Posto sam oko pet sati provela po sivkastim prohladnim prostorima beogradskog aerodroma, u avionu, na atinskom aerodromu i metrou, najzad sam bila u atinskoj veceri.Prvo sto sam primetila jeste da nisam imala potrebu da ujedam.
Trotoar je sirok i cist, i nema nikakve sanse da cu naleteti na zivo bice, kola, banderu ili nesto tako. Jos su i svetla bila optimalna, kao i temperatura. A izmedju kolovoznih traka su palme.
I jos: Vreme je ovih dana bilo idealno, 27 do 30 stepeni. Voda odlicna. Noci savrsene. Cene visoke. Kad imate vodica koji zna gde treba jesti pitu sa spanacem, gde suvlaki, a gde Turkish delight, a jos prica i grcki, ne morate nista da razmisljate. Taj vam jos i prevodi mudrosti TV voditelja (Npr. izbor za foto modele, pitanje clana zirija jednoj takmicarki: 'Da ti konkurentkinja iz Skoplja kaze da je iz Makedonije, sta bi joj odgovorila?'), moze ispricati i ukratko i nasiroko o istoriji spomenika, i preporuciti kafice, prodavnice i robne marke.
Tako da smo nas dve mogle da se divimo cinjenici da smo uspeli da napravimo trougao Beograd-Atina-LA i da funkcionisemo i uzivamo i bez spavanja i kako smo neverovatan poduhvat time napravile, mada znamo dve konkretne atinske gospe par decenija starije ciji su tek poduhvati za pricu, ako ne i za film.
Uprkos zapisima putopisaca iz Glorije, dve tvrdnje u vezi Atine nisu istinite. Prva, da je saobracaj katastrofican, drugo da je Plaka mesto puno boema i da se od tolike boemstine tesko odlucujes na put do Akopolja koji je tu iznad. Jer, Plaka je boemska koliko i Skadarlija, pa onda jos manje, posto je turisticko-suvenirska ponuda veca. Saobracaj je doveden u red, a metrou i fensi klimatizovanom tramvaju koji vodi za Glifadu svaka cast. Takodje, Atina nije zagadjena i prljava. Tj. mozda i jeste, ovde kazu da je tako, ali za nekoga ko dolazi iz Beograda, i vazduh i ulice su izuuuzetno cisti.
Dakle, da zakljucim: Atina je prijatan, sredjen, veliki grad, kakav bi Beograd mogao biti jednog dana, ako se potrudi i krene odmah, i dobije Olimpijske igre. Ali opet nece imati more. Ni Akropolj. Ni ostrva na 40 minuta od grada, sa svim ostvrskim carima slicnim mnogo poznatijim imenima od Egine.
U utiske sa ovog putovanja jos ubrajam i: miris mora, neverovatnu kinesku svadbu na plazi na ostrvu, ulice fensi Kolonakija, bilje po terasama, boje u predvecerje, klupe poredjane u krug - kao u nekoj agori - na obali uz pristaniste, bele zgrade, ukus frapea, pogled na Akopolj iz raznih delova grada, grcku mitologiju na raznim predmetima i last but not least: Priche, priche, priche.
Ako vam je sad do jos Grcke, preporucujem i arhivske zapise: "Cetiri putovanja u Grcku" iz 2005. i "Krf" iz 2007. Ili obliznju agenciju.
Tako da smo nas dve mogle da se divimo cinjenici da smo uspeli da napravimo trougao Beograd-Atina-LA i da funkcionisemo i uzivamo i bez spavanja i kako smo neverovatan poduhvat time napravile, mada znamo dve konkretne atinske gospe par decenija starije ciji su tek poduhvati za pricu, ako ne i za film.
Uprkos zapisima putopisaca iz Glorije, dve tvrdnje u vezi Atine nisu istinite. Prva, da je saobracaj katastrofican, drugo da je Plaka mesto puno boema i da se od tolike boemstine tesko odlucujes na put do Akopolja koji je tu iznad. Jer, Plaka je boemska koliko i Skadarlija, pa onda jos manje, posto je turisticko-suvenirska ponuda veca. Saobracaj je doveden u red, a metrou i fensi klimatizovanom tramvaju koji vodi za Glifadu svaka cast. Takodje, Atina nije zagadjena i prljava. Tj. mozda i jeste, ovde kazu da je tako, ali za nekoga ko dolazi iz Beograda, i vazduh i ulice su izuuuzetno cisti.
Dakle, da zakljucim: Atina je prijatan, sredjen, veliki grad, kakav bi Beograd mogao biti jednog dana, ako se potrudi i krene odmah, i dobije Olimpijske igre. Ali opet nece imati more. Ni Akropolj. Ni ostrva na 40 minuta od grada, sa svim ostvrskim carima slicnim mnogo poznatijim imenima od Egine.
U utiske sa ovog putovanja jos ubrajam i: miris mora, neverovatnu kinesku svadbu na plazi na ostrvu, ulice fensi Kolonakija, bilje po terasama, boje u predvecerje, klupe poredjane u krug - kao u nekoj agori - na obali uz pristaniste, bele zgrade, ukus frapea, pogled na Akopolj iz raznih delova grada, grcku mitologiju na raznim predmetima i last but not least: Priche, priche, priche.
Ako vam je sad do jos Grcke, preporucujem i arhivske zapise: "Cetiri putovanja u Grcku" iz 2005. i "Krf" iz 2007. Ili obliznju agenciju.
Kad globalno zagrevanje odradi svoje pa u februaru sedimo u officu u kratkim rukavima, povremeno ukljucujuci klimu, u pancevackoj rafineriji zasade cvece i okrece zgradu jer dolaze braca Rusi da ih 
Gledala sam ponovo '
This is a press release from the European Commission
Prikaz Vladislave Gordić Petković
***
Put koz praznike
Put kroz pica bio je lak: Pivo. Pivo. Pivo. I jednom beherovka, da se odmrznem. 
Sledeceg proleca bi A i B da idu kod C u jednu lepu juznu metropolu (M). B bi prvo trebalo da stigne preko okeana u Srbiju (S). Pa onda zajedno u M. C medjutim hoce da ide u istom mesecu u T, ali bi rado i da ugosti A i B, pa ga interesuje kad bi se poseta desila. To naravno zavisi od uskladjivanja puta preko okeana, dolaska u S, i organizovanja putovanja u M, ali da to ne bude u vreme putovanja, koje je fiksnog datuma, C u T. Dodatni otezavajuci faktor je to sto bi A da ostane u S u vreme Evrovizije, 
Deo broj jedan je 
One of the best things about travelling is making connections with people from different cultures, in an authentic and mutually enjoyable way.'Cultural sensitivity' is simply a matter of respect: take your behavioural cues from the locals and, if in doubt, try to see things from the locals' point of view. 
