Lifestyle: June 2007 Archives

Temperaturna situacija je alarmantna, to vec znamo. Ali na Povetarcu, ne bas vizuelno najjacem mestu, predvece i nocu pirka vetric i dobro je.

Juce sam da bih usla na posao morala da predjem preko jedne duge daske, postavljene preko vrelog, tek izlivenog bitumena , ako se tako zove ono crno, sto prethodi asfaltu, drzeci se za ruku nekog tu radnika da ne padnem.  Prethodno sam isla i vracala se sa Novog Beograda vrelim taksijima. Kad sam se vracala sa posla na trotoaru je lezala zena koja je kolabirala, pomagala su joj dva policajca i dvoje ljudi. Ja sam se osecala dizzy. Na povratku kuci zateknem trotoar ispred zgrade potpuno razrovan, mastam  o merdevinama za prelazak. Ulica je i bez toga u totalnom haosu, pravi se 4-5 novih zgrada. U prodavnicama 'sve za 95 džindži' suzdrzavaju se da se ne nasmeju kad pitam za kisne kabanice, za najavljenu kisu nocas u Vojvodini. I tako. Sve regularno...

Ali od sutra malo zahladjenje, jupiii 

Ja fizicki tesko podnosim leto. Ne spadam ni u osobe, kao neke koje znam, koje procvetaju kad dodje leto ili, jos vise, kad dodju na more. (Eventualno procveta kosa, ali mazem na plazi maslinovo ulje pa bude bolje). Takodje, nije ni da svako leto provodim na nekim fenomenalnim lokacijama. Isto tako, ne svidja mi se nesto ni taj da li istinski ili izmastani, mitski, pristup letu po kome je ono period kad smo totalno beeezbriiiznii i ne znam ni ja sta. I mean, ili si bezbrizan ili nisi, bilo leto ili ne, osim toga ja licno mislim da je tesko biti stvarno bezbrizan na iole duze vreme itd.

Ali, ima nesto sto mi u vezi leta zaista odgovara. Stara dobra lenjost. Ta neka obamrlost koja sa povecanjem temperature postaje tako prirodno stanje uma i tela. I kojem se ne moze na potpuno efikasan nacin suprotstaviti. Po meni, i ne treba. Jer to najjednostavnije odbijanje uma i tela da iole aktivnije reaguje - po principu 'OK, znam sta me pitas, ali me stvarno mrzi da ti odgovaram' -na te neke spoljne distrakcije je zasluzeni odmor. I u njega treba uroniti. Koliko se god moze.

 A ova slika mi se mnogo svidja.

Ne secam se da li sam je prvo citala na srpskom ili na italijanskom, uglavnom ima ta knjizica koja se zove 'La prima sorsata di birra et altri picoli piaceri della vita' sto ce reci 'Prvi gutljaj piva i ostala mala zadovoljstva zivota'.

Da krenem od naslova, sve je na mestu, ali otkad mi je Ljubar prosle nedelje otkrio pivski meksicki koktel, to se vec pretvorilo u malu opsesiju. U pravom momentu. I mislim da se zaraza polako ali sigurno siri. Elem: led, so (moze i biber), limun, pivo, i to je to, vas i nas put ka prijatno osvezenom letu je otvoren.

U ovoj knjizi Philippe Delerm (Francuz) jos navodi mala  zadovoljstva kao sto su nozic u torbi, kroasan na ulici, miris jabuke, autoput nocu, citanje na plazi, Tour de France, banana split, nedelja uvece, telefoniranje iz kabine, citanje novina uz dorucak, roman Agate Kristi, ratluk u arapskoj radnji itd.

Sta bih ja pisala kad bih sastavljala jednu takvu knjizicu? Nekoliko prvih ideja bi ukljucilo: 11 sati spavanja vikendom. Ili 12, sto da ne. Jutro-kafa-lap-top-wireless. Otkrivanje novog fenomenalnog bloga ili neke jos nepoznate kolumnistkinje. Letnje veceri. Osecaj novog pocetka. Party. Skok u bazen. Pokloni.  Poziv na veceru. Prvo probanje novog jela. Resetovanje posle dugog nocnog izlaska. Misici posle sporta. Mozak posle putovanja. Emocije posle knjige. Iznenadno zahladjenje usred leta. 

I jos stosta. 

a vi? 

Tri slike iz sveta nekako ovom prilikom povezanih svetova mode-umetnosti-poznatih:

Trazila sam da kupim srebrne papuce, bas sam se namucila. Ali sam na kraju nasla. Onda sam videla da je u knjizi 'Carobnjak iz Oza', koju nisam citala, Doroti dobila srebne papuce od vile i u njima je mogla da stigne gde god hoce. Svidja mi se ta simbolika, u doslovnom i posebno metaforickom znacenju, a i nekako mi vise odgovara nego ideja da su na odluke u kupovini uticale gdja Marina, Seka ili Natasa.

U nedelju smo gledali predstavu Ljubav itd., kako se rasprava ubrzo prebacila na temu da li je glumica previse mrsava, imali li celulita, u cemu je tajna mrsavosti, da li, i o kome takva diskusija nesto govori, nije bas toliko ni bitno, mislim da je povezano sa dobom cvetanja lipa.

Tina Brown, poznata novinarka i urednica razlicitih casopisa (npr. New Yorker, Vanity Fair), jedna je od onih koje su postale prave zvezde  baveci se time. Ovih dana pojavila se njena knjiga o Princezi Dajani. To je naravno knjiga br. xyz objavljena o Dajani, ali ne znam da li je ijedna imala toliki publicitet. Vodece americke i britanske novine pune su vrlo dugih tekstova ovim povodom ali je, koliko uspevam da vidim, ona samo kick da se jos jedanput pise o fenomenu Tine Brown. Posto sve sto ona uradi privlaci veliku paznju medija ciji je i sam deo. Planiram da o njoj pisem opsirnije drugom prilikom, za sada evo link na Gawker, čuveni njujorski trac blog koji se njom bavi poslednjih dana. Najzabavniji mi je jedan komentar na blogu: (prepricano) Vidim da Njujork Tajms kaze da je T. Brown pokazala da Carls nikad nije voleo Dajanu, a Vasington Post da je T. Brown pokazala da je Carls voleo Dajanu, sad kako mi je sve jasno ustedecu 24 dolara. 

Pitam se, ko bi bio domaci pandan Tini Brown? Cini se da se namece samo jedan zakljucak...

Danas je petak 1. jun.

Počeo je mesec na kraju koga će početi godišnji odmor. To je lepo. Baš baš lepo.

***

Postovi na Yahti pisani petkom. Htela sam u stvari da vidim na ovom blogu, ali me on ne obavestava o danima.

Ima li neke pravilnosti, pitam se?

Irena, Monika, Grazia

Jahte: Kupljenje, izgubljene i naručene 

Spori gradovi 

Otvorene opcije 

Cool Hunters 

Afrodita, kavijar, čvarci 

Žuta štampa 

Mislim da osecam suvise casual trenutno da bih donela neki zakljucak. Ali imam utisak da mi je najveca inspiracija ponedeljkom. I ne samo meni. Ima logike...

Poslednji radni dan u junu  isto ce biti petak.  I to ima logike.  Ako vas mrzi da gledate u kalendare za naredna dva meseca,  mozete slobodno pitati mene. Ja sam sve dobro proucila.