Recently in Priroda Category

Odmori su u principu dobri, odlični štaviše.
Na odmoru bi trebalo raditi nešto što inače ne radite, ili na mestu na kome to inače ne radite, a najbolje i jedno i drugo.
Tako odosmo mi na more ovog jula.
Jedna od aktivnosti bilo je sedenje/ležanje uveče na plaži. Bili su ljubazni i ostavljali tu ležaljke. Onda još i noćno more, ćaskanje i pivo. I nebo.
I tako jedno veče tu leškarimo i gledamo u nebo.
Sa šetališta iza nas nekom detetu odlete balon, sa helijumom. U obliku konjića.
Bili smo vremenski-prostorno-spiritualno u optimalnom modu da pratimo let tog balona.
Ispostavilo se da balon sve vreme leti u visinu.
Lepo ležiš i gledaš ga a on je sve više i više i više.
Ispostavilo se da balon može baš daleko da odleti. A pošto je od te neke folije, i dalje se vidi. Na kraju izgleda kao još jedna od zvezda. Žućkasta tačkica and that's it.
Eto, i za takve stvari služe odmori. Kad bi smo to saznali u regularnom životu? I ko zna čega sve još ima po tom nebu, a izgleda kao najobičnija zvezda?
Mada, ima jedna donekle slična epizoda. Za vreme bombardovanja, neko vreme proveli smo u jednoj super vikendici.
Jedno veče smo tako ležali na travi u dvorištu i isto gledali u nebo.
Balona nije bilo, ali je bilo svetlucavih žutih tačkica. Samo što se tad razmišljalo: Da li su to zvezde ili sateliti ili avioni?
Kažem, primeri nisu baš isti. Ali izlazak iz regularnog toka stvari definitivno jeste.

photo

Ima vec mesec i nesto kako mi je svaka pomisao na kontakt sa prirodom i uzivanje u istoj onemogucena.
Jednog vikenda, kad smo imali dobru volju da idemo u planine, bilo je oko 36 stepeni.Nezgodno za setnju. Jesmo lezali pored Gradca, ali je i tamo bilo pretoplo. Na povratku sam dobila omanju suncanicu. Bio je to pocetak septembra.
Svih ostalih vikenda, bila je neverovatna kisa.
Izmedju je bilo lepih dana, kao sto je i danas. Ali sam zarobljena u ofisu.
To je jedan od razloga sto mi je nivo energije i poleta slican stanju na domacim i svetskim berzama, da se tako izrazim.

Prvi put smo bili u ovom delu Zvezdare i u Zvezdarskoj sumi.
Ispostavi se nekad da je to sto se nesto propustilo u oktrivanju ipak ok, jer imas priliku da otkrijes nesto novo. Taman kad mislis da vec sve znas i vec si svim opcijama smoren.
Tako uvidesmo da se tu ima gde prosetati i odsedeti, da bi neki slobodnostojeci stambeni objekat u privatnom posedu sa pogledom na Dunav bila bas lovely opcija, te da je opservatorija takodje smestena bas tu.
Nesto ciscenja bi takodje dobro doslo, to je vec standardno.  Isto bi bilo lepo da se odatle nekim uredjenim stazama moze spustiti do Dunava, a da on u isto vreme nije okruzen nekim industrijskim objektima, no to tu vec dolazimo do sta-bi-bilo-kad-bi-bilo ili, gde li je vec taj esc button.
Naknadnim uvidom naučih i da se Zvezdara nekada zvala Veliki Vračar:
"Until the 1930s, the Zvezdara hill was known as Veliki Vračar (Great Vračar). In XIX century the foothills were not urbanized and, being far from the city center, were used by the Belgraders as a resort and picnic area, named Baba Ružin kraj ("Grandma Ruža's neighborhood"). In 1929-32, an observatory, designed by Czech-bron architect Jan Dubový (1892-1969), was built on top of the hill. The observatory was originally called zvezdara ("star-house") in Serbian, so the hill and the developing suburban area of Belgrade around it was named that way soon. In time, Latinism opservatorija replaced zvezdara which in turn completely disappeared from spoken language as such, but remained as name of Belgrade's neighborhood. As a result, many today believe Zvezdara was named that way simply after stars (Serbian zvezda, star)."

Kad sam već kod međuratnog perioda,  juce je na Studiju B, u  okviru emisije 'Uciteljica zivota'  Radina Vučetić Mladenović  pricala, vrlo vrlo zanimljivo o zivotu zena u Beogradu u tom periodu, o tome kako im je izgledao svaki deo dana, gde su i kako kupovale, oblacile se, sile, isle na ulepsavanje, na kozmeticke tretmane pa cak i plasticnu hirurgiju, kako su i sta kuvale, gde su izlazile, kako su izgledali zurevi, a kako balovi...Steta je da nema takvih emisija vise, i da Studio B, kao B92, stavlja svoje emisije na You Tube. Umesto toga, podsecam na ovaj stari post.

Kad globalno zagrevanje odradi svoje pa u februaru sedimo u officu u kratkim rukavima, povremeno ukljucujuci klimu, u pancevackoj rafineriji zasade cvece i okrece zgradu jer dolaze braca Rusi da ih kupe za male pare, a dovode ih ovi sa takmicenja kamenih faca, ostale gradske manifestacije da i ne pominjem, razmisljam kao o i vise nego obicno privlacnim opcijama: putovanje na neko od ovih mesta ili odmetanju u ove planine.

A vi? 

update:

Ovaj blog ce uskoro takodje da pritisne esc button - na drugi server, pa ce jedno vreme biti nevidljiv, a posle ce (valjda) sve biti kao i obicno 

U subotu smo otisli na Divcibare da nadjemo kucu za Novu godinu. Naci kucu za deset ljudi na dve noci nije lak poduhvat. Svi bi da ostanete sto duze, i da vas bude sto manje, jer ljudi imaju uglavnom mali prostor za izdavanje. A neki su vec izdali.

Sa druge strane, cene su vise nego ok kad se radi o vecem broju ljudi, a i cilj je da tako lepo grupno i cozy provedemo skoro tri dana.

Imali smo dva kontakt telefona. Na jednom mestu ne bi mogli svi da se smeste. Drugo je vec izdato. Oni su nas uputili na komsije, videli smo jos neka mesta, popricali sa jos nekim ljudima, isti rezultat. Tj. nikakav.

Na kraju smo krenuli u random search, zaustavljali ljude koje sretnemo i zvali telefone sa oglasnih tabli. I nekako nasli to sto smo trazili. Danas bi ta odluka trebalo da bude i zvanicno monetarno potvrdjena.

Posle toga bilo je vreme i za malo rekreacije, uspon na ovaj vrh, sto smo doziveli ako ne kao pobedu coveka  nad prirodom, onda barem kao pobedu coveka nad inercijom, kafanom i laksim opcijama. Sto ne znaci da inercija, kafana i lakse opcije nisu dosle na red kasnije.

Na putu ka vrhu naisli smo na super rujnice, to je bilo moje ekspertsko misljenje. Nabrala sam pola kese. Kasnije je ekspert broj dva, slicnog kalibra, procenio da je to-to, i vise se nista nije moglo ispreciti na njhivom putu  ka tiganju. Ljudi su posle rekli da je to prilicno nepromisljeno ponasanje, ali sada, dva dana kasnije, mislim da je procena bila ispravna. Takodje, bile su mnogo ukusne.
Na pijaci smo tradicionalno kupili  i susene vrganje. Cenjkanje je bilo neophodno jer prodavci iz nekog razloga misle da je ok na svakih par meseci dici cenu za sto posto.

Na Divcibarama se sad dosta gradi, sredjena je Balkanija, jesenje boje su bile u punom sjaju, a put u potpunom raspadu.  U seoskim dvoristima usput bilo je dosta svinja  u obliku kvadrova i kocki.

BELGRADE, Serbia (AP) — Poor air and water quality, and environmental changes blamed on global warming, have cut Europeans' life expectancy by nearly a year, Europe's environmental agency warned Wednesday. More must be done — fast — to reduce greenhouse gas emissions and to improve air and water quality, the European Environment Agency said in a 400-page report presented at a ministerial conference held in Serbia. (Oct 10, 2007)

Hitovi ove jesenje sezone su, sto se mene tice, na delimicno suprotnima stranama, to jest na internetu i u prirodi.

Osim standardnih internet mesta, tu su i dva jesenja festivala (we'll take both): Blog Open i Web Fest, pravo osvezenje, bravo za on-line stvaraoce. (Ua za tradicionalne medije, posebno tzv. javni servis i njihove socio-psiholoske analize, trashy produkcijske kuce, kablovskog provajdera Ikom, i naravno ono sto se kupuje na trafici ali nisu novine, te za ove sto daju licence medijima.)

Priroda rocks kako god gledano, jedan dan u zelenom je minimum, mada bi produzeni planinski boravak bio prava mera. 

Najveci utisak jesenje sezone bila bi, cenim, ljubazno-slatka molba da se ostane na produzenom boravku u Pragu kad se tamo ode na nekoliko dana.

*** 

Danas je 5. oktobar, blogosfera se veća osvrnula na to, prepusticu im rec:

- Jedan

- Dva 

- Tri 

- Četiri 

Kod Ukrajianaca, koji su ukupno prosli slicno kao mi, bar je vizuelni imidz bolji, barem u zenskom delu. Julija Timosenko i dalje sa svojim pletenicama, stranci i dalje fascinirani, a eksperti kazu:

"Image is very important in Ukraine," says Mr Wilson. "It's a very TV-based society, and television was the primary medium of the campaign."

U prevodu, samo nek je veselo.  

 

U nedelju smo isli na planinu, to mesto, vrh, sta je, zove se Bobija, vreme je bilo vedro i sveze, dakle idealno, umorili se taman koliko treba, Ljube je napravio koktel party na vrhu i tako, super. Sad to deluje dosta daleko.

Slusala sam u petak uvece u VA dve prilicno neverovatne stvari. Jedna je nastup Mikija Jevremovica u kaficu blizu zgrade, cuje se odlicno. Covek se bas namucio. Onda pustim neku lokalnu televiziju, emitovali su neku emisiju, mislim da su je preuzeli. Uglavnom bio je to intervju sa Zijom Valentino. Ne, nije to neverovatno, nego cinjenica da su uspeli da puste ton i sliku u neskladu, omasili su za jedno dva-tri minuta, tako da gledas voditeljku kako prica, a cujes njega gde objasnjava svoju vezu i tako to. A ranije, jos u Beogradu, srela sam dok je vozio bicikl, Ivana, pobednika prvog VB. Podseticu da sam ranije srela i Djanija, bas po zavrsetku njegovog VB, tako da je sve to zajedno svakako znak da ima nesto izmedju VB i mene.

Citam, po preprouci, Haruki Murakamija, 'Juzno od granice, zapadno od sunca', svidja mi se, prija mi. Nisam do sada citala nista od njega, te ne mogu da poredim.

Pesma za danas je ova, mada trenutno na web radiju koji slusam ide Jump Around koju bas volim, kakve veze te dve stvari imaju, nemam pojma. Nego, ako proucite opus TK videcete da ima i pesmu sa nazivom kao nick jednog drugog blogera...

Takodje, ove nedelje u dva dana guverner i jedan ministar javno su primetili da kod nas na polju trgovine postoji monopol i da su zato cene visoke. Hellooo, dobrojutro Kolumbo, nice to meet you.  

Nekako sam se izborila sa suncanom alergijom, ove godine je hiper gel pomogao da to sve lakse prodje. Onda, iskulirala sam i putovanja autobusom do Krfa. U petak uvece i subotu ceo dan bila sam na partiju (pisala sam i ovde), sve to sam krunisala jednim padom na betonu sa casama u rukama, kod kuce je usledilo ciscenje povidon jodom laktova, kolena, clanaka, stopala, prstiju.

Ujutro, put u planine, umesto ocekivanih 20+ stepeni docekalo nas 35, prepesacili 20km, crvenilo i upala misica kao posledice, onda povratak, pakovanje, put u Beograd. Ponedeljak, to jest juce, ponovo na poslu.

Plan za naredni period: srediti posledice alergije, kraste i ogrebotine, sedeti u klimatizovanim prostorijama na stabilnim temperaturama i citati. Mozda se odgledaju i neki filmovi koji vec neko vreme cekaju. Do jesenje TV seme (letnji program sucks!) u obzir dolaze samo muzicki i modni kanali.

Eventualne letnje aktivnosti, tipa bazen, setnja i slicno mogu doci u razmatranje za nekoliko nedelja.  

Onda bi na pocetku jeseni bilo tako divno otputovati negde. Gde i kako ostaje za sada nejasno.

Zoi, Bridžit, Korina, Kiki i naravno slavna Rene čine jedinstvenu družinu mjau - mjau. Devojčice nisu znale da poseduju neverovatne moći pomoću kojih spasavaju zemlju od Ciniklonaca. Zato su postale najpopularnija ženska družina na svetu! Njihove borbe su uzbudljive, a avanture neverovatne!

Za praznik sam uglavnom imala zadatak da citam naglas. Sto je potpuno u redu, jer nesto sto se cita u sebi nisam ni htela da citam.

Tako sam jedan dan citala tekst iz albuma Mjau mjau druzina. To su ove mackice ovde, koje se od tinejdz devojcica pretvaraju u mace, a neke i u druge zivotinje, ili u devojcice sa obelezjima zivotinja. A jos one imaju i jedan kafic koji vode, ali to je samo kao kafic, a u stvari je sediste njihovog tajnog  staba, odakle se  priprema akcija spasavanja sveta.

Vrlo je uzbudljivo, stvarno, evo price, u japanskom izdanju, o svemu tome ovde. 

Jos bolje, evo i filmica, spica i romanticna muzika. Ja sam totalno kupljena.

Ali, ono sto mi je jos zanimljivo jesu njihovi nadimci, koji me podsecaju na blogerska imena. Te sam shvatila da je to izmisljanje nickova, i dizajna, i kombinovanje reci, slika, filmova, muzike - neka vrsta albuma za slicice ili igracaka itd. za odrasle. U stvari, nesto mislim, sa kompjuterima i internetom odrasli mogu da izmisljaju razne igre za sebe, ne svidjaju se svima blogovi, ali sta je bilo pre interneta? Da on nije izmisljen, ja bih sigurno i dalje kupovala velike sveske, sekla slicice i lepila i pisala nesto lepim rukopisom, OMG. Ovako je ipak bolje, medijum je novi, pa imam utisak da sam se malo transformisala.

Drugi dan sam citala Jevandjelje za decu, i tu sam dosta naucila.