Recently in Media Analyst Category

U ponedeljak se pojavio novi tabloid, zove se Alo (od svih mogućih imena...). Situacija na trafici: "Imate li Alo?"
"Šta Alo?"
... 

Novine izdaje Ringier, kompanija čija su izdanja i Blic i 24 sata. Ovaj tabloid je sad najjeftiniji na tržištu i na osnovu onoga što se može videti na osnovu dva broja koja sam listala, kao i na dosadašnjoj praksi ovog izdavača, radi se o klasičnom tabloidu, a ne o trovačima javnosti sa lokalne scene, čija imena ne pominjem iz principa, bar ne ako to nije neophodno. Iako ove novine neće zadovoljiti potrebe onih koji bi hteli da pročitaju dobru i kvalitetnu i interesantnu i ozbiljnu štampu, možda će odraditi deo posla na drugom delu tržišta. Možda.

Ali. Već prvog dana kardinalna greška.

Naslov je standardan: "Keri prebila Zverku!"

Međutim, u nastavku teksta, ničim izazvan Zverka postaje Faca, i tako i ostaje do kraja:

"Između Keri Bredšo (Carrie Bradshow) i Face nikada ništa nije teklo glatko. Ali, fanovi hit serije "Seks i grad" (Sex and the City) ne prestaju da se nadaju da će njihova turbulentna veza u budućem filmu ipak da se završi brakom. Sudeći prema fotografijama sa snimanja filma koje su osvanule na internetu, kraj će definitivno biti buran. Stojeći u skupocenoj Vivijen Vestvud (Vivienne Westwood) venčanici na ulici Njujorka i urlajući na sav glas, kolumnistkinja buketom napada Facu, latice ruža lete na sve strane dok kuma Mirand apokušava da je obuzda. Čini se, Faca će opet da izneveri Keri. Producenti imaju dva završetka filma. Jedan je onaj u kojem se Keri i Faca venčaju i žive srećno do kraja života. Druga je teorija da se venčanje pretvara u pravu dramu. Producenti ne žele da otkriju koji će se završetak prikazati jer žele da gledaoce ostave u neizvesnosti." (Alo, 15. oktobar, 2007, broj 1)

Kako su to uspeli?

Ja sam fascinirana.

 

Hitovi ove jesenje sezone su, sto se mene tice, na delimicno suprotnima stranama, to jest na internetu i u prirodi.

Osim standardnih internet mesta, tu su i dva jesenja festivala (we'll take both): Blog Open i Web Fest, pravo osvezenje, bravo za on-line stvaraoce. (Ua za tradicionalne medije, posebno tzv. javni servis i njihove socio-psiholoske analize, trashy produkcijske kuce, kablovskog provajdera Ikom, i naravno ono sto se kupuje na trafici ali nisu novine, te za ove sto daju licence medijima.)

Priroda rocks kako god gledano, jedan dan u zelenom je minimum, mada bi produzeni planinski boravak bio prava mera. 

Najveci utisak jesenje sezone bila bi, cenim, ljubazno-slatka molba da se ostane na produzenom boravku u Pragu kad se tamo ode na nekoliko dana.

*** 

Danas je 5. oktobar, blogosfera se veća osvrnula na to, prepusticu im rec:

- Jedan

- Dva 

- Tri 

- Četiri 

Kod Ukrajianaca, koji su ukupno prosli slicno kao mi, bar je vizuelni imidz bolji, barem u zenskom delu. Julija Timosenko i dalje sa svojim pletenicama, stranci i dalje fascinirani, a eksperti kazu:

"Image is very important in Ukraine," says Mr Wilson. "It's a very TV-based society, and television was the primary medium of the campaign."

U prevodu, samo nek je veselo.  

U poslednje vreme sam se bas bavila temom biografija. Nisam procitala ni jednu, istina, ali ipak. Prvo sam nasla sve sto je objavljeno u vezi Tine Brown i njene biografije princeze Dajane. A toga je bilo bas puno, posto je ona (bivsa) kraljica buzz-a (mislim na Tinu). Onda sam nasla i jos goimilu starih tekstova o Tini Brown, posto mi je njena licna biografija i karijera veoma zanimljiva, i sa aspekta medijske moci (uredjivala je Tatler, Vanity Fair i New Yorker), i kao neko ko je doziveo niz poslovnih neuspeha posle toga (njen magazin Talk je propao, kao i TV talk show koji je vodila), i kao osoba koja se vratila u punom sjaju sa tom novom knjigom, i kao zena koja priznaje da je pogresila sto je napustila New Yorker, i kao persona koja je rodjena u odredjenom mesecu u godini pa mi je sve jasnije.

Procitala sam i zanimljiv tekst o pisanju biografija u New Yorkeru, kako i sta se radi u vezi toga, i sta to sve drustveno gledano znaci , tj. zasto ljudi, ili barem Amerikanci, vole da citaju biografije.

Sad sam nasla podatak da ce jedan novinar da pise biografiju Ruperta Mardoka, a novinar je vec poznat po tome da je pisao rubriku o medijima, a napisao je i knjigu o propasti svog dot com biznisa,  te me sve to zajedno zainteresovalo. Tako da cu to sad malo prouciti.

Elem, teorijski gledano, ja bih rado pisala neciju biografiju. Cak i autobiografiju, you know. Sinisa Mihajlovic vec ima, tako da on otpada. I Djani svoju najvljuje za Sajam knjiga. Elenu Mijatovic Karic smo vec ranije pominjali negde po komentarima kao pogodan materijal.  

Ali, rado bih mislila o nekom, onako, malo ozbiljnijem, ne obavezno pozitivnom, stavise, najbolje nekom kontroverznom, o kome ima sta da se istrazi, blo licno, ili po ulozi i znacaju (pozitivnom ili negativnom) koji ono sto radi ima. Samo je pitanje, ko bi to bio?

Jel' ima nekih ideja i predloga?

Znam da kod nas izdavacko trziste ne postoji u tom smislu, biografiju verovatno mozes da pises ako te neko licno plati za to [mada, why not], jer se izadavacke kuce ne bi u to upustale (sem ako se pise o Putinu iliv ec nekom tako), dakle jasno je sta bi tu bilo na kraju od kvaliteta i objektivnosti, ali volim da razmisljam o tome sta bi bilo kad bi bilo. Zato bi mi neke ideje u brain stormingu  bile vrlo korisne.

 Ilustracija je iz filma 'Džet Set'. Ne znam da li bi se mogla povezati sa prethodno napisanim, ali mi se dopada. A i film je jako zabavan.

Mozda niste primetili, ali ovaj sajt nje radio otprilike dva dana. Sve je izgledalo normalno, ali zapravo je bilo na ivici propasti. Onda je Ljube iz Srbije, kaze, preduzeo radikalne mere, sve ili nista, rusenje i ponovo postavljanje svega. I uspeo. Posto se takve tehnicke katastrofe desavaju relativno cesto, jedna pre mesec dana na Yahti.com, na primer, i posto smo vec nekoliko puta sa ovim ovde blogovima ostajali bez slika i komentara, bila sam resila da odustanem od ovog ovde ako se to desi. Ali nije, pa nastavljam.

Kad sam vec kod interneta, evo jos jedne stvari. Vlada Srbije sastavljena je, kad, ima jedno tri meseca. E pa danas je dan kad je novoosnovano Ministarstvo za telekomunikacije i informacko drustvo dobilo sajt. A upravo danas je Danas objavio tekst o tome da sajta nema. Iako nova ministarka ima jaku biogarfiju, a osnovanje ovog ministarstva smatram voma dobrim (za razliku od drugih novih ministarstava), stvari se ocigledno ne razvijaju munjevitom brzinom, da to tako nazovem.

Jos jedna vest je da od pre nekih sedam dana Freakonomics autori vode blog na sajtu New York Timesa. Trenutno je aktuelna diskusija o tome kakve izazove ima casopis Playboy u vreme jacanja, ili da kazemo dominacije?, interneta. U vezi srpskog Playboya (ovde zamislite cirilicu), aktuelna je najava Jelene iz prvog serijala Velikog brata da ce se uskoro slikati za isti.

Ukratko, vreme letnjeg sporog ritma se polako zavrsava, jel' to dobro ili nije, ko zna. 

Tri slike iz sveta nekako ovom prilikom povezanih svetova mode-umetnosti-poznatih:

Trazila sam da kupim srebrne papuce, bas sam se namucila. Ali sam na kraju nasla. Onda sam videla da je u knjizi 'Carobnjak iz Oza', koju nisam citala, Doroti dobila srebne papuce od vile i u njima je mogla da stigne gde god hoce. Svidja mi se ta simbolika, u doslovnom i posebno metaforickom znacenju, a i nekako mi vise odgovara nego ideja da su na odluke u kupovini uticale gdja Marina, Seka ili Natasa.

U nedelju smo gledali predstavu Ljubav itd., kako se rasprava ubrzo prebacila na temu da li je glumica previse mrsava, imali li celulita, u cemu je tajna mrsavosti, da li, i o kome takva diskusija nesto govori, nije bas toliko ni bitno, mislim da je povezano sa dobom cvetanja lipa.

Tina Brown, poznata novinarka i urednica razlicitih casopisa (npr. New Yorker, Vanity Fair), jedna je od onih koje su postale prave zvezde  baveci se time. Ovih dana pojavila se njena knjiga o Princezi Dajani. To je naravno knjiga br. xyz objavljena o Dajani, ali ne znam da li je ijedna imala toliki publicitet. Vodece americke i britanske novine pune su vrlo dugih tekstova ovim povodom ali je, koliko uspevam da vidim, ona samo kick da se jos jedanput pise o fenomenu Tine Brown. Posto sve sto ona uradi privlaci veliku paznju medija ciji je i sam deo. Planiram da o njoj pisem opsirnije drugom prilikom, za sada evo link na Gawker, čuveni njujorski trac blog koji se njom bavi poslednjih dana. Najzabavniji mi je jedan komentar na blogu: (prepricano) Vidim da Njujork Tajms kaze da je T. Brown pokazala da Carls nikad nije voleo Dajanu, a Vasington Post da je T. Brown pokazala da je Carls voleo Dajanu, sad kako mi je sve jasno ustedecu 24 dolara. 

Pitam se, ko bi bio domaci pandan Tini Brown? Cini se da se namece samo jedan zakljucak...

Art hotels mi deluju fenomenalno. Pitam se sta bi trebalo da uradim u zivotu da se kvalifikujem za odesedanje u necem ovakvom.

* 

Tokom poslednje tri nedelje, dva subotnja prepodneva provodila sam kod dva razlicita zubara (drugi put sam se bas lose provela...). Oba puta bila sam u prilici da slusam pesmu sa ovim gender aware ljubavnim stihovima: "Musko sam...pusti da ponos sacuvam...pusti nek moja bude poslednja..." Uz ovo, sve moje muke nestaju. Takoreci.

*

Najnovija faza Proleća u Italiji je RIM.

*

 Još je bilo: Fim Man about Town, sta se sve moze desiti i otkriti kad pocnete da pisete dnevnik, nastavak eksperimenata sa cajevima, posle zelenog sa prepecenim pirincem (iz ovog izdanja), dobila sam i zeleni sa kaktusom i mentom, onda grupni zakljucak da je dirty martini stvarno odlicno pice jer budjenje posle zurke zalivene njim nije ni najmanje bolno, posle toga jos provatravanje glave i organizma na Avali, i to bi bilo to.

Za dan glasanja je među ženama političara postojao određeni dress code. Preciznije dve varijante.

Jedna je bila beli kaputic do kolena, vidjen na gospodjama Karic, Draskovic, Ruzic. Druga je crno-belo (crni komplet, bela kosulja), primecen u slucajevima Dinkic, Tadic, Jovanovic. Van trendova su odlucno ostale supruge Kostunica & Nikolic.

Tokom izborne noci analiticari su isli od jedne televizije do druge, primeceno je da je jedan na B92 bio u dzemperu  na rombove, dok se za RTS prebacio na odelo. Ne znam jel' to neki specijalni odnos prema tzv. javnom servisu.

***

"Svet - The best of '92-'99" 

Povodom 15 godina izlaženja i 500. broja Svet je izadao to što su nazvali 'Collectors edition - Reprint' i osvrnuli se na svoju istoriju, od studentskog lista, preko političkog magazina do tabloida.

Taj naslov koji vam sugerise da cete videti najbolje  iz Sveta i iz devedesetih bio je suvise jak izazov da bih odolela. Mislim, kako je moguce spojiti dva nemoguca u jednoj recenici i jednoj publikaciji.

Uvodnik je napisao the big boss, Robert Čoban, licno, evo jednog dela: "Prve prave tabloidne naslovne strane objavili smo 1996. godine, prve paparazzo fotografije snimljene u Beogradu 1997, prvi put je naš paprazzo 'poharao' budvanske, miločerske i svetostefanske plaže 1998."

Osim naslovnih strana sa Jecom, Cecom i Ksendži, koje čine jedno 90 posto svih naslovnica tokom tih deset tabloidnih godina, evo tri upečatljiva naslova, internacionalnog opsega, sa prve strane:

- Pamela Anderson  dolazi u Beograd da podrži Srbe (1999)

- Ruška Jakić se tajno verila sa italijanskim grofom i biznismenom Masimom Fabriom Garlačelijem (1998)

- Bogoljub Karić dovodi Moniku Levinski u Beograd krajem ove godine (1998)

Naslove iz političke faze (do '95) ne bih komentarisala, samo ću pomenuti da je na većini prvih strana bio RM.  

Kako onda posle svega smisliš da objaviš the best of, ja to ne shvatam.  

Za one koje mrzi da citaju: Zato sto su novine za muskarce zanimljivije.

Dok sam sacekala da se pojave domaca izdanja stranih zenskih casopisa, prerasla sam ih, sto fakticki, sto spiritualno. Plus, teze je ispraznost svariti na maternjem jeziku. Sta o tim casopisima mislim, pisala sam vec  ovde, takodje i tu. U godinama pre toga sam strastveno citala razna strana izdanja, omiljeni mi je bio britanski Cosmo, i upila sve sto se moglo upiti, bila sam naravno spremna i da diskutujem (to sam i radila) zasto to nisu gluposti.

Ali, iz ove perspektive, muski casopisi su mnogo bolji.  Odnosno, da budem preciznija, mnogo duhovitiji.

Zenama se serviraju saveti sa totalnom ozbiljnoscu na teme kako namazati obrve/usne/oci/podocnjake da obezbedite uspesan i dugotrajan brak, kako ubediti sebe da si macka i po cak i kad ti se slosi od pogleda u ogledalo, i kako u 48 lakih koraka pripremiti sebe za prijatnu opustenu popodnevnu kafu sa drugaricom.

Kod muskih casopisa, situacija je relaksiranija.

O Playboyu sam pisala sta sam imala. On je, uostalom, u klasifikaciji muskih casopisa, u drugoj kategoriji od onih koje imam na umu, tipa CKM i Maxim, koji spadaju u lad's magazine.

(Sta su lads, objasnjenje. Dok ne smislimo bolje, mozemo ih zvati (relativno) urbani mladji muski kreteni, ali to je samo privremeno).

Ilustracije sadrzaja:

- Know how: kako biti zreo? "Posto je sazrevanje dug i dosadan proces koji pri tom i mnogo boli, necemo te savetovati da to pokusavas. Ne, mi cemo ti pomoci da IZGLEDAS zrelo. Sve ti je to do fasade i povrsinskih radova." Onda krecu saveti. Npr. "Zreli ljudi nemaju stav. Naravno, to se nikada tako ne kaze i ne priznaje se ali mora stalno da se oseca. Ako budes stalno isao okolo i bunio se, ode tvoja tesko stecena zrelost do djavola."  

 To je iz CKMa. U Maximumu, jednom starijem broju, ima strip-text-lekcija kako u jednostavnim potezima sto vise i efikasnije ocrniti kolegu pred sefom, razvrstano po slucajevima: Da li je sef stranac, zensko, gay, Crnogorac i jos neke kategorije koje ne bih navodila, ovom prilikom..

Isto tako, za razliku od zenskih casopisa, koji stvarnost hoce da prikazu kao bajku koju jos nismo stvorile, ali mozemo ako se budemo mazale na pravi nacij, u ovim muskim casopisima ilustracije tekstova predstavljaju svet kao jedno haoticno mesto gde domisljatiji i simpaticno zli prolaze malo bolje od drugih iako je svima sudjeno da budu deo tog opsteg rasula i mozda se povremno nasmeju. Ono sto je vizuelno zajednicko i jednoj i drugoj grupi novina je to da objavljuju slike dobo izgledajucih zenski, dodatno ulepsanih u foto shopu ili nekom drugom programu, samo sto su za zene one obucene, a za muskarce zamalo pa potpuno svucene.

U UK i drugde sve vise se radi na razvoju online izdanja ovakvih magazina, posto je internet medij buducnosti, to je valjda jasno, a konzumentima je paznja sve krace fokusirana. Elem, u online izdanjima ovakvih casopisa po svetu mozete klikom jos vise razgolititi te zenske iz novina i uopste biti interaktivni, ali to je vec druga prica.

Imam na stolu pred sobom jedan text, steta je da ga ne podelim sa vama.

Secate se Politike 90ih. Onda je dosao peti oktobar 2000. Pa je Kostunica izasao na terasu i otisao na televiziju i onda su Politika i njoj slicni  zakljucili da su 'najzad dosli nasi' i da ce sad oni da budu slobodni i nikakvi drugaciji. Pa su tu njegovu sliku 6. objavili na naslovnoj strani, a 7. su objavili kako je proslo to izdanje od 6:

"Nova 'Politika' je ona stara

Od juce 'Politiku' je tesko naci na kioscima. Juce, odmah iza ponoci, ljudi su ispred palate 'Politike' cekali da se pojavi iz stampe. Cekali su u redovima da bi je kupili. Tako je bilo i tokom jucerasnjeg prepodneva. Shvatili su da je nova 'Politika' ona stara, koja ce se boriti za istinitu informaciju, onu koja je najavljena jos u prvom broju daleke 1904. godine.

Mi vam necemo predlagati da obavezno kupite 'Politiku', ali, ako to ipak ucinite, onda cete videti zbog cega je ona toliko godina kupovana, i zasto su se generacije na njoj opismenjavale, iz nje ucile prva slova i sticale poglede na svet."

I sve tako u jos nekoliko paragrafa, gde citaoci objasnjavaju kako im je drago i super i kako im je zivot ponovo ispunjen, a novine ne objasnjavaju sta se to desilo tokom prethodnih deset godina i zasto ne kazu 'izvinite' i ne objasne kako to i da li se osecaju odgovornima i da li ce ti svi i dalje raditi i zasto ce se sad menjati. Kao sto nece, naravno.

G.r.o.z.n.o 

Kao što rekoh, ja sam veliki fan godišnjih lista. 

Iz 2006. izdvajam određeni broj stvari, o nekima sam pisala, o drugima nisam, neke su pozitivne, druge sakaju, a ima i onih prema kojiam sam ambivalentna

1. Pokretanje Yahti.com, 1. maj

2. Aleksandra Kovač

3. Sarajevo

4. Dubrovnik

6. Neke knjige : Komo (Srđan Valjarević), Talasanje Srbije (Dušan Mašić), Straight Up & Dirty (Stephanie Klein), Grcki mitovi (Kun)

7. Ljubljana

8. Berlin

 9. Rumunija i Bugarska ulaze u EU

10. Google kupio You Tube za milijardu i šesto hiljada dolara

11. Argentina-SCG 6:1 6:0

12. Saobraćaj u Beogradu

13. Veliki brat

14. Diskusije o novim (online) medijima

15. Ukupan RTS program, vizuelno, sadrzinski, idejno i ideoloski

16. Izrazi poput: prevenirati, iskomunicirati, obzirom, akcija, ispoštovati

17. Natpis na pločici u troli: PRI NEOPHODNOCTI IYLAYA PRITISNITE TASTER

18. Slučaj Litvinenko

  A vama?