. i ja otisle iz sela R. u selo P. Peske, u posetu. Odveli su nas na Avalu u luna-park, a dobila sam i lak za nokte, potpuno nov, samo moj.
Jednog leta sam igrala badminton na ulici. Istog leta sam imala i boginje. Prema tadasnjoj proceni, nije bilo goreg momenta za bolest. Sad imam rupicu na celu.
Jednog leta sam svakog dana ustajala u dva sata posle podne. Bila sam polozila sve ispite, i bile su sankcije, pa se niko nije ljutio na mene.
Jednog leta sam bila u Holandiji, a odmah posle u Istrazivackoj stanici. Kad sam se vratila, spavala sam 19 sati.
Jednog leta sam bila u Rimu. Neko je na zurku doneo kofu napolitanske mocarele. Pili smo tekilu sa biterom, uz lupanje o sto. Drugo vece ja sam nosila dugu plavu haljinu. Venecuelanka, Bolivijac i ja sedeli smo na Spanskom stepenistu i pili pivo. Sve je bilo savrseno.
Jednog leta bila sam u jednom gradu u CE i pomislila da je svet poceo da se okrece na drugu stranu.
Jednog leta pisala sam magistarsku tezu i cesto koristila opciju Word Count.
Jednog leta je neko skinuo omiljeni poster sa zida i dao mi ga.
Jednog leta resila sam da treniram tenis. Ocekivala sam da kad uznapredujem trcim za lopticama na velikim turnirima. Ubrzo sam odustala od te ideje. I od tenisa, takodje.
Jednog leta komsinica nas je na ulici slikala aparatom sa stativom, crnom tkaninom i dimom koji se na kraju pojavi.
[Inspirisano tekstom: “One Summer…Learning taxidermy and other tales under the sun”, napisao Nicholson Baker, objavljeno u Vasington Postu, 10. jula 2005]
