20. oktobar
Glasamo za sajtove. I, to je to, zabava moze da pocne.
Prvo u finskoj ambasadi. Preciznije, u zajednickoj ambasadi skandinavskih zemalja, a party organizuje Finska, koja od ove godine sponzorise jednu od nagrada. Zgrada je odlicna. Moderna, prozracna, veliki spojeni prostori.
Jos na stepenistu startuju nas sa sampanjcem.
Onda, sveze rozikaste ribe, grilovana povrca, kari, egzoticne salate, to je deo slane ponude, a razne varijante na temu panna cotte u slatkom programu.
U jednom momentu, pored mene i vec pomenutog ucesnik iz srednjoevropske zemlje nadje se finska ambasadorka, sama. Predstavimo se. Istog momenta taj kolega pita ambasadorku krucijalno pitanje: 'Sta mislite o mentalitetu Srba i Slovaka?' U ovakvim momentima ja mislim da se radi o skrivenoj kameri. Ili da su mozda ipak trebali da ostave sluzenje pica za posle hrane.
Na ovom dogadjaju otkrivamo svojevrsne stipaljke kojima casa sa drskom moze da se zakaci za tanjir. Razmisljamo o malim radionicama za proizvodnju i velikom bogacenju.
Grupa nas posle ambasade ide u bar. Program tamo predvidjiv.
21. oktobar
Prvi dan kad mogu da vidim grad. Diskretno izbegavam ponudu o zajednickom istrazivanju, jer samo sama mogu da najefikasnije ukomponujem soping, razgledanje, fotografisanje.
Predlozeno mi je da odem metroom do ZOO stanice, tu udjem u dabldeker i razgledam grad, pa gde mi se svidi izadjem i setam, pa nastavim itd.
Medjutim, kako sam izasla ja sam videla neke prodavnice i u njima provela odredjeno vreme. Nalazenje autobusa na tom ogromnom trgu (svi trgovi i sve drugo je ogromno btw) nije bilo bas lako, pa resavam da metroom odem do Potsdamer Platza. Posto se metro linije renoviraju, doslo je do nekih promena koje ja nisam shvatala jer ne znam nemacki, osim toga sve je komplikovano, ima 3-4 linije metroa i voz koji je u nekim delovima takodje metro i on ima vise linija, pa sam se malo vozila tamo i ovamo, ali na kraju nadjoh P. Platz.
Odatle obilazim sve osnovne znamenitosti, od novih nebodera, ostataka zida, novog spomenika, Rajhstaga i Brandemburske kapije.
Natrag u hotel. Minimalno vreme za pripreme za vecerasnju gala dodelu nagrada. Vozimo se do tamo skoro sat vremena. Idealno za razgledanje grada.
Ceremonija je odlicna. Odrzava se u zgradi Dojche Telekoma. Gledamo filmove. Govori su mesavina price o Evropi i o medijima, formalnosti (visoki predstavnici Saveta Evrope i Evropskog parlamenta) i neformalnosti. Voditeljka programa koristi citate tipa izjave Borisa Bekera da car pobede donosi uzivanje kakvo zena nikada ne moze da pruzi, ili opaske da engleski sa francuskim akcentom jednog od govornika 'zvuci sexy'.
Najzad pocinje i zabava. Mnogo dobre hrane od lososa do bifteka itd, bend koji svira muziku iz cele Evrope, razne price, pica, i sve tako do duboko u noc.
22. oktobar
Avion je tek uvece. Danas ostvarujem ideju o razgledanju iz autobusa. Odgovara mi jer sam mrtva umorna. Izlazim na ostrvu muzeja, malo se tu prosvrckam, odem do neke art & crafts pijace, onda natrag u hotel po stvari, pa na aerodrom. U redu za cekiranje pocinjem da osecam jos veci umor, a i prehladu.
Kraj.
Da zakljucim, Ljubljana i Berlin su dva vrlo razlicita grada i oba mi se mnogo svidjaju. Lako bih se zamislila u buducnosti u svakom od njih. Ili, evo citata koji nudi Gmail: Quote of the Day - Anais Nin - "We don't see things as they are, we see them as we are."
/putovanje u Nemačku, znamenitosti Berlina, šta videti u Berlinu/
Voze nas u 
12. oktobar
Vecernja poseta Metelkovoj, nekada JNA kasarni, skvotiranoj 1993, od tada sluzi kao alternativni kulturni centar. Stalno pod opasnoscu da bude zatvoren, srusen ili promenjene namene.
Kako se priprema za put? 
